Мамба
| Dendroaspis | |
|---|---|
| |
| Источна зелена мамба | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Рептилиа |
| Ред: | Сqуамата |
| Подред: | Серпентес |
| Породица: | Елапидае |
| Потпородица: | Елапинае |
| Род: | Дендроаспис Schlegel, 1848[1] |
| Врсте | |
Мамбе, из рода Dendroaspis (шумске змије), су група веома отровних, брзих копнених змија у Африци. Оне припадају фамилији Elapidae која обухвата кобре, коралне змије, тајпане, смеђе змије, тиграсте змије, Ацантхопхис, Бунгарус, а можда и морске змије. Мамбе уливају страх широм њиховог опсега у Африци, а посебно црна мамба.
Отров[уреди | уреди извор]
Све мамбе су високо отровне. Њихови отрови се углавном састоје од неуротоксина (познатих као дендротоксини). Осим неуротоксина, они такође садрже кардиотоксине[2][3] и фасцикулине. Друге компоненте могу да буду калциклудин, који је позната компонента отрова источних зелених мамби, и калцисептин, који је компонента отрова црне мамбе. Токсичност индивидуалних примерака унутар исте врсте и подврсте може знатно да варира у зависности од неколико фактора, као што је географски регион. Чак и метереолошке прилике и надморска висина могу да утичу на токсичност (Ernst and Zug et al. 1996). Ујед може да буде фаталан за људе којима није доступна одговарајућа прва помоћ и накнадни третман, јер њихов отров зауставља плућа и срце. Западна зелена мамба (D. viridis), источна зелена мамба (D. angusticeps), и Џамесонова мамба (D. jamesoni) поседују отров сличног састава и дејства са отровом црне мамбе (D. polylepis). Међутим, њихови отрови су мање токсични (по основи LD50 студија), њихови темпераменти генерално нису толико агресивни или експлозивни након провокације, и ниједна од њих не убризгава толику количину отрова као црна мамба.
Пре него што су антиотрови постали доступни, угризи ових змија су имали висок ниво фаталности. Нетретиран угриз црне мамбе има степен морталитета од 100%.[4][5][6][7] Број смртних случајева је знатно умањен доступношћу антиотрова.
Мамба токсини[уреди | уреди извор]
Мамба токсин (или дендротоксин) се састоји од неколико компоненти, које имају различите биолошке циљеве. Примери су:
- Дендротоксин 1, који инхибира K+ канале на пре и пост-синаптичком нивоу у интестиналним глатким мишићима. Он такође инхибира Ca2+-сензитивне K+ канале у скелеталним мишићима пацова (Кд = 90 nM у 50 mM KCl).[8]
- Дендротоксин 3, који инхибира ацетилхолинске М4 рецепторе.[9]
- Дендротоксин 7, који је познат као мускарински токсин 7 (МТ7), инхибира ацетилхолинске М1 рецепторе.[9]
- Дендротоксин К је структурно хомологан са Кунитз-типом протеиназних инхибитора.[10] Он делује као селективни блокер калијумових канала зависних од напона.[11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Willkommen in DahmsTierleben
- ^ van Aswegen G, van Rooyen JM, Fourie C, Oberholzer G. (мај 1996). „Putative cardiotoxicity of the venoms of three mamba species.”. Journal of Wilderness and Environmental Medicine. 7 (2): 115—21. PMID 11990104.
- ^ „Toxipedia (Black Mamba)”. Архивирано из оригинала 4. 4. 2012. г. Приступљено 6. 3. 2012.
- ^ Mortality Rate
- ^ Nature-Black Mamba
- ^ Black Mamba Intro
- ^ Davidson, Terence. „IMMEDIATE FIRST AID”. University of California, San Diego. Архивирано из оригинала 2. 11. 2012. г. Приступљено 22. 9. 2011.
- ^ Newitt RA, Houamed KM, Rehm H, Tempel BL. (1991). „[Potassium channels and epilepsy: evidence that the epileptogenic toxin, dendrotoxin, binds to potassium channel proteins.]”. Epilepsy Research Supplement. 4: 263—73. PMID 1815606.
- ^ а б Rang, H. P. (2003). Pharamacology. Edinburgh: Churchill Livingstone. стр. 139. ISBN 978-0-443-07145-4.
- ^ Berndt KD, Güntert P, Wüthrich K. (1993). „[Nuclear magnetic resonance solution structure of dendrotoxin K from the venom of Dendroaspis polylepis polylepis.]”. Journal of Molecular Biology. 234 (3): 735—50. PMID 8254670. doi:10.1006/jmbi.1993.1623.
- ^ Harvey AL, Robertson B. (2004). „Dendrotoxins: structure-activity relationships and effects on potassium ion channels.”. Curr Med Chem. 23: 3065—72. PMID 15579000. doi:10.2174/0929867043363820.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Rang, H. P. (2003). Pharamacology. Edinburgh: Churchill Livingstone. стр. 139. ISBN 978-0-443-07145-4.
