Маскенбал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Маскаре у Лондону 1770.
Маска из Вероне

Маскенбал[1] (или маскарада) је карневал под маскама, као што и само име каже. Обавезно је праћен музиком уличних свирача, који су и сами маскирани. Учесници карневала за ту прилику облаче разне костиме, а најчешће прикривају и лице, маскама или шминком. Постоје разни облици и материјали од којих се праве маске, а у скорије време највише је заступљена шминка. Уметници осликавају четкицама детаље на лицу специјалним бојама које не штете кожи. Сврха овог догађаја је првенствено да се људи добро забаве, али и да покажу своје креативно умеће што се костима и маски тиче, настојећи да што верније прикажу лик који представљају.

Потреба за маскирањем датира још из древних времена. Људи су се мазали блатом по телу и лицу, како би се уклопили у амбијент и остали неприметни за оног кога чекају у заседи, животињу или непријатеља. У новије време, маскирали су се из потребе да сакрију свој прави идентитет и остану анонимни, али и ради чисте преваре. Када су у питању маскирани појединци, вековима уназад се понавља потреба читавих народа да ствара своје хероје, па их кроз разне легенде познајемо као борце за правду и слободу, попут Зороа, Супермена, Бетмена, Спајдермена… Међутим, ако се говори о масовном маскирању, онда су то свакако – маскенбали.

Овај облик забаве датира још из 15. века, када су се на краљевским дворовима одржавали многобројни балови. Био је намењен публици из виших класних кругова. Нема података како је тачно настао бал под маскама, али постоји опште веровање да је настао из људске потребе за моралном слободом. Познато је да су тадашњи закони били више него строги, чије кршење је носило сурову осуду, често без милости. Један од таквих прописа била је и забрана девојкама да се упусте у разговор са непознатим мушкарцима. Познанство је морало бити претходно уговорено од стране њихових родитеља, блиских рођака или старатеља и разговор међу њима се одвијао искључиво уз њихово присуство. Такође, ови балови су понекад завршавали и фатално, јер су појединци у маскенбалу видели своју шансу да усмрте свог ривала или непријатеља, а да због тога не буду осуђени, јер – под маском се не види ко је убица. Многа правила тога доба нам се данас чине смешним, па чак и апсурдним, али је сасвим извесно да је у тадашње време маскенбал био права и јединствена прилика да се крши закон, и то некажњено.

Маскенбал је, с друге стране, настао и као могућност да се људи, макар и на кратко, ослободе тешких друштвено-моралних стега. Овакве дворске забаве омогућавале су свим дворјанима, без обзира на класну разлику и припадност, да успоставе контакт, да се друже и забаве, а да при томе не стрепе да ли ће због тога бити кажњени. Маске су им служиле да прикрију свој прави идентитет, да не компромитују себе следећег дана, када је требало наставити живот по устаљеним друштвеним нормама. Просто речено, бал под маскама је био друштвени „вентил“ кроз који су људи изразили своју слободну вољу, бал на ком је свима и све било дозвољено, а највише – бал на ком је свако могао, иако под маском, да покаже своје „право“ лице.

Поред тога, скоро незаобилазни део маскенбала била је игра, у којој је био задатак да сви гости погађају идентитет једног изабраника под маском, постављајући му питања. Игра је умногоме допринела да се уобичајени бал обогати добрим хумором и забавом. Овај вид игре се чак и данас одржао у неким квизовима.

Данас се маскенбали одржавају искључиво ради забаве. Као обичај, прихваћен је широм света. Најпознатији је онај који се традиционално сваке године одржава у Италији, у Венецији. Ту се могу видети заиста јединствени костими и маске, предивних облика и боја. Понекад се организује и у виду такмичења, па се награђује учесник који носи најсмешнији, најлепши или најверодостојнији костим, односно маску. Популаран је нарочито међу децом. Малишани највише уживају када могу да се обуку у костим свог омиљеног јунака. Скоро да и нема рођендана или неке дечје прославе - без маскенбала.

Напомене[уреди]

  1. ^ Напомена: не маскембал, у овој речи не долази до једначења по звучности