Мери Пенингтон

С Википедије, слободне енциклопедије
Meri Penington
portret Meri Penington
Датум рођења(1872-10-08)8. октобар 1872.
Место рођењаНешвил
Датум смрти27. децембар 1952.(1952-12-27) (80 год.)
Место смртиЊујорк
 САД

Meri Penington (engl. Mary Engle Pennington; 8. октобар 1872. — 27. децембар 1952), америчка је хемичарка, иноваторка технологије за сигуран транспорт и чување кварљиве хране.

Још као девојчица, Мери је била заљубљеник у природу, посебно у баштованство. Заједно са оцем делила је страст према биљкама, а већ са 12 година одлучила је да ће се бавити науком, и то хемијом.

С краја 19. века у Пенсилванији, бављење науком, посебно природном, женама је било недостижно, чак се сматрало и непристојним. Упорна, Мери, по завршетку средње школе, са једва навршених 18 година, инсистирала је код декана на Пенсилванијском универзитету да јој омогући студије хемије, биологије и хигијене. Декан је пристао видевши њену посвећеност и глад за науком. За само две године, Мери, полаже све испите, стиче услов за диплому, али научно веће доноси одлуку да јој се не уручи диплома, већ само потврда да је похађала студије.

I поред техничких препрека, Мери проналази начин да настави образовање и да са 23 године стекне титулу докторке хемијских наука.[1] Руководећи бактеријолошком лабораторијом, изучавала је кварљивост свежег млека и увела је националне стандарде за антибактеријолошку заштиту сладоледа, производа чији су највећи конзументи била деца.[2]

Почетком 20. века у Сједињеним америчким државама, нису постојали стандарди који су обавезивали трговце да безбедно чувају храну. Нарастањем градова, расла је и потреба за храном. Трговци су били принуђени да стварају залихе и да складиште веће количине хране, која се услед неадекватних услова складиштења брзо крварила. Због покварене хране, стотине људи, у том периоду, изгубило је живот.

Мери је патентирањем технологије вакуум паковања пилетине и чувеног картонског паковања за јаја повећала сигурност у исхрани, чиме је спасила многе животе. Поред тога њен патент за повећање влажности у фрижидеру учинио је да “фрижидер почне да ради”, како су навели Етил Ан Вар и Грег Птацек у својој књизи “Мајке иновације”.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ЈЦЕ Онлине: Биограпхицал Снапсхотс: Снапсхот”. wеб.арцхиве.орг. 8. 11. 2002. Архивирано из оригинала 08. 11. 2002. г. Приступљено 10. 10. 2019. 
  2. ^ Степхан, Карл D., "Тецхнологизинг тхе Хоме: Марy Пеннингтон анд тхе Рисе оф Доместиц Фоод Рефригератион." Процеедингс, Wомен анд Тецхнологy: Хисторицал, Социетал, анд Профессионал Перспецтивес. ИЕЕЕ Интернатионал Сyмпосиум он Тецхнологy анд Социетy, Неw Брунсwицк, Њ, Јулy 1999, 290.