Метаботропни глутаматни рецептор 1

Метаботропни глутаматни рецептор 1
Метаботропни глутаматни рецептор 1
	ПДБ приказ базиран на 1еwк.
Доступне структуре
	3КС9
Идентификатори
Симболи	ГРМ1; ГПРЦ1А; ГРМ1А; МГЛУР1; МГЛУР1А; мГлу1
Вањски ИД	ОМИМ: 604473 МГИ: 1351338 ХомолоГене: 649 ИУПХАР: мГлу1 ГенеЦардс: ГРМ1 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност преносника сигнала; • рецепторска активност; • активност Г-протеин спрегнутог рецептора; • активност глутаматног рецептора; • везивање естрогенског рецептора;
Целуларна компонента	• нуклеус; • микрозом; • ћелијска мембрана; • интегрално са ћелијском мембраном; • постсинаптичка густина; • аксон; • пресинаптичка мембрана; • дендритна основа;
Биолошки процес	• активација МАПКК активности; • активација МАПК активности; • сигнални пут Г-протеин спрегнутог рецептора; • синаптичка трансмисија; • локомоторно понашање; • калцијумом посредована сигнализација; • регулација МАПК касцаде; • регулација сензорне перцепције бола; • регулација синаптичке трансмисије, глутаматергичка; • целуларни респонс на електрични стимулус;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	2911
Енсембл	ЕНСГ00000152822
УниПрот	Q13255
РефСеq (мРНА)	НМ_000838.3
РефСеq (протеин)	НП_000829.2
Локација (УЦСЦ)	Цхр 6:; 146.35 - 146.76 Мб
ПубМед претрага	[1]

Метаботропни глутаматни рецептор 1 (GRM1) је људски ген који кодира mGluR1 протеин.^[1]^[2]^[3]

Функција[уреди | уреди извор]

L-глутамат је ексцитаторни неуротрансмитер у централном нервом систему. Он активира јонотропне и метаботропне глутаматне рецепторе. Глутаматергична неуротрансмисија учествује у знатном броју аспеката нормалне мождане функције и може да буде поремећена у случајевима многих неуропатолошких обољења. Метаботропни глутаматни рецептори су фамилија Г протеин спрегнутих рецептора, која се дели у три групе на основу секвентне хомологије, механизма преноса сигнала, и фармаколошких својстава. Група I обухвата GRM1 и GRM5. За те рецепторе је показано да активирају фосфолипазу C. У групи II су GRM2 и GRM3, док су у групи III GRM4, GRM6, GRM7 и GRM8. Групе II и III рецептора су везана за инхибицију каскаде цикличног АМП, али се разликују у њиховој специфичности за агонисте. Алтернативно сплајсне варијанте ГРМ1 гена су описане, али одговарајући протеини пуне дужине нису били одређени.^[1]

Клинички значај[уреди | уреди извор]

Мутације GRM1 гена могу да допринесу подложности на развој меланома.^[4]

Лиганди[уреди | уреди извор]

Поред ортостерног места везивања лиганда где се глутамат везује, постоје бар још два алостерна места везивања на mGluR1 рецептору.^[5] Знатан број потентних и специфичних алостерних лиганда – предоминантно антагониста/инхибитора је развијен, мада ортостерни подтип-селективни лиганди нису познати.

JNJ-16259685: високо потентан, селективан некомпетитиван антагонист^[6]
R-214,127 и [³H]-аналог: селективни алостерни инхибитор високог афинитета^[7]
YM-202,074: селективни алостерни антагонист високог афинитета^[8]
YM-230,888: селективни алостерни антагонист високог афинитета^[9]
YM-298,198 и [³H]-аналог: селективни некомпетитивни антагонист^[10]
FTIDC: селективни алостерни антагонист/инверзни агонист високог афинитета^[11]
А-841,720: потентан некомпетитивни антагонист; мање hmGluR5 везивање^[12]
VU-71: потенцијатор^[5]
Флуорисани оксазол-2-ил-амиди 9H-ксантен-9-карбоксилне киселине: орално доступни потенцијатори^[13]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б „Ентрез Гене: ГРМ1 глутамате рецептор, метаботропиц 1”.
^ Степхан D, Бон C, Холзwартх ЈА, Галван M, Прусс РМ (1996). „Хуман метаботропиц глутамате рецептор 1: мРНА дистрибутион, цхромосоме лоцализатион анд фунцтионал еxпрессион оф тwо сплице вариантс”. Неуропхармацологy. 35 (12): 1649—60. ПМИД 9076744. дои:10.1016/С0028-3908(96)00108-6.
^ Макофф АЈ, Пхиллипс Т, Пиллинг C, Емсон П (1997). „Еxпрессион оф а новел сплице вариант оф хуман мГлуР1 ин тхе церебеллум”. Неурорепорт. 8 (13): 2943—7. ПМИД 9376535. дои:10.1097/00001756-199709080-00027.
^ Ортиз П, Ванацлоцха Ф, Лóпез-Бран Е, Есqуивиас ЈИ, Лóпез-Естебаранз ЈЛ, Мартíн-Гонзáлез M, Арруе I, Гарцíа-Ромеро D, Оцхоа C, Гонзáлез-Перез А, Руиз А, Реал ЛМ (2007). „Генетиц аналyсис оф тхе ГРМ1 гене ин хуман меланома сусцептибилитy”. Еур. Ј. Хум. Генет. 15 (11): 1176—82. ПМИД 17609672. дои:10.1038/сј.ејхг.5201887.
^ ^а ^б Хемстапат К; де Паулис Т; Цхен Y; et al. (2006). „A novel class of positive allosteric modulators of metabotropic glutamate receptor subtype 1 interact with a site distinct from that of negative allosteric modulators”. Mol. Pharmacol. 70 (2): 616—26. PMID 16645124. doi:10.1124/mol.105.021857.
^ Lavreysen H; Wouters R; Bischoff F; et al. (2004). „JNJ16259685, a highly potent, selective and systemically active mGlu1 receptor antagonist”. Neuropharmacology. 47 (7): 961—72. PMID 15555631. doi:10.1016/j.neuropharm.2004.08.007.
^ Lavreysen H, Janssen C, Bischoff F, Langlois X, Leysen JE, Lesage AS (2003). „[3H]R214127: a novel high-affinity radioligand for the mGlu1 receptor reveals a common binding site shared by multiple allosteric antagonists”. Mol. Pharmacol. 63 (5): 1082—93. PMID 12695537. doi:10.1124/mol.63.5.1082. ^{[мртва веза]}
^ Kohara A; Takahashi M; Yatsugi S; et al. (2008). „Neuroprotective effects of the selective type 1 metabotropic glutamate receptor antagonist YM-202074 in rat stroke models”. Brain Res. 1191: 168—79. PMID 18164695. doi:10.1016/j.brainres.2007.11.035.
^ Kohara A; Nagakura Y; Kiso T; et al. (2007). „Antinociceptive profile of a selective metabotropic glutamate receptor 1 antagonist YM-230888 in chronic pain rodent models”. Eur. J. Pharmacol. 571 (1): 8—16. PMID 17597604. doi:10.1016/j.ejphar.2007.05.030.
^ Kohara A; Toya T; Tamura S; et al. (2005). „Radioligand binding properties and pharmacological characterization of 6-amino-N-cyclohexyl-N,3-dimethylthiazolo[3,2-a]benzimidazole-2-carboxamide (YM-298198), a high-affinity, selective, and noncompetitive antagonist of metabotropic glutamate receptor type 1”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 315 (1): 163—9. PMID 15976016. doi:10.1124/jpet.105.087171.
^ Suzuki G; Kimura T; Satow A; et al. (2007). „Pharmacological characterization of a new, orally active and potent allosteric metabotropic glutamate receptor 1 antagonist, 4-[1-(2-fluoropyridin-3-yl)-5-methyl-1H-1,2,3-triazol-4-yl]-N-isopropyl-N-methyl-3,6-dihydropyridine-1(2H)-carboxamide (FTIDC)”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 321 (3): 1144—53. PMID 17360958. doi:10.1124/jpet.106.116574.
^ El-Kouhen O; Lehto SG; Pan JB; et al. (2006). „Blockade of mGluR1 receptor results in analgesia and disruption of motor and cognitive performances: effects of A-841720, a novel non-competitive mGluR1 receptor antagonist”. Br. J. Pharmacol. 149 (6): 761—74. PMC 2014656 . PMID 17016515. doi:10.1038/sj.bjp.0706877.
^ Vieira E, Huwyler J, Jolidon S, Knoflach F, Mutel V, Wichmann J (2009). „Fluorinated 9H-xanthene-9-carboxylic acid oxazol-2-yl-amides as potent, orally available mGlu1 receptor enhancers”. Bioorg. Med. Chem. Lett. 19 (6): 1666—9. PMID 19233648. doi:10.1016/j.bmcl.2009.01.108.

Literatura[уреди | уреди извор]

Bockaert J, Pin JP (1999). „Molecular tinkering of G protein-coupled receptors: an evolutionary success.”. EMBO J. 18 (7): 1723—9. PMC 1171258 . PMID 10202136. doi:10.1093/emboj/18.7.1723.
King JE, Eugenin EA, Buckner CM, Berman JW (2006). „HIV tat and neurotoxicity.”. Microbes Infect. 8 (5): 1347—57. PMID 16697675. doi:10.1016/j.micinf.2005.11.014.
Desai MA, Burnett JP, Mayne NG, Schoepp DD (1995). „Cloning and expression of a human metabotropic glutamate receptor 1 alpha: enhanced coupling on co-transfection with a glutamate transporter.”. Mol. Pharmacol. 48 (4): 648—57. PMID 7476890.
Scherer SW; Duvoisin RM; Kuhn R; et al. (1997). „Localization of two metabotropic glutamate receptor genes, GRM3 and GRM8, to human chromosome 7q.”. Genomics. 31 (2): 230—3. PMID 8824806. doi:10.1006/geno.1996.0036.
Brakeman PR; Lanahan AA; O'Brien R; et al. (1997). „Homer: a protein that selectively binds metabotropic glutamate receptors.”. Nature. 386 (6622): 284—8. PMID 9069287. doi:10.1038/386284a0.
Stephan D; Bon C; Holzwarth JA; et al. (1997). „Human metabotropic glutamate receptor 1: mRNA distribution, chromosome localization and functional expression of two splice variants.”. Neuropharmacology. 35 (12): 1649—60. PMID 9076744. doi:10.1016/S0028-3908(96)00108-6.
Makoff AJ, Phillips T, Pilling C, Emson P (1997). „Expression of a novel splice variant of human mGluR1 in the cerebellum.”. Neuroreport. 8 (13): 2943—7. PMID 9376535. doi:10.1097/00001756-199709080-00027.
Francesconi A, Duvoisin RM (1998). „Role of the second and third intracellular loops of metabotropic glutamate receptors in mediating dual signal transduction activation.”. J. Biol. Chem. 273 (10): 5615—24. PMID 9488690. doi:10.1074/jbc.273.10.5615.
Okamoto T; Sekiyama N; Otsu M; et al. (1998). „Expression and purification of the extracellular ligand binding region of metabotropic glutamate receptor subtype 1.”. J. Biol. Chem. 273 (21): 13089—96. PMID 9582347. doi:10.1074/jbc.273.21.13089.
Snow BE; Hall RA; Krumins AM; et al. (1998). „GTPase activating specificity of RGS12 and binding specificity of an alternatively spliced PDZ (PSD-95/Dlg/ZO-1) domain.”. J. Biol. Chem. 273 (28): 17749—55. PMID 9651375. doi:10.1074/jbc.273.28.17749.
Xiao B; Tu JC; Petralia RS; et al. (1998). „Homer regulates the association of group 1 metabotropic glutamate receptors with multivalent complexes of homer-related, synaptic proteins.”. Neuron. 21 (4): 707—16. PMID 9808458. doi:10.1016/S0896-6273(00)80588-7.
Tu JC; Xiao B; Yuan JP; et al. (1998). „Хомер биндс а новел пролине-рицх мотиф анд линкс гроуп 1 метаботропиц глутамате рецепторс wитх ИП3 рецепторс.”. Неурон. 21 (4): 717—26. ПМИД 9808459. дои:10.1016/С0896-6273(00)80589-9.
Цируела Ф, Роббинс МЈ, Wиллис АЦ, МцИлхиннеy РА (1999). „Интерацтионс оф тхе C терминус оф метаботропиц глутамате рецептор тyпе 1алпха wитх рат браин протеинс: евиденце фор а дирецт интерацтион wитх тубулин.”. Ј. Неуроцхем. 72 (1): 346—54. ПМИД 9886087. дои:10.1046/ј.1471-4159.1999.0720346.x.
Роббинс МЈ, Цируела Ф, Рходес А, МцИлхиннеy РА (1999). „Цхарацтеризатион оф тхе димеризатион оф метаботропиц глутамате рецепторс усинг ан Н-терминал трунцатион оф мГлуР1алпха.”. Ј. Неуроцхем. 72 (6): 2539—47. ПМИД 10349865. дои:10.1046/ј.1471-4159.1999.0722539.x.
Модy Н, Херманс Е, Нахорски СР, Цхаллисс РА (1999). „Инхибитион оф Н-линкед глyцосyлатион оф тхе хуман тyпе 1алпха метаботропиц глутамате рецептор бy туницамyцин: еффецтс он целл-сурфаце рецептор еxпрессион анд фунцтион.”. Неуропхармацологy. 38 (10): 1485—92. ПМИД 10530810. дои:10.1016/С0028-3908(99)00099-4.
Францесцони А, Дувоисин РМ (2000). „Оппосинг еффецтс оф протеин кинасе C анд протеин кинасе А он метаботропиц глутамате рецептор сигналинг: селецтиве десенситизатион оф тхе иноситол триспхоспхате/Ца2+ патхwаy бy пхоспхорyлатион оф тхе рецептор-Г протеин-цоуплинг домаин.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 97 (11): 6185—90. ПМЦ 18579 . ПМИД 10823959. дои:10.1073/пнас.97.11.6185.
Ганесх С, Амано К, Yамакаwа К (2000). „Ассигнмент оф тхе гене ГРМ1 цодинг фор метаботропиц глутамате рецептор 1 то хуман цхромосоме банд 6q24 бy ин ситу хyбридизатион.”. Цyтогенет. Целл Генет. 88 (3–4): 314—5. ПМИД 10828618. дои:10.1159/000015517.
Раy К, Хаусцхилд БЦ (2000). „Цyс-140 ис цритицал фор метаботропиц глутамате рецептор-1 димеризатион”. Ј. Биол. Цхем. 275 (44): 34245—51. ПМИД 10945991. дои:10.1074/јбц.М005581200.
Хартлеy ЈЛ, Темпле ГФ, Брасцх МА (2001). „ДНА цлонинг усинг ин витро сите-специфиц рецомбинатион”. Геноме Рес. 10 (11): 1788—95. ПМЦ 310948 . ПМИД 11076863. дои:10.1101/гр.143000.

Види још[уреди | уреди извор]

Метаботропни глутаматни рецептор

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Метаботропиц Глутамате Рецепторс: мГлу₁”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.

[entrez-1] а ^б „Ентрез Гене: ГРМ1 глутамате рецептор, метаботропиц 1”.

[pmid9076744-2] Степхан D, Бон C, Холзwартх ЈА, Галван M, Прусс РМ (1996). „Хуман метаботропиц глутамате рецептор 1: мРНА дистрибутион, цхромосоме лоцализатион анд фунцтионал еxпрессион оф тwо сплице вариантс”. Неуропхармацологy. 35 (12): 1649—60. ПМИД 9076744. дои:10.1016/С0028-3908(96)00108-6.

[pmid9376535-3] Макофф АЈ, Пхиллипс Т, Пиллинг C, Емсон П (1997). „Еxпрессион оф а новел сплице вариант оф хуман мГлуР1 ин тхе церебеллум”. Неурорепорт. 8 (13): 2943—7. ПМИД 9376535. дои:10.1097/00001756-199709080-00027.

[pmid17609672-4] Ортиз П, Ванацлоцха Ф, Лóпез-Бран Е, Есqуивиас ЈИ, Лóпез-Естебаранз ЈЛ, Мартíн-Гонзáлез M, Арруе I, Гарцíа-Ромеро D, Оцхоа C, Гонзáлез-Перез А, Руиз А, Реал ЛМ (2007). „Генетиц аналyсис оф тхе ГРМ1 гене ин хуман меланома сусцептибилитy”. Еур. Ј. Хум. Генет. 15 (11): 1176—82. ПМИД 17609672. дои:10.1038/сј.ејхг.5201887.

[Hemstapat_K,_de_Paulis_T,_Chen_Y,_et_al._2006_616–26-5] а ^б Хемстапат К; де Паулис Т; Цхен Y; et al. (2006). „A novel class of positive allosteric modulators of metabotropic glutamate receptor subtype 1 interact with a site distinct from that of negative allosteric modulators”. Mol. Pharmacol. 70 (2): 616—26. PMID 16645124. doi:10.1124/mol.105.021857.

[6] Lavreysen H; Wouters R; Bischoff F; et al. (2004). „JNJ16259685, a highly potent, selective and systemically active mGlu1 receptor antagonist”. Neuropharmacology. 47 (7): 961—72. PMID 15555631. doi:10.1016/j.neuropharm.2004.08.007.

[7] Lavreysen H, Janssen C, Bischoff F, Langlois X, Leysen JE, Lesage AS (2003). „[3H]R214127: a novel high-affinity radioligand for the mGlu1 receptor reveals a common binding site shared by multiple allosteric antagonists”. Mol. Pharmacol. 63 (5): 1082—93. PMID 12695537. doi:10.1124/mol.63.5.1082. ^{[мртва веза]}

[8] Kohara A; Takahashi M; Yatsugi S; et al. (2008). „Neuroprotective effects of the selective type 1 metabotropic glutamate receptor antagonist YM-202074 in rat stroke models”. Brain Res. 1191: 168—79. PMID 18164695. doi:10.1016/j.brainres.2007.11.035.

[9] Kohara A; Nagakura Y; Kiso T; et al. (2007). „Antinociceptive profile of a selective metabotropic glutamate receptor 1 antagonist YM-230888 in chronic pain rodent models”. Eur. J. Pharmacol. 571 (1): 8—16. PMID 17597604. doi:10.1016/j.ejphar.2007.05.030.

[10] Kohara A; Toya T; Tamura S; et al. (2005). „Radioligand binding properties and pharmacological characterization of 6-amino-N-cyclohexyl-N,3-dimethylthiazolo[3,2-a]benzimidazole-2-carboxamide (YM-298198), a high-affinity, selective, and noncompetitive antagonist of metabotropic glutamate receptor type 1”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 315 (1): 163—9. PMID 15976016. doi:10.1124/jpet.105.087171.

[11] Suzuki G; Kimura T; Satow A; et al. (2007). „Pharmacological characterization of a new, orally active and potent allosteric metabotropic glutamate receptor 1 antagonist, 4-[1-(2-fluoropyridin-3-yl)-5-methyl-1H-1,2,3-triazol-4-yl]-N-isopropyl-N-methyl-3,6-dihydropyridine-1(2H)-carboxamide (FTIDC)”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 321 (3): 1144—53. PMID 17360958. doi:10.1124/jpet.106.116574.

[12] El-Kouhen O; Lehto SG; Pan JB; et al. (2006). „Blockade of mGluR1 receptor results in analgesia and disruption of motor and cognitive performances: effects of A-841720, a novel non-competitive mGluR1 receptor antagonist”. Br. J. Pharmacol. 149 (6): 761—74. PMC 2014656 . PMID 17016515. doi:10.1038/sj.bjp.0706877.

[pmid19233648-13] Vieira E, Huwyler J, Jolidon S, Knoflach F, Mutel V, Wichmann J (2009). „Fluorinated 9H-xanthene-9-carboxylic acid oxazol-2-yl-amides as potent, orally available mGlu1 receptor enhancers”. Bioorg. Med. Chem. Lett. 19 (6): 1666—9. PMID 19233648. doi:10.1016/j.bmcl.2009.01.108.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]