Метаботропни глутаматни рецептор 4

Глутаматни рецептор, метаботропни 4
Глутаматни рецептор, метаботропни 4
Идентификатори
Симболи	ГРМ4; ГПРЦ1Д; МГЛУР4; мГлу4
Вањски ИД	ОМИМ: 604100 МГИ: 1351341 ХомолоГене: 20230 ИУПХАР: мГлу4 ГенеЦардс: ГРМ4 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност преноса сигнала; • рецепторска активност; • активност Г протеин спрегнутог рецептора; • активност глутаматног рецептора;
Целуларна компонента	• интрацелуларни; • ћелијска мембрана; • интегрално са ћелијском мембраном; • интегрално са мембраном; • циyтоплазматичне везикуле;
Биолошки процес	• активација МАПК активности; • сигнални пут Г протеин спрегнутог рецептора; • инхибиција активности аденилат циклазе сигналним путем Г протеин спрегнутог глутаматног рецептора; • синаптичка трансмисија; • секреција неуротрансмитера; • позитивна регулација МАПК каскаде; • неуропротекција;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	2914
Енсембл	ЕНСГ00000124493
УниПрот	Q14833
РефСеq (мРНА)	НМ_000841.2
РефСеq (протеин)	НП_000832.1
Локација (УЦСЦ)	Цхр 6:; 33.99 - 34.12 Мб
ПубМед претрага	[1]

Метаботропни глутаматни рецептор 4 је протеин који је код људи кодиран GRM4 геном.^[1]^[2]^[3]

Овај протеин заједно са GRM6, GRM7 и GRM8 припада групи III фамилије метаботропних глутаматних рецептора. Група III рецептора је везана за инхибицију каскаде цикличног АМП.^[3] Активација GRM4 је потенцијао терапеутски корисна у третману Паркинсонове болести.

Лиганди[уреди | уреди извор]

Ортостерни[уреди | уреди извор]

LSP1-2111^[4], LSP1-3081: агонисти

Позитивни алостерни модулатори (ПАМ)[уреди | уреди извор]

Трициклични тиазолопиразолни деривати једињења 22а: EC₅₀ = 9 nM, E_max = 120%^[5]
ML-128: EC₅₀ = 240 nM, E_max = 182%^[6]^[7]
VU-001171: EC₅₀ = 650 nM, E_max = 141%^[8]
VU-0155041: подтип-селективни ПАМ агонист са робастном ин виво активношћу^[9]
PHCCC: PAM mGluR4, негативни алостерни модулатор mGluR1,^[10] директни агонист mGluR6^[11]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Makoff A, Lelchuk R, Oxer M, Harrington K, Emson P (1996). „Molecular characterization and localization of human metabotropic glutamate receptor type 4”. Brain Res Mol Brain Res. 37 (1-2): 239—48. PMID 8738157. doi:10.1016/0169-328X(95)00321-I.
^ Wu S, Wright RA, Rockey PK, Burgett SG, Arnold JS, Rosteck PR Jr, Johnson BG, Schoepp DD, Belagaje RM (1998). „Group III human metabotropic glutamate receptors 4, 7 and 8: molecular cloning, functional expression, and comparison of pharmacological properties in RGT cells”. Brain Res Mol Brain Res. 53 (1-2): 88—97. PMID 9473604. doi:10.1016/S0169-328X(97)00277-5.
^ ^а ^б „Entrez Gene: GRM4 glutamate receptor, metabotropic 4”.
^ Wierońska JM, Stachowicz K, Pałucha-Poniewiera A, Acher F, Brański P, Pilc A (2010). „Metabotropic glutamate receptor 4 novel agonist LSP1-2111 with anxiolytic, but not antidepressant-like activity, mediated by serotonergic and GABAergic systems”. Neuropharmacology. 59 (7-8): 627—34. PMID 20713068. doi:10.1016/j.neuropharm.2010.08.008.
^ Hong SP; Liu KG; Ma G; et al. (2011). „Tricyclic thiazolopyrazole derivatives as metabotropic glutamate receptor 4 positive allosteric modulators”. J. Med. Chem. 54 (14): 5070—81. PMID 21688779. doi:10.1021/jm200290z.
^ Hopkins CR, Niswender CM, Lewis LM, Weaver CD, Lindsley CW. PMID 21433377. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Engers DW; Niswender CM; Weaver CD; et al. (2009). „Synthesis and evaluation of a series of heterobiarylamides that are centrally penetrant metabotropic glutamate receptor 4 (mGluR4) positive allosteric modulators (PAMs)”. J. Med. Chem. 52 (14): 4115—8. PMC 2765192 . PMID 19469556. doi:10.1021/jm9005065.
^ Williams R, Niswender CM, Luo Q, Le U, Conn PJ, Lindsley CW (2009). „Positive allosteric modulators of the metabotropic glutamate receptor subtype 4 (mGluR4). Part II: Challenges in hit-to-lead”. Bioorg. Med. Chem. Lett. 19 (3): 962—6. PMID 19097893. doi:10.1016/j.bmcl.2008.11.104.
^ Niswender CM; Johnson KA; Weaver CD; et al. (2008). „Discovery, characterization, and antiparkinsonian effect of novel positive allosteric modulators of metabotropic glutamate receptor 4”. Mol. Pharmacol. 74 (5): 1345—58. PMC 2574552 . PMID 18664603. doi:10.1124/mol.108.049551.
^ Watkins JC, Jane DE (2006). „The glutamate story”. British Journal of Pharmacology. 147 (Suppl 1): S100—8. PMC 1760733 . PMID 16402093. doi:10.1038/sj.bjp.0706444.
^ Beqollari D, Kammermeier PJ (2008). „The mGlu(4) receptor allosteric modulator N-phenyl-7-(hydroxyimino)cyclopropa[b]chromen-1a-carboxamide acts as a direct agonist at mGlu(6) receptors”. European Journal of Pharmacology. 589 (1-3): 49—52. PMID 18593581. doi:10.1016/j.ejphar.2008.06.054.

Literatura[уреди | уреди извор]

Flor PJ; Lukic S; Rüegg D; et al. (1995). „Molecular cloning, functional expression and pharmacological characterization of the human metabotropic glutamate receptor type 4.”. Neuropharmacology. 34 (2): 149—55. PMID 7617140. doi:10.1016/0028-3908(94)00149-M.
Scherer SW; Duvoisin RM; Kuhn R; et al. (1997). „Localization of two metabotropic glutamate receptor genes, GRM3 and GRM8, to human chromosome 7q.”. Genomics. 31 (2): 230—3. PMID 8824806. doi:10.1006/geno.1996.0036.
Gomeza J; Mary S; Brabet I; et al. (1996). „Coupling of metabotropic glutamate receptors 2 and 4 to G alpha 15, G alpha 16, and chimeric G alpha q/i proteins: characterization of new antagonists.”. Mol. Pharmacol. 50 (4): 923—30. PMID 8863838.
Fu M; Wang C; Reutens AT; et al. (2000). „p300 and p300/cAMP-response element-binding protein-associated factor acetylate the androgen receptor at sites governing hormone-dependent transactivation.”. J. Biol. Chem. 275 (27): 20853—60. PMID 10779504. doi:10.1074/jbc.M000660200.
Barbon A, Ferraboli S, Barlati S (2000). „Assignment of the human metabotropic glutamate receptor gene GRM4 to chromosome 6 band p21.3 by radiation hybrid mapping.”. Cytogenet. Cell Genet. 88 (3-4): 210. PMID 10828590. doi:10.1159/000015551.
Ohtsuki T, Toru M, Arinami T (2002). „Mutation screening of the metabotropic glutamate receptor mGluR4 (GRM4) gene in patients with schizophrenia.”. Psychiatr. Genet. 11 (2): 79—83. PMID 11525421. doi:10.1097/00041444-200106000-00004.
Erdemir T; Bilican B; Oncel D; et al. (2002). „DNA damage-dependent interaction of the nuclear matrix protein C1D with Translin-associated factor X (TRAX).”. J. Cell. Sci. 115 (Pt 1): 207—16. PMID 11801738.
Collard CD; Park KA; Montalto MC; et al. (2002). „Neutrophil-derived glutamate regulates vascular endothelial barrier function.”. J. Biol. Chem. 277 (17): 14801—11. PMID 11847215. doi:10.1074/jbc.M110557200.
R, Enz (2002). „The actin-binding protein Filamin-A interacts with the metabotropic glutamate receptor type 7.”. FEBS Lett. 514 (2-3): 184—8. PMID 11943148. doi:10.1016/S0014-5793(02)02361-X.
Gaughan L; Logan IR; Cook S; et al. (2002). „Tip60 and histone deacetylase 1 regulate androgen receptor activity through changes to the acetylation status of the receptor.”. J. Biol. Chem. 277 (29): 25904—13. PMID 11994312. doi:10.1074/jbc.M203423200.
Mungall AJ; Palmer SA; Sims SK; et al. (2003). „The DNA sequence and analysis of human chromosome 6.”. Nature. 425 (6960): 805—11. PMID 14574404. doi:10.1038/nature02055.
Ota T; Suzuki Y; Nishikawa T; et al. (2004). „Complete sequencing and characterization of 21,243 full-length human cDNAs.”. Nat. Genet. 36 (1): 40—5. PMID 14702039. doi:10.1038/ng1285.
Iacovelli L; Capobianco L; Iula M; et al. (2004). „Regulation of mGlu4 metabotropic glutamate receptor signaling by type-2 G-protein coupled receptor kinase (GRK2).”. Mol. Pharmacol. 65 (5): 1103—10. PMID 15102938. doi:10.1124/mol.65.5.1103.
Hermit MB, Greenwood JR, Bräuner-Osborne H (2004). „Mutation-induced quisqualic acid and ibotenic acid affinity at the metabotropic glutamate receptor subtype 4: ligand selectivity results from a synergy of several amino acid residues.”. J. Biol. Chem. 279 (33): 34811—7. PMID 15184361. doi:10.1074/jbc.M404109200.
Yoo BC; Jeon E; Hong SH; et al. (2005). „Metabotropic glutamate receptor 4-mediated 5-Fluorouracil resistance in a human colon cancer cell line.”. Clin. Cancer Res. 10 (12 Pt 1): 4176—84. PMID 15217955. doi:10.1158/1078-0432.CCR-1114-03.
Chang HJ; Yoo BC; Lim SB; et al. (2005). „Metabotropic glutamate receptor 4 expression in colorectal carcinoma and its prognostic significance.”. Clin. Cancer Res. 11 (9): 3288—95. PMID 15867225. doi:10.1158/1078-0432.CCR-04-1912.
Mathiesen JM, Ramirez MT (2006). „The metabotropic glutamate receptor 4 is internalized and desensitized upon protein kinase C activation.”. Br. J. Pharmacol. 148 (3): 279—90. PMC 1751557 . PMID 16582932. doi:10.1038/sj.bjp.0706733.
Iacovelli L; Arcella A; Battaglia G; et al. (2006). „Пхармацологицал ацтиватион оф мГлу4 метаботропиц глутамате рецепторс инхибитс тхе гроwтх оф медуллобластомас.”. Ј. Неуросци. 26 (32): 8388—97. ПМИД 16899734. дои:10.1523/ЈНЕУРОСЦИ.2285-06.2006.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Метаботропиц Глутамате Рецепторс: мГлу₄”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г.

[pmid8738157-1] Makoff A, Lelchuk R, Oxer M, Harrington K, Emson P (1996). „Molecular characterization and localization of human metabotropic glutamate receptor type 4”. Brain Res Mol Brain Res. 37 (1-2): 239—48. PMID 8738157. doi:10.1016/0169-328X(95)00321-I.

[pmid9473604-2] Wu S, Wright RA, Rockey PK, Burgett SG, Arnold JS, Rosteck PR Jr, Johnson BG, Schoepp DD, Belagaje RM (1998). „Group III human metabotropic glutamate receptors 4, 7 and 8: molecular cloning, functional expression, and comparison of pharmacological properties in RGT cells”. Brain Res Mol Brain Res. 53 (1-2): 88—97. PMID 9473604. doi:10.1016/S0169-328X(97)00277-5.

[entrez-3] а ^б „Entrez Gene: GRM4 glutamate receptor, metabotropic 4”.

[4] Wierońska JM, Stachowicz K, Pałucha-Poniewiera A, Acher F, Brański P, Pilc A (2010). „Metabotropic glutamate receptor 4 novel agonist LSP1-2111 with anxiolytic, but not antidepressant-like activity, mediated by serotonergic and GABAergic systems”. Neuropharmacology. 59 (7-8): 627—34. PMID 20713068. doi:10.1016/j.neuropharm.2010.08.008.

[5] Hong SP; Liu KG; Ma G; et al. (2011). „Tricyclic thiazolopyrazole derivatives as metabotropic glutamate receptor 4 positive allosteric modulators”. J. Med. Chem. 54 (14): 5070—81. PMID 21688779. doi:10.1021/jm200290z.

[6] Hopkins CR, Niswender CM, Lewis LM, Weaver CD, Lindsley CW. PMID 21433377. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[pmid19469556-7] Engers DW; Niswender CM; Weaver CD; et al. (2009). „Synthesis and evaluation of a series of heterobiarylamides that are centrally penetrant metabotropic glutamate receptor 4 (mGluR4) positive allosteric modulators (PAMs)”. J. Med. Chem. 52 (14): 4115—8. PMC 2765192 . PMID 19469556. doi:10.1021/jm9005065.

[pmid19097893-8] Williams R, Niswender CM, Luo Q, Le U, Conn PJ, Lindsley CW (2009). „Positive allosteric modulators of the metabotropic glutamate receptor subtype 4 (mGluR4). Part II: Challenges in hit-to-lead”. Bioorg. Med. Chem. Lett. 19 (3): 962—6. PMID 19097893. doi:10.1016/j.bmcl.2008.11.104.

[9] Niswender CM; Johnson KA; Weaver CD; et al. (2008). „Discovery, characterization, and antiparkinsonian effect of novel positive allosteric modulators of metabotropic glutamate receptor 4”. Mol. Pharmacol. 74 (5): 1345—58. PMC 2574552 . PMID 18664603. doi:10.1124/mol.108.049551.

[10] Watkins JC, Jane DE (2006). „The glutamate story”. British Journal of Pharmacology. 147 (Suppl 1): S100—8. PMC 1760733 . PMID 16402093. doi:10.1038/sj.bjp.0706444.

[11] Beqollari D, Kammermeier PJ (2008). „The mGlu(4) receptor allosteric modulator N-phenyl-7-(hydroxyimino)cyclopropa[b]chromen-1a-carboxamide acts as a direct agonist at mGlu(6) receptors”. European Journal of Pharmacology. 589 (1-3): 49—52. PMID 18593581. doi:10.1016/j.ejphar.2008.06.054.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]