Метаподаци

С Википедије, слободне енциклопедије
Metapodaci u Univerzitetu u Gracu.

Metapodaci (engl. metadata, meta data, metainformation) представљају „податке о подацима“ у било којем медијуму. То су подаци који описују карактеристике неког извора у дигиталном облику. Корисни су код прегледања, преноса и документовања неког садржаја. У дигиталном смислу то су „структурирани подаци који описују, објашњавају, лоцирају или на неки други начин омогућавају лакше управљање ресурсима.“

Они могу описивати један податак, скуп података или само неки део целине. Схема метаподатака која се притом користи зависи од типа податка који описује и контекст у којем се налази. Могу бити имплементирани у документе које описују, или могу бити уз њих као засебан документ. Често разлика између податка и метаподатка није дефинисана. Метаподатак може уједно бити и податак, зависно од угла гледања.

Примена[уреди | уреди извор]

Метаподаци имају широку примену. Најчешће се користе да би се убрзало и побољшало претраживање велике количине података, и открило што више релевантних информација.

Метаподаци помажу при откривању и организацији ресурса, те такође омогућавају интероперабилност коришћењем дефинисаних схема и протокола.

Дигиталном идентификацијом ресурсима се дају јединствене ознаке на које се метаподаци реферирају. Неке врсте метаподатака могу се применити при архивирању података како би се уштедило на капацитету, а допринело аутоматизацији рада.

Типови[уреди | уреди извор]

Три главне категорије метаподатака су:

Описни[уреди | уреди извор]

Описују ресурс за потребе проналажења и идентификације. Може укључивати елементе као што су наслов, аутор, садржај, кључне речи...

Структурни[уреди | уреди извор]

Означавају како су сложени објекти (ресурси) састављени (нпр. како су одређене странице поређане да чине поглавље).

Административни[уреди | уреди извор]

Садрже информације о употреби и управљању ресурса; постоји неколико подскупова овог типа (за интелектуално право, очување итд.)

Типови метаподатака зависе од окружења у којем се користе. Могу се примењивати у релационим базама података, складиштима података, у садржају база података описујући било какве датотеке (фотографије, видео…), при описивању географских објеката и др.

Схеме[уреди | уреди извор]

Схеме метаподатака су структурирани сетови метаподатака с одређеном сврхом, на пример за одређивање типа неког документа. Постоје различите схеме метаподатака.

Свака схема метаподатака има ограничен број елемената, где сваки тај елемент има своје име и значење.

Неке од познатијих схема:

Дублин Цоре[уреди | уреди извор]

Дефинисан сет елемената који ауторима може послужити при опису властитих Wеб ресурса. Осим за Wеб, често се користи и за друге изворе. Схема је сажета и јасна, те садржи 15 елемената (наслов, тема, опис, тип, извор, односи, примењивост, аутор, издавач, сарадник, права, датум, језик, формат, идентификатор). Елементи су необавезни и њихов редослед није битан.

МЕТС (Метадата Енцодинг анд Трансмиссион Стандард)[уреди | уреди извор]

Користи се за потребе дефинисања структуре података у дигиталним библиотекама(да се осигура целовитост података који су дигитализовани у деловима и сл.)

Развијен је на иницијативу Асоцијације дигиталних библиотека.

ТЕИ (Теxт Енцодинг Инитиативе)[уреди | уреди извор]

Међународни пројекат за означавање већих текстова у дигиталном облику, углавном на пољу друштвених наука.

ЕАД (Енцодед Арцхивал Десцриптион)[уреди | уреди извор]

Схема за означавање архивске грађе.

МАРЦ (Мацхине Реадабле Цаталогинг)[уреди | уреди извор]

Стандарди за презентацију грађе у машински читљивој форми.

МОДС (Метадата Објецт Десцриптион Сцхема)[уреди | уреди извор]

Имплементација[уреди | уреди извор]

Да би употреба схема метаподатака у контексту мрежних ресурса била могућа, потребно их је обележити сетом знакова који омогућавају препознавање схеме. Текстуални формати којима се то може извести су XМЛ, СГМЛ, ХТМЛ, МИМЕи др.

Метаподаци се тако уграђују документ помоћу „тагова“.

То се може направити директним уписивањем симбола или помоћу програма за едитовање. Примена метаподатака је упркос критикама све присутнија и даље се развија. Развој и примена метаподатака представљају велики напредак у проналажењу и коришћењу информација, поготово у данашње вејеме када интернет полако постаје главни извор информација.