Микрозом

С Википедије, слободне енциклопедије

У ћелијској биологији, микрозоми су артифакти слични везикулама који се формирају од делова ендоплазматичног ретикулума (ЕР) кад се еукариотске ћелије разграде у лабораторији. По дефиницији, микрозоми нису присутни у оригиналним живим ћелијама.[1]

Микрозоми могу да буду концентрисани и одвојени од других ћелијских остатака диференцијалним центрифугирањем. Разграђене ћелије, једро, и митохондрије се таложе на 10,000г, док растворни ензими и фрагментисани ЕР, који садржи цитохром P450 (CYP), остају у раствору (г је гравитационо убрзање Земље). На 100,000г, ЕР се таложи из раствора док ензими остају у раствору. На овај начин се цитохром P450 концентрише у микрозомима и изолује. Микрозоми имају црвенкасто смеђу боју, услед присуства кофактора (хема) који садрже гвожђе. П450 ензими су најобилнији у јетри сисара (пацова, мишева и људи).[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 
  2. ^ А Цлауде (1946). „Фрацтионатион оф маммалиан ливер целлс бy дифферентиал центрифугатион”. ЈЕМ. Тхе Роцкефеллер Университy Пресс. 84: 61—89. дои:10.1084/јем.84.1.61. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]