Молекулски модели ДНК
Молекулски модели ДНК структуре су репрезентације молекуларне геометирје и топологије молекула дезоксирибонуклеинске киселине (ДНК) користећи разна помоћна средства. Њихов циљ је поједностављивање и приказивање есенцијалних, физичких и хемијских особина ДНК молекула било ин виво или ин витро. Те репрезентације обухватиају густо паковане сфере (ЦПК моделе) направљене од пластике, и металних жице за 'костур модела', рачунарске графичке прорачуне и анимације, или пак уметничке приказе.[1][2]
Савршенији рачунарски молекуларни модели ДНК обухватају молекуларно динамичке симулације као и квантно механичке прорачуне вибро-ротација, делокализованих молекулских орбитала, електричних диполних момената, водоничног везивања, итд. Моделовање молекуларне динамике ДНК обухвата симулације промена молекуларне геометрије и топологије ДНК током времена као резултат интра- и интер- молекуларних интеракција. Док су физички модели (нпр. конструкције од пластичних сфера) корисне репрезентације статичких ДНК структура, рачунарско молекулско моделовање омогућава динамичке симулације, које су веома важне за разумевање ДНК функција ин виво.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
- ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181.
Литература[уреди | уреди извор]
- Апплицатионс оф Новел Тецхниqуес то Хеалтх Фоодс, Медицал анд Агрицултурал Биотецхнологy.(Јуне 2004) I. C. Баиану, П. Р. Лозано, V. I. Присецару анд Х. C. Лин., q-био/0406047.
- Ф. Бессел, Унтерсуцхунг дес Тхеилс дер планетарисцхен Стöрунген, Берлин Абхандлунген (1824), артицле 14.
- Сир Лаwренце Брагг, ФРС. Тхе Црyсталлине Стате, А Генерал сурвеy. Лондон: Г. Беллс анд Сонс, Лтд., волс. 1 анд 2., 1966, 2024 пагес.
- Цантор, C. Р. анд Сцхиммел, П.Р. Биопхyсицал Цхемистрy, Партс I анд II., Сан Франсцисцо: W.Х. Фрееман анд Цо. 1980. 1,800 пагес.
- Воет, D. анд Ј.Г. Воет. Биоцхемистрy, 2нд Едн., Неw Yорк, Торонто, Сингапоре: Јохн Wилеy & Сонс, Инц. 1995. ISBN 978-0-471-58651-7.., 1361 пагес.
- Wатсон, Г. Н. А Треатисе он тхе Тхеорy оф Бессел Фунцтионс.,. Цамбридге Университy Пресс. 1995. ISBN 978-0-521-48391-9..
- Wатсон, Јамес D. Молецулар Биологy оф тхе Гене. Неw Yорк анд Амстердам: W.А. Бењамин, Инц. 1965, 494 пагес.
- Wентwортх, W.Е. Пхyсицал Цхемистрy. А схорт цоурсе., Малден ( Масс.): Блацкwелл Сциенце, Инц. 2000.
- Херберт Р. Wилсон, ФРС. Диффрацтион оф X-раyс бy протеинс, Нуцлеиц Ацидс анд Вирусес., Лондон: Едwард Арнолд (Публисхерс) Лтд. 1966.
- Курт Wутхрицх. НМР оф Протеинс анд Нуцлеиц Ацидс., Неw Yорк, Брисбане,Цхицестер, Торонто, Сингапоре: Ј. Wилеy & Сонс. 1986, 292 пагес.
- Халлин ПФ, Давид Уссерy D (2004). „ЦБС Геноме Атлас Датабасе: А дyнамиц стораге фор биоинформатиц ресултс анд ДНА сеqуенце дата”. Биоинформатицс. 20 (18): 3682—6. ПМИД 15256401. дои:10.1093/биоинформатицс/бтх423.
- Зханг, Цхун-Тинг; Зханг, Рен; Оу, Хонг-Yу (2003). „Тхе З цурве датабасе: А грапхиц репресентатион оф геноме сеqуенцес”. Биоинформатицс. 19 (5): 593—599. ПМИД 12651717. дои:10.1093/биоинформатицс/бтг041.
