Молитвеник војводе од Берија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Molitvenik Vojvode od Berija)
Сцена Вазнесења

Молитвеник војводе од Берија (франц. Les Très Riches Heures du duc de Berry) је илуминирани молитвеник (часослов, часловац) чију је израду војвода Жан I од Берија наручио браћи Полу, Јану и Херману, које обично називамо браћом из Лимбурга. Рукопис, започет 1411. године, завршен је тек након смрти Војводе од Берија и поменута три сликара, покошених 1416. епидемијом куге. Рукопис се чува у Музеју Конде (Condé), у Шантијиу (Chantilly).

Историјат[уреди | уреди извор]

Рукопис је сачуван у фрагментима и недовршен, иако је у његовој изради учествовало више од петнаест уметника у три наврата.

Израду молитвеника започињу браћа из Лимбурга 1411. године. Радови на рукопису су нагло прекинути након смрти и Војводе од Берија и тројице браће, који су највероватније страдали као жртве куге. Они су успели да заврше 35 великих илуминација и 25 сцена мањег формата, као и један лист на коме је једна тема распоређена на три минијатуре. Осим тога, од њих је преостало и нешто других илуминација, у различитом стадијуму довршености. Између 1411. и 1416, долази такође и до промене распореда илуминацију у оквиру рукописа. Један од идентификованих уметника који је након браће из Лимбурга радио на изради молитвеника је и фламански уметник Бартелеми Дајк.

У трећој фази, у изради рукописа учествује и Жан Коломб, који од августа 1845. ради на довршавању већег броја илуминација. I након његове интервенције, рукопис остаје недовршен.

Током прве четвртине 16. века, молитвеник се вероватно налази у Фландрији. Затим му се губи траг све до 19. века, када се појављује у Италији, у породици Спинола. Затим прелази у руке Жан-Батист Сера, па у власништво барона Феликса Маргерита који га продаје Војводи од Омала.

Откриће рукописа[уреди | уреди извор]

Рукопис 1855. године открива Анри Орлеански, војвода од Омала, у једном интернату за младе даме у предграђу Ђенове. Следеће године га купује за суму од 18000 франака. Леополд Делиле открива 1881. године у инвентару урађеном након смрти Војводе од Берија запис о овом рукопису, који прецизира да је израђен од стране "Пола и његове браће" [1]. Војвода рукопис односи у Велику Британију, где живи у егзилу. Након тога је рукопис поклоњен Музеју Конде.

Опис[уреди | уреди извор]

Рукопис се састоји од 206 листова, од којих више од половине садржи илуминације на целој страни. Димензија рукописа је 21 цм ширине са 29 цм висине. Израђен је на веома танком папиру. Коришћена је веома богата палета боја. Браћа из Лимбурга су користили пигменте минералног и хемијског порекла, али такође и биљног. Као везиво, користили су гумиарабику (арапска гума). Зелену су добијали од млевеног малахита, а плаву од лапис лазулија. Материјал је увожен са Блиског истока, што даје добру представу о трошковима израде овог рукописа.

Календар[уреди | уреди извор]

Јануар[уреди | уреди извор]

Војвода од Берија, кога видимо на десној страни, обучен је у плаво и носи капу од крзна. На левој страни видимо званице како му се представљају. Јануар је био месец поклона и захвалности. Обичај је хтео да поданици почетком године дарују поклоне свом суверену, како би му захвалили на заштити коју им пружа.

Фебруар[уреди | уреди извор]

Сцена приказује тежину живота сељака у зимском периоду. У првом плану је приказана фарма ограђена оградом, као заштитиом од дивљих звери. У кући, једна жена и два младића се огревају крај ватре.

Март[уреди | уреди извор]

Ова сцена приказује радове на пољу и у винограду. У позадини је представљен пастир са својим стадом. У последњем плану је представљен дворац Лизињан (Château de Lusignan) у Поатуу (Poitou), једна од омиљених резиденција Војводе од Берија.

Април[уреди | уреди извор]

Тема ове сцене је веридба: у првом плану са леве стране вереници размењују прстење пред сведоцима. У позадини се види дворац Дурдан (Цхâтеау де Доурдан), власништво Војводе од Берија, уништен 1411. Према неким историчарима, ради се у ствари о дворцу Пјерфон (Château de Pierrefonds), власништво Луја од Орлеана.

Мај[уреди | уреди извор]

Месец мај је илустрован прославом првог дана у месецу, који је онда био празник љубави. По традицији, принчеви и велика господа су одлазили у шуму да насеку гранчице којима би након тога китили домове и улице. Људи у колони су представљени са крунама и огрлицама направљеним од лишћа. Претходе им музичари који свирају на флаутама и трубама. Дворац у позадини је Палаис де ла Цитé, на острву Сите у Паризу, тадашње седиште политичке власти.

Јуни[уреди | уреди извор]

Сцена представља косидбу која се одвија на обали Сене. У позадини видимо такође Палаис де ла Цитé, на којој се јасно издвајају грађевине које су се очувале и до данашњег дана, као што су Тоур д’хорлоге и Сен Шапел (Sainte-Chapelle).

Јули[уреди | уреди извор]

Ова илуминација допуњује претходну приказивањем пољопривредних радова. У првом плану, човек и жена стрижу овце. У другом плану се одвија жетва. Троугласти замак у задњем плану је замак Поатје (Поитиерс), који је Војвода од Берија саградио крајем 14. века.

Август[уреди | уреди извор]

У првом плану је приказана сцена лова помоћу соколова. Колона је приказана у тренутку поласка у лов. Испред иде соколар, који у руци држи дугачки прут којим ће ударати гране дрвећа и жбуње како би натерао дивљач у лет. Племство је врло ценило овакву врсту лова: соко је био симбол храбрости и слоге. У другом видимо неколико купача. У позадини је приказан дворац Етамп (Étampes) који је Војвода од Берија купио 1400. године.

Септембар[уреди | уреди извор]

Месец септембар је илустрован сценом бербе грозђа. У другом плану се налази дворац Сомир (Цхâтеау де Саумур). Између винограда и замка, опажамо место где су се одигравали витешки турнири.

Октобар[уреди | уреди извор]

Као и за месец јуни, и ова илуминација приказује сцену која се одвија крај Сене. Овога пута сликар је приказао Лувр, на коме јасно разазнајемо централну кулу или донжон. У првом плану је приказана сцена сетве. На левој страни, уз помоћ коњске запреге сељак дрља земљу, на десној, је приказан сељак како расејава семе. У позадини опажамо страшило са луком.

Новембар[уреди | уреди извор]

Сцена приказује свињара који штапом обара жирове којима се хране свиње. Сцена представља параболу библијске приче о Блудном сину (Јеванђеље по Луки), који је спао на посао чувања свиња пре него што ће донети одлуку да се врати своме оцу.

Децембар[уреди | уреди извор]

Последњи месец у години је илустрован сценом лова, где видимо како ловачки пси насрћу на дивљег вепра. У позадини је приказан дворац у Венсену (Château de Vincennes).

Прикази месеци[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]