Монетарно-кредитни систем

С Википедије, слободне енциклопедије

Монетарно-кредитни систем је скуп начела, мера, прописа, инструмената и институција којима се креира и повлачи новац, односно кредити, и регулишу монетарно-кредитни токови у националној привреди.

Монетарно-кредитна политика представља скуп правила, прописа, мера и инструмената којима се, у монетарно-кредитној сфери националне привреде, регулишу нивои, структура новчане масе, циркулација новца у прометним каналима репродукције, нивои, структура кредитних пласмана, ликвидност економских субјеката и привреде, дужничко-поверилачки односи економских трансактора и др.

Монетарни систем може се дефинистати као скуп институционалних и организаоционих правила која одређују токове, инструменте и институције, пре свега:

  • шта од финансијских инструмената који се могу користити као прометно и платежно средство треба сматрати новцем.
  • улогу привредних субјеката, њихову надлежност у одлучивању о питањима привређивања у вези са новцем и мотиве њиховог понашања.
  • механизам регулисања емисије, циркулације и повлацења новца.
  • оквире коришћења монетарне политике као начина усмеравања привредних токова и
  • улогу тржишног механизма у монетарној области.

Монетарна политика представља облик конкретног монетарног усмерења привредних токова посредством одговарајућих инструмената монетарног сектора. У савременим условима монетарна политика је један од основних начина усмеравња приоврених процеса. Њен главни задатак јесте снабдевање укупног привредног система новцем у мери потребној за несметано обављање плацања тзв. потребном количином новца. Тиме се обезбеђује несметано кружено кретање капитала и нормално одвијање реалних токова репродукције.

Историја[уреди | уреди извор]

Формирање монетарног система датира од 16.17. века, али су се неки његови елементи појавили раније. Накнадно, развојем робно-новчаних односа, монетарни систем се значајно променио. У раној фази развоја тржишног система, биметализам је доминирао у већини земаља света. Услед тржишних колебања цена племенитих метала, посебно због јефтиније производње сребра крајем 19. века, сребрни новчићи су почели да истискују златнике (Грешамов закон: „Најгори новац тера најбољи новац из оптицаја ”). 1865. Француска, Белгија, Швајцарска и Италија су створиле Латинску монетарну унију; овим споразумом је утврђен однос између златног и сребрног новца (1:15,5). Латинска монетарна унија била је први покушај међудржавног регулисања монетарног система. Касније, да би се обезбедио стабилан новац, биметализам је замењен монометализмом[1].

После Првог светског рата, уместо златног монометализма, успостављене су златне полуге и златне валуте (голд цоин) врсте монометализма. Према стандарду златних полуга, новчанице и други новац се мењају само за полуге тежине 12,5 кг; по систему размене злата почела је да се врши размена новчаница и другог новца за валуте земаља у којима је била дозвољена размена за златне полуге. После 1929-1933 Сви облици златног монометализма су елиминисани. После Другог светског рата, на конференцији у Бретон Вудсу (САД) 1944. године, формализован је тзв. Бретонвудски монетарни систем који карактеришу следеће карактеристике: злато се истискује из слободног промета и делује само као средство коначног поравнање између земаља; Уз злато, долар (САД) и фунта стерлинга (Велика Британија) су међународна средства и резервне валуте; За злато се мењају само резервне валуте према утврђеном односу, као и на слободним тржиштима злата; међудржавно регулисање валутних односа спроводи ММФ (Међународни монетарни фонд). Монетарни систем Бретон Вудса је био систем међународног монометализма размене злата заснованог на долару.

70-их година 20. века Због пада златних резерви у Сједињеним Државама, овај систем је пропао. Године 1976. монетарни систем Бретон Вудса замењен је монетарним системом Јамајке, формализованим Споразумом земаља чланица ММФ-а (острво Јамајка) 1976. године и ратификованим од стране земаља чланица ММФ-а 1978. године.

Под Јамајчанским монетарним системом, посебна права вучења (СДР) су проглашена светским новцем и постала међународна валута. Истовремено, долар је задржао значајно место у међународним плаћањима и девизним резервама других земаља. Осим тога, правно је завршена демонетизација злата, односно губитак монетарних функција златом. Истовремено, злато остаје државна резерва, потребно је куповати валуте других земаља.

Тренутно не постоји промет метала ни у једној земљи; Главне врсте новчаница су кредитне новчанице (новчанице), државни новац (трезорске новчанице) и ситниш.

  1. ^ „Монеy - Цурренцy, Еxцханге, Банкс | Британница Монеy”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-06.