Мост на Ади

Координате: 44° 47′ 42″ Н 20° 25′ 35″ Е / 44.79500° С; 20.42639° И / 44.79500; 20.42639
С Википедије, слободне енциклопедије
Мост на Ади
Поглед на мост
Координате44° 47′ 42″ Н 20° 25′ 35″ Е / 44.79500° С; 20.42639° И / 44.79500; 20.42639
МестоБеоград
 Србија
Карактеристике
Материјалбетон, челик
Дужина996 м
Ширина45.5 м
Висина200 м
Историја
Изградња2008.
Отварање1. јануар 2012.

Мост на Ади је друмски и шински мост у Београду који повезује општине Нови Београд, Савски венац и Чукарица. Мост је предвиђен као део београдског Унутрашњег магистралног полупрстена (УМП) који би повезивао Нови Београд и Звездару. Било је предвиђено да ће мост заједно са приступним саобраћајницама коштати 161 милион евра. Мост на Ади је коштао 161 милион евра, што је потврђено у извештају Државне ревизорске агенције (ДРИ), а 85% је финансиран средствима из кредита Европске инвестиционе банке (ЕИБ).

Историјат[уреди | уреди извор]

Године 1923, архитекта Ђорђе Коваљевски је урадио прву урбанистичку скицу Београда са мостом преко Аде Циганлије.[1] У време када је Београд попримао прва обележја европских метропола футуристички оријентисани планери саобраћаја предвидели су поједине деонице саобраћајнице коју ми данас зовемо Унутрашњи магистрални полупрстен. Ова саобраћајница или њени поједини сегменти постојала је у ранијим плановима са донекле измењеним положајем под различитим именима: магистрални прстен, трансверзала, источна тангента. Оно што је било свима заједничко је мост преко Аде Циганлије. Мост је у ранијим плановима био на месту данашње северне превлаке[2], а пројектом УМПеСО померен је до самог шпица.[3]

Положај[уреди | уреди извор]

Поглед на мост и реку Саву у време заласка Сунца, 16. новембар 2023.

Ово је најузводнији београдски мост преко Саве (унутар ужег градског подручја) и повезује новобеоградске блокове и Топчидер, преко блока 69 и Цареве ћуприје, у близини које је изграђена семафоризована раскрсница која је повезана са Булеваром војводе Мишића. Једини пилон овог моста изграђен је на северном шпицу Аде Циганлије. На левој обали Саве, мост прелази преко рукавца код бродоградилишта и завршава се код Улице Јурија Гагарина.

Назив[уреди | уреди извор]

Током два дана августа 2011, када је мост био отворен за пешаке, спровођена је анкета о називу моста. Од око 13.000 анкетираних грађана, њих око 3.350 тада је предложило „Мост на Ади“, а међу популарним предлозима за назив моста била је и „Харфа“, затим „Мост Драже Михаиловића“, „Мост патријарха Павла“, „Мост Зорана Ђинђића“, „Жирафа“, „Лепеза“, „Андрићев мост“ и друга имена.

Међутим, иако су лингвисти при Комисији за именовање улица и тргова констатовали да је назив „Мост на Ади“ граматички неправилан и да је правилно: „Мост преко Аде“, Комисија је одабрала првобитни назив.[4] Скупштина града је овај назив и званично усвојила 15. децембра 2011. године.[5]

Мост на Ади има незванични назив: „Нови мост“, који се често користи.

Техничке карактеристике[уреди | уреди извор]

плоћа о мосту

Идејно решење моста дала је словеначка фирма „Понтинг“, победивши на конкурсу одржаном 2004. године, у конкуренцији 11 предузећа. Пројектанти моста су конструктор Виктор Маркељ и архитекта Петер Габријелчич.[6] Стручни жири којим је председавао Никола Хајдин, председник Српске академије наука и уметности и пројектант београдског Новог железничког моста једногласно је прогласио победничко идејно решење.[7] Такође, то решење је подржало и Друштво архитеката Београда, оценивши га као савремено и битно за будући изглед Београда.[8]

Мост на Ади је мост са косим затегама. Дугачак је 929 метара, има шест коловозних трака, две стазе за пешаке и два колосека намењена будућем метроу. Ширина моста је 45,04 метара. Пилон моста висок је 200 метара[9] и са њега се пружају затеге које држе део гредне конструкције преко Саве. Дужина главног распона је 376 метара.[10]

Техничке карактеристике моста[11]
Дужина 964 м
Ширина 45,04 м
Стубова 8
Површина 43.553,68 м²
Пилон висина: 200 м
пречник у основи: 35,54 м
пречник на врху: 1,5 м
маса: 35.000 тона
Косе затеге број: 80
дужина: 97 до 375 м
дужина свих каблова: 1.110 км
Маса бетона
и арматуре
164.927 тона
Пропусност око 12.000 возила на сат

Изградња[уреди | уреди извор]

Пилон са косим затегама (2021)

Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда је, 17. марта 2008. године, изабрала конзорцијум састављен од следећих фирми: „Пор технобау унд умвелт акцијенгезелшафт“[12] из Аустрије, „СЦТ д.д.“ из Словеније и "ДСД" из Немачке за најповољнијег понуђача на конкурсу. Планирано је да пројектовање и изградња моста кошта 118.652.230 евра. Првобитна цена, према идејном пројекту из 2005. године, требало је да буде око 90 милиона евра, али је она порасла јер је, у међувремену, порасла цена челика на светском тржишту и то за више од 50%. Међутим, иако је цена челика у међувремену пала, смањење цене моста се не спомиње. Током 2006. било је процењено да ће мост заједно са приступним саобраћајницама коштати 161 милион евра.[13] Међутим током током 2010. помиње се цифра од 300 милиона евра евра,[14] а током 2011. помиње се цена од 400 милиона евра без пореза и доприноса.[15]

Предвиђено је да већи део трошкова изградње буде финансиран кредитом који је Град Београд подигао код Европске банке за обнову и развој, а изградњу прилазних саобраћајница би финансирала Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

Приликом саопштавања избора извођача, градски менаџер Бојан Станојевић је изјавио да очекује да уговор буде потписан за око месец дана, а пројектовање траје шест до осам месеци. Припремни радови су почели крајем лета 2008, сама изградња почела је 1. децембра исте године,[16] док је завршетак изградње моста предвиђен за август 2011. године.[17]

Дирекција за Грађевинско земљиште и изградњу Београда је 10. јула 2009. расписала конкурс за израду идејног решења за изградњу прилазне петље за мост са чукаричке стране, чиме би биле повезане Радничка улица са раскрсницом код Хиподрома, Булевар Војводе Мишића као и будући УМП. На петљи, према условима конкурса, морају постојати услови за друмски, шински, пешачки и бициклистички саобраћај, и решење мора бити еколошки прихватљиво. Конкурсом се такође захтева омогућавање фазног решења које би растеретило саобраћајне проблеме у овој области и пре пуштања у саобраћај деонице УМП са новим мостом. Рок за достављање радова је био 10. септембар 2009, а резултати је требало да буду објављени две недеље касније. Уколико се пријавило барем десет радова, требало би да буду додељене прва награда од милион динара и још пет новчаних награда.[18] Међутим, ниједно од понуђених решења није у потпуности задовољило услове конкурса.[19]

Октобра 2010. објављено је решење за петљу у Радничкој улици. Уместо решења у основном плану - денивелисане раскрснице са две семафоризоване површинске раскрснице на Радничкој улици, сада се планира решење које има пун програм денивелисаних веза. Наиме, денивелисана петља садржи кружну раскрсницу која је рампама директно повезана са мостом изнад, Радничком улицом и Булеваром Војводе Мишића који се пружа испод.[20] Две стране моста у изградњи су спојене 9. августа 2011. када је у конструкцију моста уклопљен последњи челични елемент.[21] Заменик градоначелника Београда, Горан Весић, приликом обиласка радова на постављању шина, најавио је прелазак првог трамваја преко Моста на Ади за 5. јун 2019. године.[22] Трамвај је, према најавама, тог датума прошао трасом преко моста. Тиме је започет једномесечни пробни период, док је званично отварање за саобраћај најављено за 5. јул исте године. Планирано је да линије 11 и 13 буду преусмерене на Мост на Ади.[23] Трамвајски саобраћај је, према најавама, успостављен 5. јула 2019. године.[24]

Отварање[уреди | уреди извор]

Отварање Моста на Ади

У новогодишњој ноћи између 31. децембра 2011. и 1. јануара 2012. свечано је отворен Мост на Ади, уз ватромет у поноћ. После ватромета је упаљена јавна расвета и декоративно осветљење, а од пола један после поноћи до два сата је низводна страна моста била отворена за пешаке, док је друга страна отворена за друмски саобраћај.[25] Поред више хиљада грађана мостом су прошетали и председник Србије и градоначелник Београда.[26] Радови на приступним саобраћајницама се настављају у 2012. години као и радови на изградњи шинског система за који је предвиђен простор на средини моста.

Очекивани ефекти[уреди | уреди извор]

Мост на Ади је део плана за изградњу унутрашњег магистралног полупрстена (УМП). Према резултатима досадашњих студија о УМП, дневна уштеда утрошеног горива само за путничка возила би износила 11 тона, а пут којег ова возила пређу би се смањио за 100.000 километара.[27]

Критике[уреди | уреди извор]

Главни пилон, маја 2010.

Изградња моста преко Аде Циганлије и УМП није била без противника у стручним круговима. Група девет аутора, међу којима и проф. др Ксенија Петовар, проф. др Михаило Малетин, проф. др Слободан Вукићевић и арх. Бранислав Јовин, у снажно критичком јавном писму у јануару 2006. су указали на физичку опасност и урбанистичку неподобност провлачења магистралног правца кроз градско језгро и оценили да ови планови житељима Београда доносе „енормно скуп и нефункционалан мост на погрешном месту“, називајући одлуке градских власти „апсолутно неприхватљивим импровизацијама“.[28]

У јавности је планирани мост критикован и због претње угроженим врстама птица, међу којима посебно врста корморана - малог вранца (лат. Phalacrocorax pygmeus), који зимске ноћи проводи по врбацима на доњем шпицу Аде.[29] У категоризацији врста европских потреба заштите (СПЕЦ) сврстава се у прву групу – у глобално угрожене врсте са неповољним статусом заштите у Европи. У Србији је заштићен као природна реткост, а Уредба о природним реткостима забрањује нарушавање њихових станишта.[30] Пилон моста преко Аде Циганлије би прекрио врбак у коме птице ноће, а бројни каблови – носачи коловозних трака створили би опасну баријеру у летном коридору угрожене врсте. У Београду зимује 10% европске популације ове врсте.[31] Две године по почетку изградње, Лига за орнитолошку акцију Србије, уз помоћ УСАИД-а, успела је да се избори за то да мали вранац и поред изградње моста, не напусти своје станиште[32]

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda”. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  2. ^ Железнички мост на Сави премешта се код Аде Циганлије. "Време", 19. јун 1937[мртва веза]
  3. ^ „Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda”. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  4. ^ „Блиц“ – „Нови мост у Београду зваће се 'Мост преко Аде'“, 21.11.2011.
  5. ^ „Novi simbol grada i zvanično “Most na Adi. www.danubeogradu.rs. 15. 12. 2011. Pristupljeno 15. 12. 2011. 
  6. ^ „YУ Буилд Србија - Архитектура и ГраÄ‘евинарство - Мост преко Аде биÄ‡е јединствен у свету”. portal.build-razvoj.com. 
  7. ^ „Потписан уговор за идејни пројекат новог моста преко Саве”. www.beograd.org.rs. 1. 4. 2005. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  8. ^ „Друштво архитеката Београда подржало предложено решење моста на Ади Циганлији”. www.beograd.org.rs. 22. 9. 2005. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  9. ^ „Концепт и изградња моста”. Projektna kancelarija na Adi Ciganliji. Pristupljeno 28. 8. 2011. 
  10. ^ „Потписан уговор о изградњи моста преко Аде Циганлије”. www.beograd.org.rs. 9. 4. 2008. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  11. ^ „Katalog 34. Salona arhitekture”. Архивирано из оригинала 31. 3. 2012. г. Приступљено 14. 4. 2012. 
  12. ^ нем. „Porr Technobau und Umwelt Aktiengesellschaft“
  13. ^ „Блиц Онлине”. www.blic.rs.  Текст „ Novi kredit za most preko Ade” игнорисан (помоћ)
  14. ^ „Preko Ade – duplo skuplje”. www.novosti.rs.  Текст „ Beograd ” игнорисан (помоћ); Текст „ Novosti.rs” игнорисан (помоћ)
  15. ^ „RTS :: SNS: Most preko Ade najskuplji na svetu”. www.rts.rs. 
  16. ^ „B92 - Vesti - Početak radova na mostu preko Save - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  17. ^ „Vlado Baumaschinen”. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  18. ^ „Studio B :: Vesti :: Konkurs za idejno rešenje petlje kod Ade Ciganlije”. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  19. ^ „Blic Online | Veza novog mosta preko Ade sa gradom”. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  20. ^ „Inner Ring Road - Detailed Plan Concept « Beobuild”. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  21. ^ „Београд: Нови Мост спојио обале Саве”. Радио телевизија Републике Српске. Архивирано из оригинала 04. 02. 2016. г. Приступљено 9. 8. 2011. 
  22. ^ „Од лета трамваји возе преко Моста на Ади: Весић јутрос обишао радове (ФОТО)”. Телеграф. 26. 5. 2019. Архивирано из оригинала 26. 5. 2019. г. Приступљено 26. 5. 2019. 
  23. ^ „Први трамвај прешао преко Моста на Ади”. Радио-телевизија Србије. 5. 6. 2019. Приступљено 5. 6. 2019. 
  24. ^ „Успостављен трамвајски саобраћај преко Моста на Ади”. Беоинфо. Н1. 5. 7. 2019. Архивирано из оригинала 05. 07. 2019. г. Приступљено 5. 7. 2019. 
  25. ^ http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/299189/Uz-vatromet-otvoren-Most-na-Adi (1.1.2012)
  26. ^ http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Svecano-otvoren-most-na-Adi.sr.html (1.1.2012)
  27. ^ „Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda”. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  28. ^ „Topovska cev iz tunela - Danas”. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  29. ^ „Očuvanje populacije malog vranca u Beogradu | Stakleno Zvono”. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  30. ^ „Zakoni i podzakonski akti - Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja”. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  31. ^ „Liga za ornitološku akciju Srbije i Crne Gore”. Pristupljeno 25. 6. 2011. 
  32. ^ „B92 - Video - Zelene vesti: Mali vranac sa Ade”. Pristupljeno 25. 6. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]