Мyц

V-myc миелоцитоматозни вирални онкогенски хомолог
V-myc миелоцитоматозни вирални онкогенски хомолог
	Структура c-Myc (црвено) у комплексу са Max (плаво) и ДНК (1нкп). Оба протеина су везана за велики жлеб ДНК чиме формирају структуру сличну рачви.
Доступне структуре
	1А93, 1ЕЕ4, 1МВ0, 1НКП, 2А93
Идентификатори
Симболи	МYЦ; МРТЛ; бХЛХе39; ц-Мyц
Вањски ИД	ОМИМ: 190080 МГИ: 97250 ХомолоГене: 31092 ГенеЦардс: МYЦ Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• ДНК везивање; • Активност транскрипционог фактора специфичног за специфичну ДНА секвенцу; • протеинско везивање; • везивање транскрипционог фактора; • везивање протеинског комплекса; • везивање репресивног транскрипционог фактора; • везивање Е-кутије;
Целуларна компонента	• нуклеус; • нуклеоплазма; • нуклеолус; • вретено; • протеински комплекс;
Биолошки процес	• негативна регулација транскрипције путем промотера РНК полимеразе II; • МАПК каскада; • разгранавање које учествује у морфогенези уретеринског заметка; • позитивна регулација мезенхималне ћелијске пролиферације; • метаболички процес енергијске резерве; • ремоделовање хроматина;
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	4609
Енсембл	ЕНСГ00000136997
УниПрот	П01106
РефСеq (мРНА)	НМ_002467.4
РефСеq (протеин)	НП_002458.2
Локација (УЦСЦ)	Цхр 8:; 128.75 - 128.75 Мб
ПубМед претрага	[1]

Myc (c-Myc) je regulatorni gen koji kodira transkripcioni faktor.

Mutirane verzije Myc гена су нађене у мноштву типова канцера. Оне узрокују конститутивну (перзистентну) експресију гена. То доводи до умањеног изражавања мноштва гена, неки од којих учествују у ћелијској пролиферацији, и тиме се формира канцер. Честа транслокација која обухвата Myc је т(8;14). Она је критична за развој у многим случајевима Буркитовог лимфома. Недавна истраживања демонстрирају да привремена инхибиција Myc фактора селективно убија ћелије канцера плућа код мишева, те је стога овај протеин потенцијални циљ за лекове против канцера.^[1]

У хуманом геному, Myc је лоциран на хромозому 8 и сматра се да регулише изражавање 15% свих гена^[2] путем везивања за секвенцу појачивачке кутије (Е-кутија) и регрутовања хистонске ацетилтрансферазе (ХАТ). То значи да осим његове улоге класичног транскрипционог фактора, Myc такође делује као глобални регулатор хроматинске структуре путем регулације хистонске ацетилације у регионима богатим генима, као и на местима удаљеним од познатих гена.^[3]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Соуцек L, Wхитфиелд Ј, Мартинс ЦП, Финцх АЈ, Мурпхy ДЈ, Содир НМ, Карнезис АН, Сwигарт ЛБ, Наси С, Еван ГИ (2008). „Моделлинг Мyц инхибитион ас а цанцер тхерапy”. Натуре. 455 (7213): 679—83. ПМИД 18716624. дои:10.1038/натуре07260.
^ Gearhart J, Pashos EE, Prasad MK, Pluripotency Redeux -- advances in stem-cell research, N Engl J Med 357(15):1469 Free full text
^ Цоттерман Р, Јин ВX, Криг СР, Лемен ЈМ, Wеy А, Фарнхам ПЈ, Кноепфлер ПС (2008). „Н-Мyц регулатес а wидеспреад еуцхроматиц програм ин тхе хуман геноме партиаллy индепендент оф итс роле ас а цлассицал трансцриптион фацтор”. Цанцер Рес. 68 (23): 9654—62. ПМЦ 2637654 . ПМИД 19047142. дои:10.1158/0008-5472.ЦАН-08-1961.

Литература[уреди | уреди извор]

Руф ИК; Рхyне ПW; Yанг Х; et al. (2002). „EBV regulates c-MYC, apoptosis, and tumorigenicity in Burkitt's lymphoma”. Curr. Top. Microbiol. Immunol. 258: 153—60. PMID 11443860.
Lüscher B (2001). „Function and regulation of the transcription factors of the Myc/Max/Mad network”. Gene. 277 (1–2): 1—14. PMID 11602341. doi:10.1016/S0378-1119(01)00697-7.
Hoffman B, Amanullah A, Shafarenko M, Liebermann DA (2002). „The proto-oncogene c-myc in hematopoietic development and leukemogenesis”. Oncogene. 21 (21): 3414—21. PMID 12032779. doi:10.1038/sj.onc.1205400.
Pelengaris S, Khan M, Evan G (2002). „c-MYC: more than just a matter of life and death”. Nat. Rev. Cancer. 2 (10): 764—76. PMID 12360279. doi:10.1038/nrc904.
Nilsson JA, Cleveland JL (2004). „Myc pathways provoking cell suicide and cancer”. Oncogene. 22 (56): 9007—21. PMID 14663479. doi:10.1038/sj.onc.1207261.
Dang CV, O'donnell KA, Juopperi T (2005). „The great MYC escape in tumorigenesis”. Cancer Cell. 8 (3): 177—8. PMID 16169462. doi:10.1016/j.ccr.2005.08.005.
Dang CV, Li F, Lee LA (2007). „Could MYC induction of mitochondrial biogenesis be linked to ROS production and genomic instability?”. Cell Cycle. 4 (11): 1465—6. PMID 16205115. doi:10.4161/cc.4.11.2121.
Coller HA, Forman JJ, Legesse-Miller A (2007). „"Myc'ed Messages": Myc Induces Transcription of E2F1 while Inhibiting Its Translation via a microRNA Polycistron”. PLoS Genet. 3 (8): e146. PMC 1959363 . PMID 17784791. doi:10.1371/journal.pgen.0030146.
Astrin SM, Laurence J (1992). „Human immunodeficiency virus activates c-myc and Epstein-Barr virus in human B lymphocytes”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 651: 422—32. PMID 1318011. doi:10.1111/j.1749-6632.1992.tb24642.x.
Bernstein PL, Herrick DJ, Prokipcak RD, Ross J (1992). „Control of c-myc mRNA half-life in vitro by a protein capable of binding to a coding region stability determinant”. Genes Dev. 6 (4): 642—54. PMID 1559612. doi:10.1101/gad.6.4.642.
Iijima S, Teraoka H, Date T, Tsukada K (1992). „DNA-activated protein kinase in Raji Burkitt's lymphoma cells. Phosphorylation of c-Myc oncoprotein”. Eur. J. Biochem. 206 (2): 595—603. PMID 1597196. doi:10.1111/j.1432-1033.1992.tb16964.x.
Seth A, Alvarez E, Gupta S, Davis RJ (1992). „A phosphorylation site located in the NH2-terminal domain of c-Myc increases transactivation of gene expression”. J. Biol. Chem. 266 (35): 23521—4. PMID 1748630.
Takahashi E; Hori T; O'Connell P; et al. (1991). „Mapping of the MYC gene to band 8q24.12----q24.13 by R-banding and distal to fra(8)(q24.11), FRA8E, by fluorescence in situ hybridization”. Cytogenet. Cell Genet. 57 (2–3): 109—11. PMID 1914517. doi:10.1159/000133124.
Blackwood EM, Eisenman RN (1991). „Max: a helix-loop-helix zipper protein that forms a sequence-specific DNA-binding complex with Myc”. Science. 251 (4998): 1211—7. PMID 2006410. doi:10.1126/science.2006410.
Gazin C; Rigolet M; Briand JP; et al. (1986). „Immunochemical detection of proteins related to the human c-myc exon 1”. EMBO J. 5 (9): 2241—50. PMC 1167107 . PMID 2430795.
Lüscher B, Kuenzel EA, Krebs EG, Eisenman RN (1989). „Myc oncoproteins are phosphorylated by casein kinase II”. EMBO J. 8 (4): 1111—9. PMC 400922 . PMID 2663470.
Finver SN; Nishikura K; Finger LR; et al. (1988). „Sequence analysis of the MYC oncogene involved in the t(8;14)(q24;q11) chromosome translocation in a human leukemia T-cell line indicates that putative regulatory regions are not altered”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 85 (9): 3052—6. PMC 280141 . PMID 2834731. doi:10.1073/pnas.85.9.3052.
Showe LC, Moore RC, Erikson J, Croce CM (1987). „MYC oncogene involved in a t(8;22) chromosome translocation is not altered in its putative regulatory regions”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 84 (9): 2824—8. PMC 304752 . PMID 3033665. doi:10.1073/pnas.84.9.2824.
Guilhot S, Petridou B, Syed-Hussain S, Galibert F (1989). „Nucleotide sequence 3' to the human c-myc oncogene; presence of a long inverted repeat”. Gene. 72 (1–2): 105—8. PMID 3243428. doi:10.1016/0378-1119(88)90131-X.
Hann SR; King MW; Bentley DL; et al. (1988). „А нон-АУГ транслатионал инитиатион ин ц-мyц еxон 1 генератес ан Н-терминаллy дистинцт протеин wхосе сyнтхесис ис дисруптед ин Буркитт'с лyмпхомас”. Целл. 52 (2): 185—95. ПМИД 3277717. дои:10.1016/0092-8674(88)90507-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[pmid18716624-1] Соуцек L, Wхитфиелд Ј, Мартинс ЦП, Финцх АЈ, Мурпхy ДЈ, Содир НМ, Карнезис АН, Сwигарт ЛБ, Наси С, Еван ГИ (2008). „Моделлинг Мyц инхибитион ас а цанцер тхерапy”. Натуре. 455 (7213): 679—83. ПМИД 18716624. дои:10.1038/натуре07260.

[2] Gearhart J, Pashos EE, Prasad MK, Pluripotency Redeux -- advances in stem-cell research, N Engl J Med 357(15):1469 Free full text

[pmid19047142-3] Цоттерман Р, Јин ВX, Криг СР, Лемен ЈМ, Wеy А, Фарнхам ПЈ, Кноепфлер ПС (2008). „Н-Мyц регулатес а wидеспреад еуцхроматиц програм ин тхе хуман геноме партиаллy индепендент оф итс роле ас а цлассицал трансцриптион фацтор”. Цанцер Рес. 68 (23): 9654—62. ПМЦ 2637654 . ПМИД 19047142. дои:10.1158/0008-5472.ЦАН-08-1961.

[1]

[2]

[3]