N-Formilmetionin

С Википедије, слободне енциклопедије
N-Формилметионин
Називи
IUPAC назив
(S)-2-Formylamino-4-methylsulfanylbutanoic acid
Други називи
2-Формиламино-4-метилсулфанил-бутирна киселина
Формилметионин
Н-формил (метил) хомоцистеин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
EC број 224-322-8
  • CSCCC(NC=O)C(O)=O
Својства
C6H11NO3S
Моларна маса 177,22 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

N-Формилметионин (fMet) је протеиногена аминокиселина нађена у бактеријама и сродним прокариотским органелама. Ово једињење је дериват аминокиселине метионина у коме је формилна група била додата на амино групу. Он се специфично користи за иницирање протеинске синтезе, ин накнадно може бити уклоњен.

fMet игра пресудну улогу у протеинској синтези у бактеријама, митохондријама и хлоропластима.[3] Он се не користи у цитосолној синтези протеина код еукариота, где се еукариотски једрени гени транслирају. Он се такође не користи код археја. У људском телу, имунски систем препознаје fMet као страни материјал, и стимулише тело да се бори против потенцијалне инфекције.[4]

Функција у протеинској синтези[уреди | уреди извор]

fMet је почетна киселина у синтези протеина код бактерија и еукариотских органела, и, консеквентно, он је лоциран на N-терминусу растућег полипептида. fMet се испоручује у рибозом (30S) - iRNK комплекс специјализованом тРНК (тРНК.фМет) која има 3'-UAC-5' антикодон који може да веже 5'-AUG-3' почетни кодон лоциран на иРНК.

fMet је кодиран истим кодоном као и метионин, AUG. AUG је исто тако инициони кодон транслације. Кад се кодон користи за иницијацију, fMet се употребљава уместо метионина, и тако се формира прва аминокиселину насцентног пептидног ланца. Кад се исти кодон појави касније у иРНК, нормални метионин се користи. Многи организми користе варијанте овог основног механизма.

Додавање формил групе метионину је катализовано ензимом метионил-тРНК формилтрансфераза. Ова модификација се врши након што се метионин формирао тРНА.фМет агрегат дејством аминоацил-тРНК синтетазе.

Метионин може бити веза у тРНК.фМет или тРНК.Мет. Трансформилаза ће катализовати адицију формил групе на метионин само ако је метионин у облику тРНК.фМет, а не у тРНК.Мет.

Овај метионин се уклања из већине протеина (боло природних или рекомбинантних) ензимом метионин аминопептидаза (МАП).[5]

Значај за имунологију[уреди | уреди извор]

Пошто што је fMet присутан у протеинима које производе прокариоте, а не у онима формираним од стране еукариота, имунски систем може да га користи у прављењу разлике имеђу себе и не-себе. Гранулоцити могу да вежу протеине који почињу са Н-формилметионином, и да их користе за иницирање фагоцитозе.[6][7]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Ецономоу АЕ, Накамото Т (1967). „Фуртхер студиес он тхе инитиатион оф протеин сyнтхесис wитх Н-формyлметхионине ин Е. цоли еxтрацтс”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 58 (3): 1033—9. ПМЦ 335743Слободан приступ. ПМИД 4861303. 
  4. ^ Плосс А, Тран А, Менет Е, Леинер I, Памер ЕГ (2005). „Цросс-рецогнитион оф Н-формyлметхионине пептидес ис а генерал цхарацтеристиц оф Х2-М3-рестрицтед ЦД8+ Т целлс”. Инфецтион анд Иммунитy. 73 (7): 4423—6. ПМЦ 1168546Слободан приступ. ПМИД 15972542. дои:10.1128/ИАИ.73.7.4423-4426.2005. 
  5. ^ Схерман Ф, Стеwарт ЈW, Тсунасаwа С (1985). „Метхионине ор нот метхионине ат тхе бегиннинг оф а протеин”. БиоЕссаyс: Неwс анд Ревиеwс ин Молецулар, Целлулар анд Девелопментал Биологy. 3 (1): 27—31. ПМИД 3024631. дои:10.1002/биес.950030108. 
  6. ^ „Тхе Иннате Иммуне Сyстем: Паттерн-Рецогнитион Рецепторс, Антиген-Нонспецифиц Антимицробиал Бодy Молецулес, анд Цyтокинес”. Архивирано из оригинала 27. 07. 2010. г. 
  7. ^ Детмерс ПА, Wригхт СД, Олсен Е, Кимбалл Б, Цохн ЗА (1987). „Аггрегатион оф цомплемент рецепторс он хуман неутропхилс ин тхе абсенце оф лиганд”. Тхе Јоурнал оф Целл Биологy. 105 (3): 1137—45. ПМЦ 2114803Слободан приступ. ПМИД 2958480. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]