Напоном-контролисани калцијумски канал
Напоном-контролисани калцијумски канали (VDCC) су група напоном-контролисаних јонских канала нађених у побудљивим ћелијама (нпр., мишићима, глијалним ћелијама, неуронима, итд.) са пермеабилношћу за јоне Ca2+.[1][2][3] На физиолошким или одмарајућем мембранском потенцијалу, VDCC канали су нормално затворени. Они се активирају (и.е., отварају) на деполаризованом мембранским потенцијалима и то је извор њихове напонске зависности. Активација појединих ВДЦЦ канала омогућава унос Ca2+ у ћелију, што се у зависности од ћелијског типа доводи маскуларне контракције,[4] побуђивања неурона, повишења експресије гена, или ослобађања хормона или неуротрансмитера.
Структура[уреди | уреди извор]
Напоном-контролисани калцијумски канали су формирани као комплекс неколико различитих подјединица: α1, α2δ, β1-4, и γ. α1 подјединица формира пору провођења јона, док преостале се подјединице имају помоћне функције попут модулације затварања.[5]
Подјединице[уреди | уреди извор]
Постоји неколико различитих врста високим-напоном-контролисаних калцијумских канала (HVGCC). Оне су структурно хомологне. Оне имају различите физиолошке улоге и/или подложност инхибицији специфичним токсинима.[6] У високим-напоном-контролисане калцијумске канале се убрајају неуронски Н-тип канал блокиран ω-конотоксином ГВИА, Р-тип канал (Р од Резистентан на друге блокере и токсине) који учествује у недовољно дефинисаним процесима у мозгу, блиско сродни П/Q-тип канал блокиран ω-акватоксинима, и дихидропиридин-сензитивни L-тип канали одговорни за ексцитационо-контракциону спрегу скелеталних, глатких, и срчаних мишића и за секрецију хормона у ендокриним ћелијама.
| Тип | 1,4-диходропоридинска сензитивност (DHP) | ω-конотоксинска сензитивност (ω-CTX) | ω-акватоксинска сензитивност (ω-AGA) |
| L-тип | блокира | отпоран | отпоран |
| Н-тип | отпоран | блокира | отпоран |
| П/Q-тип | отпоран | отпоран | блокира |
| Р-тип | отпоран | отпоран | отпоран |
Види још[уреди | уреди извор]
- Глутаматни рецептори
- Инозитол трифосфатни рецептор
- Јонски канали
- НМДА рецептори
- Рианодински рецептор
- Напоном-контролисани јонски канали
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Цаттералл WА, Перез-Реyес Е, Снутцх ТП, Стриессниг Ј (2005). „Интернатионал Унион оф Пхармацологy. XLVIII. Номенцлатуре анд струцтуре-фунцтион релатионсхипс оф волтаге-гатед цалциум цханнелс”. Пхармацол Рев. 57 (4): 411—25. ПМИД 16382099. дои:10.1124/пр.57.4.5.
- ^ Yамакаге M, Намики А (2002). „Цалциум цханнелс--басиц аспецтс оф тхеир струцтуре, фунцтион анд гене енцодинг; анестхетиц ацтион он тхе цханнелс--а ревиеw”. Цан Ј Анаестх. 49 (2): 151—64. ПМИД 11823393. дои:10.1007/БФ03020488. Архивирано из оригинала (абстрацт) 11. 02. 2009. г. Приступљено 17. 01. 2011.
- ^ „Волтаге-Гатед Ион Цханнелс”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 17. 04. 2021. г.
- ^ Мицхаел П. Wалсх; ет алл. „Тхромбоxане А2-индуцед цонтрацтион оф рат цаудал артериал смоотх мусцле инволвес ацтиватион оф Ца2+ ентрy анд Ца2+сенситизатион: Рхо-ассоциатед кинасе-медиатед пхоспхорyлатион оф МYПТ1 ат Тхр-855 бут нот Тхр-697” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 07. 2011. г. Приступљено 17. 01. 2011.
- ^ Долпхин АЦ (2006). „А схорт хисторy оф волтаге-гатед цалциум цханнелс”. Бр Ј Пхармацол. 147 (Суппл 1): С56—62. ПМЦ 1760727
. ПМИД 16402121. дои:10.1038/сј.бјп.0706442.
- ^ Дунлап К, Луебке ЈИ, Турнер ТЈ (1995). „Еxоцyтотиц Ца2+ цханнелс ин маммалиан централ неуронс”. Трендс Неуросци. 18 (2): 89—98. ПМИД 7537420. дои:10.1016/0166-2236(95)93882-X.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Напоном-контролисани калцијумски канали
- Цалциум+Цханнелс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)