Натријум формијат

Натријум формијат
лопта-и-штап модел формијатног ањона	Натријум катјон
Називи
	Други називи мравља киселина, натријумова со
Идентификација
CAS број	141-53-7 ;
ECHA InfoCard	100.004.990
EC број	205-488-0
Е-бројеви	Е237 (конзерванси)
Својства
Хемијска формула	HCOONa
Моларна маса	68,01 g/mol
Агрегатно стање	беле грануле
Густина	1,92 g/cm3 (20 °C)
Тачка топљења	253 °C
Тачка кључања	razlaže se
Растворљивост у води	97 г/100 мЛ (20 °C)
Растворљивост	нерастворна етру ; растворна у глицеролу, алкохолу
Киселост (пКа)	7.0-8.5 (0.1М)
Опасности
ЕУ класификација (ДСД)	није на списку
НФПА 704	1
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Натријум формијат (или натријум метанат) је натријумова со мравље киселине.^[2]

Хемијске особине[уреди | уреди извор]

Као со слабе киселине (мравље киселине) и јаке базе (натријум хидроксид), раствор натријум формијата у води реагује као база:

\mathrm {HCOO^{-}+H_{2}O\ \leftrightharpoons HCOOH+OH^{-}}

Раствор мравље киселине и натријум формијата се може користити и као бафер.

Добивање[уреди | уреди извор]

У индустрији натријум формијат се производи из натријум хидроксида и угљеник (II) оксида при 210 °C и под јаким притиском:

\mathrm {NaOH+CO\longrightarrow HCOONa}

Натријум хидроксид реагује са угљен моноксидом те настаје натријум формијат.

Употреба[уреди | уреди извор]

Натријум формијат игра значајну улогу у синтези метанске киселине, те се уз помоћ сумпорне киселине добија натријум сулфат и мравља киселина:

\mathrm {2\ HCOONa+H_{2}SO_{4}\longrightarrow 2\ HCOOH+Na_{2}SO_{4}}

Натријум формијат са сумпорном киселином даје натријум сулфат и метанску киселину.

Неки делови коприве поред мравље киселине садрже и натријум формијат.^[3]

Натријум формијат се понекад употребљава на аеродромима као некоризивни материјал за посипање против залеђивања. Међутим, пошто се лако отапа у води, сва отопљена вода се мора посебно скупити и пречистити, да не би дошло до загађивања подземних вода.

Натријум формијат се такође користи и у производњи оксалне киселине.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. ISBN 978-0-8493-0487-3.
^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ Hemijski sastav Urtica dioica (језик: немачки)

Literatura[уреди | уреди извор]

[CRC-1] Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. ISBN 978-0-8493-0487-3.

[Housecroft3rd-2] Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[3] Hemijski sastav Urtica dioica (језик: немачки)

[1]

[2]

[3]