Натријум хипохлорит
| |||
| |||
| Идентификација | |||
|---|---|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.028.790 | ||
| КЕГГ[1] | |||
| УНИИ | |||
| |||
| Својства | |||
| ClNaO | |||
| Моларна маса | 74,442 | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
| Референце инфокутије | |||
Натријум хипохлорит је хемијско једињење са формулом НаЦлО. Он се састоји од натријумског катјона (На+
) и хипохлоритног ањона (ЦлО−
). На ово једињење се може гледати као на натријумску со хипохлорасте киселине. Кад се раствори у води он се обично назива варикина (енгл. bleach).[4] Натријум хопохлорит се практично и хемијски разликује од хлора.[5] Натријум хипохлорит се често користи као дезинфектант или агенс за избељавање.
Особине[уреди | уреди извор]
Натријум хипохлорит је хемијско једињење, које има молекулску масу од 74,442 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 1 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 0 |
| Particioni koeficijent[6] (ALogP) | -0,3 |
| Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) | 0,5 |
| Поларна површина[8] (PSA, Å2) | 87,8 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ „OxyChem Sodium Hypochlorite Handbook” (PDF). oxy.com. OxyChem. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 04. 2018. г. Приступљено 07. 01. 2017.
- ^ „Pamphlet 96, The Sodium Hypochorite Manual”. www.chlorineinstitute.org. The Chlorine Institute.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Холлеман А. Ф.; Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.
- Хоусецрофт, C. Е.; Схарпе, А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.
