Натријум нитрит

С Википедије, слободне енциклопедије
Натријум нитрит
Натријум нитрит
Тхе содиум цатион
Тхе содиум цатион
Тхе нитрите анион (спаце-филлинг модел)
Тхе нитрите анион (спаце-филлинг модел)
Идентификација
ECHA InfoCard 100.028.687
EC број 231-555-9
Е-бројеви Е250 (конзерванси)
RTECS РА1225000
УН број 1500
Својства
NaNO2
Моларна маса 68,9953 g/mol
Агрегатно стање бели прах
Густина 2,168 g/cm3
Тачка топљења 271 °C razlaže se
82 g/100 ml (20 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Trigonalan
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja External MSDS
Oksidant (O)
Toksičan (T)
Opasan po okruženje (N)
R-oznake R8, R25, R50
S-oznake (S1/2), S45, S61
NFPA 704
489 °C (912 °F; 762 K)
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
85 mg/kg
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Litijum nitrit
Natrijum nitrat
Drugi katjoni
Kalijum nitrit
Ammnijum nitrit
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Натријум нитрит је со чија је хемијска формула NaNO2.[3] Користи се као конзерванс за месне прерађевине. У чистом стању је бели до бледо жути прах. Растворљив је у води и хигроскопан. На ваздуху се полако оксидира до натријум нитрата. Натријум нитрит је јако редукционо средство.[4]

Ова со се користи у производњи диазо боја, нитрозо једињења, и других органских једињења; у бојењу и штампању текстила; у фотографији; као и лабораторијски реагенс и инхибитор корозије; у металним премазима за фосфатизирање; и у производњи гумених хемикалија. Ова со се може користити као електролит у производним процесима електрохемиског брушења, типично у облику 10% раствора у води. Натријум нитрит се такође користи у људској и ветеринарској медицини као васодилатор, бронходилатор, и противотров код тровања цијанидом.

Употреба[уреди | уреди извор]

У нормалној људској прехрани[уреди | уреди извор]

Нитрити су нормални део људске исхране. Они су присутни у већини врста поврћа.[5][6][7] Спанаћ и салата могу да имају до 2500 мг/Кг нитрата, кељ (302.0 мг/кг) и карфиол (61.0 мг/кг), до ниских концентрација од 13 мг/Кг у аспарагусу. Нивои нитрита у 34 узорка поврћа, укључујући различите врсте купуса, салате, спанаћа, першуна и репе је у распону између 1.1 и 57 мг/Кг, нпр. бели карфиол (3.49 мг/кг) и зелени карфиол (1.47 мг/кг).[8][9] Кување поврћа снижава концентрацију нитрата али не нитрита.[9] Свеже месо садржи 0.4-0.5 мг/Кг нитрита и 4–7 мг/Кг нитрата (10–30 мг/Кг нитрата у сувомеснатим производима).[7] Присуство нитрита у животињским ткивима је последица метаболизма нитрик оксида, важног неуротрансмитера.[10] Азот оксид може бити створен де ново посредством азот оксид синтазе из аргинина, или из нитрата или нитрита унесеног храном.[11] Највећи део истраживања негативних ефеката нитрита на људе предатира откриће важности азот оксида у људском метаболизму и људског ендогеног метаболизма нитрита.

Прехрамбени адитив[уреди | уреди извор]

Као прехрамбени адитив, ова со има двојну улогу у прехрамбеној индустрији зато што она мења боју конзервисане рибе и меса, а исто тако спречава раст Цлостридиум ботулинум, бактерије која узрокује ботулизам. У Европској унији овај адитив се може користити само као мешавина у солима које садрже највише 0,6% натријум нитрита. Ин има ЕЦ број Е250. Калијум нитрит (Е249) се користи на исти начин.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  4. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  5. ^ Leszczyńska, Teresa; Filipiak-Florkiewicz, Agnieszka; Cieślik, Ewa; Sikora, ElżBieta; Pisulewski, Paweł M. (2009). „Effects of some processing methods on nitrate and nitrite changes in cruciferous vegetables”. Journal of Food Composition and Analysis. 22: 315. doi:10.1016/j.jfca.2008.10.025. 
  6. ^ „Nitrates, Carrots, and Homemade Baby Food - Nitrates and Making Homemade Baby Food Carrots, Spinach and More[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2010. г. Приступљено 03. 07. 2010.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  7. ^ а б Dennis, M J; Wilson, L A (2003). „Nitrates and Nitrites”: 4136. doi:10.1016/B0-12-227055-X/00830-0. 
  8. ^ Correia, Manuela; Barroso, ÂNgela; Barroso, M. FáTima; Soares, DéBora; Oliveira, M.B.P.P.; Delerue-Matos, Cristina (2010). „Contribution of different vegetable types to exogenous nitrate and nitrite exposure”. Food Chemistry. 120: 960. doi:10.1016/j.foodchem.2009.11.030. 
  9. ^ а б Leszczyńska, Teresa; Filipiak-Florkiewicz, Agnieszka; Cieślik, Ewa; Sikora, ElżBieta; Pisulewski, Paweł M. (2009). „Effects of some processing methods on nitrate and nitrite changes in cruciferous vegetables”. Journal of Food Composition and Analysis. 22: 315. doi:10.1016/j.jfca.2008.10.025. 
  10. ^ Meulemans, A.; Delsenne, F. (1994). „Measurement of nitrite and nitrate levels in biological samples by capillary electrophoresis”. Journal of Chromatography B: Biomedical Sciences and Applications. 660: 401. doi:10.1016/0378-4347(94)00310-6. 
  11. ^ Southan, G (1998). „Nitrogen Oxides and Hydroxyguanidines: Formation of Donors of Nitric and Nitrous Oxides and Possible Relevance to Nitrous Oxide Formation by Nitric Oxide Synthase”. Nitric Oxide. 2: 270. doi:10.1006/niox.1998.0187. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]