Неолитска револуција

С Википедије, слободне енциклопедије

Карта југозападне Азије која приказује главна археолошка налазишта из периода прекерамичког неолита, око 7500 година пре нове ере.
Људска историја
↑ Преисторија
Забележена историја
Стари век
Средњи век
Нови век
Види још
↓ Будућност

Неолитска револуција је прва пољопривредна револуција — прелазак са ловачко-сакупљачког начина живота на бављење пољопривредом и седелачки начин живота.[1] Археолошки подаци указују на то да су се различити облици доместикације биљака и животиња[2] појавили независно у шест одвојених локуса широм света, са најранијим познатим траговима пронађеним широм тропских и суптропских области југозапдне и јужне Азије, северне и централне Африке и Централне Америке старим отприлике 10.000—7.000 година.[3] Појам неолитска револуција 1920. године уводи Аустралијски историчар и археолог Чајлд да би описао прву велику пољопривредну трансформацију.[4][5][6]

Неолитска револуција укључивала је много више од једноставног усвајања ограниченог сета техника за производњу хране.[2][7] Мале, покретљиве групе ловаца-сакупљача које су до тада доминирале људском историјом трансформишу се у седелачка друштва са изграђеним селима и касније градовима. Примена специјализованих техника за култивисање усева (нпр. система за наводњавање) и складиштење радикално је променила њихову природну средину и омогућила производњу вишка хране. Овакав развој догађаја обезбедио је базу за настанак насеља са великом густином насељености, друштвене поделе рада, економије размене добара и трговине, уметности, архитектуре, културе, централизованих администрација и политичких структура, хијерархијских идеологија, власништва, итд. што Вер назива Урбана револуција.

Ови развоји, који се понекад називају и неолитски пакет, пружили су основу за централизоване управе и политичке структуре, хијерархијске идеологије, деперсонализоване системе знања (нпр. писање), насеобине велике густине, специјализацију и поделу рада, више трговине, развој непреносивих уметности и архитектуре и већег власништва над некретнинама. Најстарија позната цивилизација развила се у Сумеру у јужној Мезопотамији (око 6.500 година пре садашњости); њен настанак најавио је и почетак бронзаног доба.[8]

Однос горе наведених неолитских карактеристика према почетку пољопривреде, њихов редослед настајања и емпиријски однос једних према другима на различитим неолитским налазиштима остаје предмет академске дебате и варира од места до места, пре него да је исход универзалних закона друштвене еволуције.[9][10] Левант је видео прве развоје неолитске револуције од око 10.000 година пре нове ере, након чега су уследила налазишта у ширем Плодном полумесецу.

Позадина[уреди | уреди извор]

Ловци-сакупљачи су имали различите потребе за живот и начин живота од пољопривредника. Они су становали у привременим склоништима и били су изузетно мобилни, кретали су се у малим групама и имали ограничени контакт са странцима. Њихова исхрана је била добро избалансирана и зависила је од тога шта им окружење пружа сваке сезоне. Будући да је појава пољопривреде омогућила подршку већим групама, пољопривредници су живели у сталнијим насеобинама у подручјима која су била гушће насељена него што би то могло подржати начин живота ловаца и сакупљача. Развој трговачких мрежа и сложених друштава довео их је у контакт са спољним групама.[11]

Међутим, повећање популације није нужно корелирало са побољшањем здравља. Ослањање на један усев може негативно утицати на здравље чак и ако омогућава подршку већем броју људи. Кукуруз има недостатак одређених есенцијалних аминокиселина (лизина и триптофана) и лош је извор гвожђа. Фитинска киселина коју садржи може спречити апсорпцију хранљивих материја. Други фактори који су вероватно утицали на здравље раних пољопривредника и њихове припитомљене стоке, били су повећан број паразита и штеточина које преносе болести повезане са људским отпадом и загађеном храном и водом. Ђубрива и наводњавање су можда повећали приносе усева, али би такође промовисали ширење инсеката и бактерија у локалном окружењу, док је складиштење зрна привукло додатне инсекте и глодаре.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Урбана револуција

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јеан-Пиерре Боцqует-Аппел (29. 7. 2011). „Wхен тхе Wорлд'с Популатион Тоок Офф: Тхе Спрингбоард оф тхе Неолитхиц Демограпхиц Транситион”. Сциенце. 333 (6042): 560—561. Бибцоде:2011Сци...333..560Б. ПМИД 21798934. С2ЦИД 29655920. дои:10.1126/сциенце.1208880. 
  2. ^ а б Поллард, Елизабетх; Росенберг, Цлиффорд; Тигор, Роберт (2015). Wорлдс тогетхер, wорлдс апарт. 1 (цонцисе изд.). Неw Yорк: W.W. Нортон & Цомпанy. стр. 23. ИСБН 978-0-393-25093-0. 
  3. ^ „Интернатионал Стратиграпхиц Цхарт”. Интернатионал Цоммиссион он Стратиграпхy. Архивирано из оригинала 2013-02-12. г. Приступљено 2012-12-06. 
  4. ^ Армелагос, Георге Ј. (2014). „Браин Еволутион, тхе Детерминатес оф Фоод Цхоице, анд тхе Омниворе'с Дилемма”. Цритицал Ревиеwс ин Фоод Сциенце анд Нутритион. 54 (10): 1330—1341. ИССН 1040-8398. ПМИД 24564590. С2ЦИД 25488602. дои:10.1080/10408398.2011.635817. 
  5. ^ Wеллс, Јонатхан C. К.; Стоцк, Јаy Т. (2020). „Лифе Хисторy Транситионс ат тхе Оригинс оф Агрицултуре: А Модел фор Ундерстандинг Хоw Ницхе Цонструцтион Импацтс Хуман Гроwтх, Демограпхy анд Хеалтх”. Фронтиерс ин Ендоцринологy (на језику: енглески). 11: 325. ИССН 1664-2392. ПМЦ 7253633 Слободан приступ. ПМИД 32508752. дои:10.3389/фендо.2020.00325 Слободан приступ. 
  6. ^ Ларсен, Цларк Спенцер (2006-06-01). „Тхе агрицултурал револутион ас енвиронментал цатастропхе: Имплицатионс фор хеалтх анд лифестyле ин тхе Холоцене”. Qуатернарy Интернатионал. Импацт оф рапид енвиронментал цхангес он хуманс анд ецосyстемс (на језику: енглески). 150 (1): 12—20. Бибцоде:2006QуИнт.150...12Л. ИССН 1040-6182. дои:10.1016/ј.qуаинт.2006.01.004. 
  7. ^ Цомпаре:Леwин, Рогер (2009-02-18) [1984]. „35: Тхе оригин оф агрицултуре анд тхе фирст виллагерс”. Хуман Еволутион: Ан Иллустратед Интродуцтион (5 изд.). Малден, Массацхусеттс: Јохн Wилеy & Сонс (објављено 2009). стр. 250. ИСБН 978-1-4051-5614-1. Приступљено 2017-08-20. „[...] тхе Неолитхиц транситион инволвед инцреасинг седентисм анд социал цомплеxитy, wхицх wас усуаллy фоллоwед бy тхе градуал адоптион оф плант анд анимал доместицатион. Ин соме цасес, хоwевер, плант доместицатион прецедед седентисм, партицуларлy ин тхе Неw Wорлд.” 
  8. ^ Виолатти, Цристиан (2. 4. 2018). „Неолитхиц Период”. Wорлд Хисторy Енцyцлопедиа. 
  9. ^ "Тхе Слоw Биртх оф Агрицултуре" Архивирано 2011-01-01 на сајту Wayback Machine, Heather Pringle
  10. ^ „Wizard Chemi Shanidar”. EMuseum. Minnesota State University. Архивирано из оригинала 18. 6. 2008. г. 
  11. ^ а б The Cambridge World History of Food. Cambridge University Press. 2000. стр. 46. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Bailey, Douglass. (2001). Balkan Prehistory: Exclusions, Incorporation and Identity. Routledge Publishers. ISBN 0-415-21598-6.
  • Баилеy, Доугласс. (2005). Прехисториц Фигуринес: Репресентатион анд Цорпореалитy ин тхе Неолитхиц. Роутледге Публисхерс. ISBN 0-415-33152-8.
  • Балтер, Мицхаел (2005). Тхе Годдесс анд тхе Булл: Цаталхоyук, Ан Арцхаеологицал Јоурнеy то тхе Даwн оф Цивилизатион. Неw Yорк: Фрее Пресс. ISBN 0-7432-4360-9.
  • Беллwоод, Петер (2004). Фирст Фармерс: Тхе Оригинс оф Агрицултурал Социетиес. Блацкwелл. ИСБН 0-631-20566-7. 
  • Боцqует-Аппел, Јеан-Пиерре, едитор анд Офер Бар-Yосеф, едитор, Тхе Неолитхиц Демограпхиц Транситион анд итс Цонсеqуенцес, Спрингер (Оцтобер 21, 2008), хардцовер, 544 пагес, ISBN 978-1-4020-8538-3, траде папербацк анд Киндле едитионс аре алсо аваилабле.
  • Цохен, Марк Натхан (1977)Тхе Фоод Црисис ин Прехисторy: Оверпопулатион анд тхе Оригинс оф Агрицултуре. Неw Хавен анд Лондон: Yале Университy Пресс. ISBN 0-300-02016-3.
  • Diamond, Jared (1997). Guns, germs and steel. A short history of everybody for the last 13,000 years.
  • Diamond, Jared (2002). "Evolution, Consequences and Future of Plant and Animal Domestication". Nature, Vol 418.
  • Harlan, Jack R. (1992). Crops & Man: Views on Agricultural Origins ASA, CSA, Madison, WI. https://web.archive.org/web/20060819110723/http://www.hort.purdue.edu/newcrop/history/lecture03/r_3-1.html
  • Wright, Gary A. (1971). "Origins of Food Production in Southwestern Asia: A Survey of Ideas" Current Anthropology, Vol. 12, No. 4/5 (Oct.–Dec., 1971), pp. 447–477
  • Kuijt, Ian; Finlayson, Bill. (2009). "Evidence for food storage and predomestication granaries 11,000 years ago in the Jordan Valley". PNAS, Vol. 106, No. 27, pp. 10966–10970.
  • Manning, Richard (1. 2. 2005). Against the Grain: How Agriculture Has Hijacked Civilization. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-1-4668-2342-6. 
  • Civitello, Linda (29. 3. 2011). Cuisine and Culture: A History of Food and People. John Wiley & Sons. ISBN 978-0470403716. 
  • Federico, Giovanni. Feeding the World: An Economic History of Agriculture 1800–2000 (Princeton UP, 2005) highly quantitative
  • Grew, Raymond. Food in Global History Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2011) (1999)
  • Heiser, Charles B. Seed to Civilization: The Story of Food (W.H. Freeman, 1990)
  • Herr, Richard, ed. Themes in Rural History of the Western World (Iowa State UP, 1993)
  • Mazoyer, Marcel, and Laurence Roudart. A History of World Agriculture: From the Neolithic Age to the Current Crisis (Monthly Review Press, 2006) Marxist perspective
  • Prentice, E. Parmalee. Hunger and History: The Influence of Hunger on Human History (Harper, 1939)
  • Tauger, Mark. Agriculture in World History (Routledge, 2008)
  • Bakels, C.C. The Western European Loess Belt: Agrarian History, 5300 BC – AD 1000 (Springer, 2009)
  • Barker, Graeme, and Candice Goucher, eds. The Cambridge World History: Volume 2, A World with Agriculture, 12000 BCE–500 CE. (Cambridge UP, 2015)
  • Bowman, Alan K. and Rogan, Eugene, eds. Agriculture in Egypt: From Pharaonic to Modern Times (Oxford UP, 1999)
  • Cohen, M.N. The Food Crisis in Prehistory: Overpopulation and the Origins of Agriculture (Yale UP, 1977)
  • Crummey, Donald and Stewart, C.C., eds. Modes of Production in Africa: The Precolonial Era (Sagem 1981)
  • Diamond, Jared. Guns, Germs, and Steel (W.W. Norton, 1997)
  • Duncan-Jones, Richard. Economy of the Roman Empire (Cambridge UP, 1982)
  • Habib, Irfan. Agrarian System of Mughal India (Oxford UP, 3rd ed. 2013)
  • Harris, D.R., ed. The Origins and Spread of Agriculture and Pastoralism in Eurasia, (Routledge, 1996)
  • Isager, Signe and Jens Erik Skydsgaard. Ancient Greek Agriculture: An Introduction (Routledge, 1995)
  • Lee, Mabel Ping-hua. The economic history of china: with special reference to agriculture (Columbia University, 1921)
  • Murray, Jacqueline. The First European Agriculture (Edinburgh UP, 1970)
  • Oka, H-I. Origin of Cultivated Rice (Elsevier, 2012)
  • Price, T.D. and A. Gebauer, eds. Last Hunters – First Farmers: New Perspectives on the Prehistoric Transition to Agriculture (1995)
  • Srivastava, Vinod Chandra, ed. History of Agriculture in India (5 vols., 2014). From 2000 BC to present.
  • Stevens, C.E. "Agriculture and Rural Life in the Later Roman Empire" in Cambridge Economic History of Europe, Vol. I, The Agrarian Life of the Middle Ages (Cambridge UP, 1971)
  • Teall, John L. (1959). „The grain supply of the Byzantine Empire, 330–1025”. Dumbarton Oaks Papers. 13: 87—139. JSTOR 1291130. doi:10.2307/1291130. 
  • Yasuda, Y., ed. The Origins of Pottery and Agriculture (SAB, 2003)
  • Collingham, E.M. The Taste of War: World War Two and the Battle for Food (Penguin, 2012)
  • Kerridge, Erik. "The Agricultural Revolution Reconsidered." Agricultural History ( 1969) 43:4, 463–475. Agricultural History. 43 (4): 463—475. 1969.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), in Britain, 1750–1850
  • Ludden, David, ed. New Cambridge History of India: An Agrarian History of South Asia Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2011) (Цамбридге, 1999).
  • МцНеилл, Wиллиам Х. (1999). „Хоw тхе Потато Цхангед тхе Wорлд'с Хисторy”. Социал Ресеарцх. 66 (1): 67—83. ЈСТОР 40971302. ПМИД 22416329. 
  • Минтз, Сиднеy. Сwеетнесс анд Поwер: Тхе Плаце оф Сугар ин Модерн Хисторy (Пенгуин, 1986)
  • Реадер, Јохн. Пропитиоус Есцулент: Тхе Потато ин Wорлд Хисторy (Хеинеманн, 2008) а стандард сцхоларлy хисторy
  • Саламан, Редцлиффе Н. Тхе Хисторy анд Социал Инфлуенце оф тхе Потато (Цамбридге, 2010)
  • Амбросоли, Мауро. Тхе Wилд анд тхе Соwн: Ботанy анд Агрицултуре ин Wестерн Еуропе, 1350–1850 (Цамбридге УП, 1997)
  • Брасслеy, Паул, Yвес Сегерс, анд Леен Ван Молле, едс. Wар, Агрицултуре, анд Фоод: Рурал Еуропе фром тхе 1930с то тхе 1950с (Роутледге, 2012)
  • Броwн, Јонатхан. Агрицултуре ин Енгланд: А Сурвеy оф Фарминг, 1870–1947 (Манцхестер УП, 1987)
  • Цларк, Грегорy (2007). „Тхе лонг марцх оф хисторy: Фарм wагес, популатион, анд ецономиц гроwтх, Енгланд 1209–1869” (ПДФ). Ецономиц Хисторy Ревиеw. 60 (1): 97—135. С2ЦИД 154325999. дои:10.1111/ј.1468-0289.2006.00358.x. 
  • Довринг, Фолке, ед. Ланд анд лабор ин Еуропе ин тхе тwентиетх центурy: а цомпаративе сурвеy оф рецент аграриан хисторy (Спрингер, 1965)
  • Грас, Норман. А хисторy оф агрицултуре ин Еуропе анд Америца (Црофтс, 1925)
  • Харвеy, Нигел. Тхе Индустриал Арцхаеологy оф Фарминг ин Енгланд анд Wалес (ХарперЦоллинс, 1980)
  • Хоффман, Пхилип Т. Гроwтх ин а Традитионал Социетy: Тхе Френцх Цоунтрyсиде, 1450–1815 (Принцетон УП, 1996)
  • Хоyле, Рицхард W., ед. Тхе Фармер ин Енгланд, 1650–1980 (Роутледге, 2013)
  • Куссмаул, Анн. А Генерал Виеw оф тхе Рурал Ецономy оф Енгланд, 1538–1840 (Цамбридге Университy Пресс, 1990)
  • Лангдон, Јохн. Хорсес, Оxен анд Тецхнологицал Инноватион: Тхе Усе оф Драугхт Анималс ин Енглисх Фарминг фром 1066 то 1500 (Цамбридге УП, 1986)
  • МцНеилл, Wиллиам Х. (1948). „Тхе Интродуцтион оф тхе Потато инто Иреланд”. Јоурнал оф Модерн Хисторy. 21 (3): 218—221. ЈСТОР 1876068. С2ЦИД 145099646. дои:10.1086/237272. 
  • Моон, Давид. Тхе Плоугх тхат Броке тхе Степпес: Агрицултуре анд Енвиронмент он Руссиа'с Грассландс, 1700–1914 (Оxфорд УП, 2014)
  • Слицхер ван Батх, Б.Х. Тхе Аграриан Хисторy оф Wестерн Еуропе, АД 500–1850 (Едwард Арнолд, репринт, 1963)
  • Тхирск, Јоан, ет ал. Тхе Аграриан Хисторy оф Енгланд анд Wалес (Цамбридге Университy Пресс, 8 волс., 1978)
  • Wиллиамсон, Том. Трансформатион оф Рурал Енгланд: Фарминг анд тхе Ландсцапе 1700–1870 (Ливерпоол УП, 2002)
  • Зwеинигер-Баргиелоwска, Ина, Рацхел Дуффетт, анд Алаин Дроуард, едс. Фоод анд wар ин тwентиетх центурy Еуропе (Асхгате, 2011)
  • Цоцхране, Wиллард W. Тхе Девелопмент оф Америцан Агрицултуре: А Хисторицал Аналyсис (Университy оф Миннесота П, 1993)
  • Фите, Гилберт C. (1983). „Америцан Фармерс: Тхе Неw Миноритy”. Анналс оф Иоwа. 46 (7): 553—555. дои:10.17077/0003-4827.8923 Слободан приступ. 
  • Грас, Норман. А Хисторy оф Агрицултуре ин Еуропе анд Америца, (Ф.С. Црофтс, 1925)
  • Граy, L.C. Хисторy оф Агрицултуре ин тхе Соутхерн Унитед Статес то 1860 (П. Смитх, 1933) Волуме I онлине; Волуме 2
  • Харт, Јохн Фрасер. Тхе Цхангинг Сцале оф Америцан Агрицултуре. (Университy оф Виргиниа Пресс, 2004)
  • Хурт, Р. Доуглас. Америцан Агрицултуре: А Бриеф Хисторy (Пурдуе УП, 2002)
  • Мундлак, Yаир (2005). „Ецономиц Гроwтх: Лессонс фром Тwо Центуриес оф Америцан Агрицултуре”. Јоурнал оф Ецономиц Литературе. 43 (4): 989—1024. ЦитеСеерX 10.1.1.582.8537 Слободан приступ. дои:10.1257/002205105775362005. 
  • О'Сулливан, Робин. Америцан Органиц: А Цултурал Хисторy оф Фарминг, Гарденинг, Схоппинг, анд Еатинг (Университy Пресс оф Кансас, 2015)
  • Расмуссен, Wаyне D., ед. Реадингс ин тхе хисторy оф Америцан агрицултуре (Университy оф Иллиноис Пресс, 1960)
  • Роберт, Јосепх C. Тхе сторy оф тобаццо ин Америца (Университy оф Нортх Царолина Пресс, 1949)
  • Русселл, Хоwард. А Лонг Дееп Фурроw: Тхрее Центуриес оф Фарминг Ин Неw Енгланд (УП оф Неw Енгланд, 1981)
  • Русселл, Петер А. Хоw Агрицултуре Маде Цанада: Фарминг ин тхе Нинетеентх Центурy (МцГилл-Qуеен'с УП, 2012)
  • Сцхафер, Јосепх. Тхе социал хисторy оф Америцан агрицултуре (Да Цапо, 1970 [1936])
  • Сцхлебецкер Јохн Т. Wхеребy wе тхриве: А хисторy оф Америцан фарминг, 1607–1972 (Иоwа Стате УП, 1972)
  • Wееден, Wиллиам Бабцоцк (1891). Ецономиц анд Социал Хисторy оф Неw Енгланд, 1620-1789. Хоугхтон, Миффлин. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Неолитска револуција на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Neolitska_revolucija&oldid=27557307”