Неуропептидни Y рецептор

Панкреасни полипептидни рецептор 1
Панкреасни полипептидни рецептор 1
Идентификатори
Симбол	ППYР1
Алт. симболи	НПY4Р, Y4, ПП1
Ентрез	5540
ХУГО	9329
ОМИМ	601790
РефСеq	НМ_005972
УниПрот	П50391
Остали подаци
Локус	Хромозом 10 q11.2

Неуропептидни Y рецептор Y2
Неуропептидни Y рецептор Y2
Идентификатори
Симбол	НПY2Р
Ентрез	4887
ХУГО	7957
ОМИМ	162642
РефСеq	НМ_000910
УниПрот	П49146
Остали подаци
Локус	Хромозом 4 q31

Неуропептидни Y рецептор Y1
Неуропептидни Y рецептор Y1
Идентификатори
Симбол	НПY1Р
Алт. симболи	НПYР
Ентрез	4886
ХУГО	7956
ОМИМ	162641
РефСеq	НМ_000909
УниПрот	П25929
Остали подаци
Локус	Хромозом 4 q31.3-q32

Неуропептидни Y рецептор Y5
Идентификатори
Симбол	НПY5Р
Ентрез	4889
ХУГО	7958
ОМИМ	602001
РефСеq	НМ_006174
УниПрот	Q15761
Остали подаци
Локус	Хромозом 4 q31-q32

Неуропептидни Y рецептори су класа Г-протеин спрегнутих рецептора које активирају пептидни хормони неуропептид Y, пептид YY и панкреасни полипептид.^[1] Ови рецептори учествују у контроли разноврсног сета оф процеса понашања, који обухвата апетит, циркадијални ритам, и анксиозност.^[2]^[3]^[4]^[5]^[6]^[7]

Активирани неуропептидни рецептори ослобађају G_i подјединицу из хетеротримерног Г протеинског комплекса. G_i подјединица затим инхибира продукцију секундарног гласника цАМП из АТП.

Типови[уреди | уреди извор]

Позната су четири неуропептид Y рецептора код сисара. Они се означавају са: Y₁ до Y₅.^[8] Сваки од ових рецептора је кодиран засебним геном код човека. Сви они могу да буду терапеутски циљеви за гојазност и друге поремећаје.^[9]^[10]^[11]

Y₁ - NPY1R
Y₂ - NPY2R
Y₄ - PPYR1
Y₅ - NPY5R

Литература[уреди | уреди извор]

^ Мицхел MC, Бецк-Сицкингер А, Цоx Х, Доодс ХН, Херзог Х, Лархаммар D, Qуирион Р, Сцхwартз Т, Wестфалл Т (1998). „XВИ. Интернатионал Унион оф Пхармацологy рецоммендатионс фор тхе номенцлатуре оф неуропептиде Y, пептиде YY, анд панцреатиц полyпептиде рецепторс”. Пхармацол. Рев. 50 (1): 143—50. ПМИД 9549761. ^{[мртва веза]}
^ Хеилиг M (2004). „Тхе НПY сyстем ин стресс, анxиетy анд депрессион”. Неуропептидес. 38 (4): 213—24. ПМИД 15337373. дои:10.1016/ј.нпеп.2004.05.002.
^ Харро Ј (2006). „ЦЦК анд НПY ас анти-анxиетy треатмент таргетс: промисес, питфаллс, анд стратегиес”. Амино Ацидс. 31 (3): 215—30. ПМИД 16738800. дои:10.1007/с00726-006-0334-x.
^ Еатон К, Саллее ФР, Сах Р (2007). „Релеванце оф неуропептиде Y (НПY) ин псyцхиатрy”. Цуррент Топицс ин Медицинал Цхемистрy. 7 (17): 1645—59. ПМИД 17979774. дои:10.2174/156802607782341037. ^{[мртва веза]}
^ Xапелли С, Агассе Ф, Ферреира Р, Силва АП, Малва ЈО (2006). „Неуропептиде Y ас ан ендогеноус антиепилептиц, неуропротецтиве анд про-неурогениц пептиде”. Рецент Патентс он ЦНС Друг Дисцоверy. 1 (3): 315—24. ПМИД 18221213. дои:10.2174/157488906778773689. ^{[мртва веза]}
^ Вона-Давис ЛЦ, МцФадден ДW (2007). „НПY фамилy оф хормонес: цлиницал релеванце анд потентиал усе ин гастроинтестинал дисеасе”. Цуррент Топицс ин Медицинал Цхемистрy. 7 (17): 1710—20. ПМИД 17979780. дои:10.2174/156802607782340966. Архивирано из оригинала 14. 04. 2013. г. Приступљено 09. 10. 2018.
^ Линднер D, Стицхел Ј, Бецк-Сицкингер АГ (2008). „Молецулар рецогнитион оф тхе НПY хормоне фамилy бy тхеир рецепторс”. Нутритион (Бурбанк, Лос Ангелес Цоунтy, Цалиф.). 24 (9): 907—17. ПМИД 18725086. дои:10.1016/ј.нут.2008.06.025.
^ Лархаммар D, Саланецк Е (2004). „Молецулар еволутион оф НПY рецептор субтyпес”. Неуропептидес. 38 (4): 141—51. ПМИД 15337367. дои:10.1016/ј.нпеп.2004.06.002.
^ Камији MM, Инуи А (2007). „Неуропептиде y рецептор селецтиве лигандс ин тхе треатмент оф обеситy”. Ендоцрине Ревиеwс. 28 (6): 664—84. ПМИД 17785427. дои:10.1210/ер.2007-0003.
^ МацНеил ДЈ (2007). „НПY Y1 анд Y5 рецептор селецтиве антагонистс ас анти-обеситy другс”. Цуррент Топицс ин Медицинал Цхемистрy. 7 (17): 1721—33. ПМИД 17979781. дои:10.2174/156802607782341028. Архивирано из оригинала 12. 01. 2013. г. Приступљено 09. 10. 2018.
^ Камији MM, Инуи А (2007). „НПY Y2 анд Y4 рецепторс селецтиве лигандс: промисинг анти-обеситy другс?”. Цуррент Топицс ин Медицинал Цхемистрy. 7 (17): 1734—42. ПМИД 17979782. дои:10.2174/156802607782340957. Архивирано из оригинала 14. 04. 2013. г. Приступљено 09. 10. 2018.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Неуропептиде Y Рецепторс”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.
Неуропептиде+Y+Рецептор на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[pmid9549761-1] Мицхел MC, Бецк-Сицкингер А, Цоx Х, Доодс ХН, Херзог Х, Лархаммар D, Qуирион Р, Сцхwартз Т, Wестфалл Т (1998). „XВИ. Интернатионал Унион оф Пхармацологy рецоммендатионс фор тхе номенцлатуре оф неуропептиде Y, пептиде YY, анд панцреатиц полyпептиде рецепторс”. Пхармацол. Рев. 50 (1): 143—50. ПМИД 9549761. ^{[мртва веза]}

[pmid15337373-2] Хеилиг M (2004). „Тхе НПY сyстем ин стресс, анxиетy анд депрессион”. Неуропептидес. 38 (4): 213—24. ПМИД 15337373. дои:10.1016/ј.нпеп.2004.05.002.

[pmid16738800-3] Харро Ј (2006). „ЦЦК анд НПY ас анти-анxиетy треатмент таргетс: промисес, питфаллс, анд стратегиес”. Амино Ацидс. 31 (3): 215—30. ПМИД 16738800. дои:10.1007/с00726-006-0334-x.

[pmid17979774-4] Еатон К, Саллее ФР, Сах Р (2007). „Релеванце оф неуропептиде Y (НПY) ин псyцхиатрy”. Цуррент Топицс ин Медицинал Цхемистрy. 7 (17): 1645—59. ПМИД 17979774. дои:10.2174/156802607782341037. ^{[мртва веза]}

[pmid18221213-5] Xапелли С, Агассе Ф, Ферреира Р, Силва АП, Малва ЈО (2006). „Неуропептиде Y ас ан ендогеноус антиепилептиц, неуропротецтиве анд про-неурогениц пептиде”. Рецент Патентс он ЦНС Друг Дисцоверy. 1 (3): 315—24. ПМИД 18221213. дои:10.2174/157488906778773689. ^{[мртва веза]}

[pmid17979780-6] Вона-Давис ЛЦ, МцФадден ДW (2007). „НПY фамилy оф хормонес: цлиницал релеванце анд потентиал усе ин гастроинтестинал дисеасе”. Цуррент Топицс ин Медицинал Цхемистрy. 7 (17): 1710—20. ПМИД 17979780. дои:10.2174/156802607782340966. Архивирано из оригинала 14. 04. 2013. г. Приступљено 09. 10. 2018.

[pmid18725086-7] Линднер D, Стицхел Ј, Бецк-Сицкингер АГ (2008). „Молецулар рецогнитион оф тхе НПY хормоне фамилy бy тхеир рецепторс”. Нутритион (Бурбанк, Лос Ангелес Цоунтy, Цалиф.). 24 (9): 907—17. ПМИД 18725086. дои:10.1016/ј.нут.2008.06.025.

[pmid15337367-8] Лархаммар D, Саланецк Е (2004). „Молецулар еволутион оф НПY рецептор субтyпес”. Неуропептидес. 38 (4): 141—51. ПМИД 15337367. дои:10.1016/ј.нпеп.2004.06.002.

[pmid17785427-9] Камији MM, Инуи А (2007). „Неуропептиде y рецептор селецтиве лигандс ин тхе треатмент оф обеситy”. Ендоцрине Ревиеwс. 28 (6): 664—84. ПМИД 17785427. дои:10.1210/ер.2007-0003.

[pmid17979781-10] МацНеил ДЈ (2007). „НПY Y1 анд Y5 рецептор селецтиве антагонистс ас анти-обеситy другс”. Цуррент Топицс ин Медицинал Цхемистрy. 7 (17): 1721—33. ПМИД 17979781. дои:10.2174/156802607782341028. Архивирано из оригинала 12. 01. 2013. г. Приступљено 09. 10. 2018.

[pmid17979782-11] Камији MM, Инуи А (2007). „НПY Y2 анд Y4 рецепторс селецтиве лигандс: промисинг анти-обеситy другс?”. Цуррент Топицс ин Медицинал Цхемистрy. 7 (17): 1734—42. ПМИД 17979782. дои:10.2174/156802607782340957. Архивирано из оригинала 14. 04. 2013. г. Приступљено 09. 10. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]