Неуротензински рецептор

С Википедије, слободне енциклопедије
Неуротензински рецептор 1
Идентификатори
СимболНТСР1
Алт. симболиНТР
Ентрез4923
ХУГО8039
ОМИМ162651
РефСеqНМ_002531
УниПротП30989
Остали подаци
ЛокусХромозом 20 q13-20q13
Неуротензински рецептор 2
Идентификатори
СимболНТСР2
Алт. симболиНТР2
Ентрез23620
ХУГО8040
ОМИМ605538
РефСеqНМ_012344
УниПротО95665
Остали подаци
ЛокусХромозом 2 п25.1
Сортилин 1
Идентификатори
СимболСОРТ1
Алт. симболиГп95, НТ3
Ентрез6272
ХУГО11186
ОМИМ602458
РефСеqНМ_002959
УниПротQ99523
Остали подаци
ЛокусХромозом 1 п21.3-1п13.1

Неуротензински рецептори су ГПЦР трансмембрански рецептори који везују неуротрансмитер неуротензин.[1][2] Два од ових рецептора су кодирана генима NTSR1 и NTSR2, и садрже седам трансмембранских хеликса. Трећи рецептор поседује један трансмембрански домен и кодиран је SORT1 геном.

Лиганди[уреди | уреди извор]

Агонисти[уреди | уреди извор]

Пептидни
Не-пептидни
  • Парцијални агонисти изведени из SR-48692[4]

Антагонисти[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Винцент ЈП, Мазелла Ј, Китабги П (1999). „Неуротенсин анд неуротенсин рецепторс”. Трендс Пхармацол. Сци. 20 (7): 302—9. ПМИД 10390649. дои:10.1016/С0165-6147(99)01357-7. 
  2. ^ Пелапрат D (2006). „Интерацтионс бетwеен неуротенсин рецепторс анд Г протеинс”. Пептидес. 27 (10): 2476—87. ПМИД 16919370. дои:10.1016/ј.пептидес.2006.04.027. 
  3. ^ Yамауцхи Р, Усуи Х, Yунден Ј, Такенака Y, Тани Ф, Yосхикаwа M (2003). „Цхарацтеризатион оф бета-лацтотенсин, а биоацтиве пептиде деривед фром бовине бета-лацтоглобулин, ас а неуротенсин агонист”. Биосциенце, Биотецхнологy, анд Биоцхемистрy. 67 (4): 940—3. ПМИД 12784648. 
  4. ^ Тхомас ЈБ, Наварро Х, Wарнер КР, Гилмоур Б (2009). „Тхе идентифицатион оф нонпептиде неуротенсин рецептор партиал агонистс фром тхе потент антагонист СР48692 усинг а цалциум мобилизатион ассаy”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy Леттерс. 19 (5): 1438—41. ПМИД 19195889. дои:10.1016/ј.бмцл.2009.01.024. 
  5. ^ Бределоуx П, Цостентин Ј, Дубуц I (2006). „Интерацтионс бетwеен НТС2 неуротенсин анд опиоид рецепторс он тwо ноцицептиве респонсес ассессед он тхе хот плате тест ин мице”. Бехавиоурал Браин Ресеарцх. 175 (2): 399—407. ПМИД 17074405. дои:10.1016/ј.ббр.2006.09.016. 
  6. ^ Ферраро L, Томасини MC, Мазза Р, Фуxе К, Фоурниер Ј, Танганелли С, Антонелли Т (2008). „Неуротенсин рецепторс ас модулаторс оф глутаматергиц трансмиссион”. Браин Ресеарцх Ревиеwс. 58 (2): 365—73. ПМИД 18096238. дои:10.1016/ј.браинресрев.2007.11.001. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]