Нгуги ва Тионго

С Википедије, слободне енциклопедије

Нгуги ва Тионго
Датум рођења(1938-01-05)5. јануар 1938.
Место рођењаКамириту
 Кенија
ЗанимањеКњижевник
Веб-сајтOfficial website
Нгуги ва Тионго потписује копије своје књиге Wizard of the Crow у Конгресном центру у Лондону. То је његова прва књига после 20 година, која је уследила након 22 године политичког егзила.

Нгуги ва Тионго (свах. Ngũgĩ wa Thiong'o,[1] изговор: /ŋɡоɣе wа ðиɔŋɔ/), је писац рођен 5. јануара 1938. године у Кенији.[2] Својевремено је писао на енглеском а данас пише на гикују језику. Опус му се састоји од романа, драма, новела, есеја, академских студија, критика и дечјих књига. Он је оснивач и уредник часописа на гикују језику Mutiiri. Нгуги је отишао у егзил након што је пуштен из кенијског затвора 1977. године, од тада живи у САД, а годинама је предавао на Јејлу, као и на Њујоршком универзитету те Универзитету Калифорније у Ирвину. Његова кратка прича Усправна револуција: Или зашто људи ходају усправно преведена је на стотинак[3] језика широм света.[4]

Године 1977, Нгуги је започео нови облик позоришта у својој родној Кенији који је настојао да ослободи позоришни процес од онога што је сматрао „општим буржоаским образовним системом“, подстичући спонтаност и учешће публике у представама.[5] Његов пројекат је настојао да „демистификује“ позоришни процес и да избегне „процес отуђења [који] производи галерију активних звезда и недиференцирану масу захвалних обожавалаца“ што, према Нгуги, подстиче пасивност код „обичних људи“.[5] Иако је његова орјентирна представа, Нгахика Нденда, коју је написао заједно са Нгуги ва Мирии, имала комерцијални успех, ауторитарни кенијски режим ју је затворио шест недеља након отварања.[5]

Нгуги је касније затворен на више од годину дана. Усвојен као затвореник савести Амнести интернешенела, уметник је пуштен из затвора и побегао је из Кеније.[6] У Сједињеним Државама, тренутно је истакнути професор компаративне књижевности и енглеског језика на Универзитету Калифорније, Ирвине. Такође је раније предавао на Универзитету Нортвестерн, Универзитету Јејл и Универзитету у Њујорку. Нгуги се често сматрао могућим кандидатом за Нобелову награду за књижевност.[7][8][9] Он је освојио Међународну награду Нонино 2001. у Италији, а 2016. награду Парк Кјонг-ни. Међу његовом децом су и аутори Мокома ва Нгуги[10] и Вањику ва Нгуги.[11]

Биографија[уреди | уреди извор]

Нгуги је рођен у Камириту, близу града Кијамбу у централној провинцији, у породици која припада племену Кикују. Крштен је као Џејмс Нгуги и похађао је мисионарску школу. Његови рођаци су, с друге стране, били погођени устанком Мау-Мау, када је његов полубрат убијен, а мајка мучена. Током студија у Лидсу, 1964. године, написао је свој први роман Не плачи, чедо, који се сматра првим романом источноафричке књижевности. Написао је тај и следећи роман на енглеском.

Године 1967. прихватио је марксистичке идеје Фрака Фанона, а заједно с њима и антиколонијализам. Због тога се одрекао хришћанства, енглеског имена, а коначно и енглеског језика као симбола колонијалног угњетавања. Уместо енглеског, почео је писати на гикују и свахили језику. Године 1977. је затворен због критике тадашњег потпредседника Данијела Арапа Моија, а пет година касније је пуштен. Тада је отишао у САД. Године 2004. се вратио у Кенију, али су га у хотелској соби напали разбојници те му силовали жену.

Ране године и образовање[уреди | уреди извор]

Нгуги је рођен у Камириту, близу Лимуруа[12] у округу Кијамбу, Кенија, пореклом Кикују, и крстен је као Џејмс Нгуги. Његова породица је била захваћена устанком Мау Мау; његов полубрат Мванги је био активно укључен у Кенијску копнену и слободну армију, а његова мајка је мучена у постаји резервних снага у Камириту.[13]

Он је похађао Средњу школу Алијансе и наставио да студира на Универзитетском колеџу Макерере у Кампали, Уганда. Као студент присуствовао је Конференцији афричких писаца одржаној у Макеререу у јуну 1962,[14][15][16][17] а његова драма Црни пустињак премијерно је изведена у оквиру догађаја у Народном позоришту.[18][19] На конференцији је Нгог замолио Чинуа Ачебеа да прочита рукописе његових романа Река између и Не плачи, дете, који ће касније бити објављени у Хајнемановој Серији афричких писаца, која је покренута у Лондону те године, са Ачебеом као његовим првим саветодавним уредником.[20] Нгуги је стекао диплому из области англистике на Универзитетском колеџу Макерере, Уганда, 1963. године.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Не плачи дете, 1964.
  • Пшенично зрно, 1967.
  • Крваве латице, 1977.
  • Распети ђаво, 1980.
  • Wizard of the Crow, 2006.

Новеле[уреди | уреди извор]

Збирке кратких прича[уреди | уреди извор]

  • А Меетинг ин тхе Дарк (1974)
  • Сецрет Ливес, анд Отхер Сториес, (1976, 1992), ISBN 0-435-90975-4
  • Минутес оф Глорy анд Отхер Сториес (2019)

Драме[уреди | уреди извор]

Есеји[уреди | уреди извор]

Мемоари[уреди | уреди извор]

  • Детаинед: А Wритер'с Присон Диарy (1981)
  • Дреамс ин а Тиме оф Wар: а Цхилдхоод Мемоир (2010), ISBN 978-1-84655-377-6
  • Ин тхе Хоусе оф тхе Интерпретер: А Мемоир (2012), ISBN 978-0-30790-769-1
  • Биртх оф а Дреам Wеавер: А Мемоир оф а Wритер'с Аwакенинг (2016), ISBN 978-1-62097-240-3

Друга нефикција[уреди | уреди извор]

Књиге за децу[уреди | уреди извор]

  • Њамба Нене анд тхе Флyинг Бус (транслатед бy Wангуи wа Горо) (Њамба Нене на Мбаатхи и Матхагу, 1986)
  • Њамба Нене анд тхе Цруел Цхиеф (транслатед бy Wангуи wа Горо) (Њамба Нене на Цхибу Кинг'анг'и, 1988)
  • Њамба Нене'с Пистол (Батхитоора yа Њамба Нене, 1990), ISBN 0-86543-081-0
  • The Upright Revolution, Or Why Humans Walk Upright, Seagull Press, 2019, Thiong'o, Ngugi wa; Thiongʼo, Ngũgĩ wa (2019). The Upright Revolution: Or, why Humans Walk Upright. Seagull Books. ISBN 9780857426475. 

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Archived at Ghostarchive and the Wayback Machine: „Ngũgĩ wa Thiong'o: 'Europe and the West must also be decolonised'”. YouTube. 10. 9. 2019. 
  2. ^ „Ngũgĩ wa Thiong'o: A Profile of a Literary and Social Activist”. ngugiwathiongo.com. Архивирано из оригинала 29. 3. 2009. г. Приступљено 20. 3. 2009. 
  3. ^ Kilolo, Moses (2. 6. 2020). „The single most translated short story in the history of African writing: Ngũgĩ wa Thiong’o and the Jalada writers' collective”. The Routledge Handbook of Translation and Activism (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-315-14966-0. S2CID 219925787. doi:10.4324/9781315149660-21. Приступљено 28. 9. 2021. 
  4. ^ „Jalada Translation Issue 01: Ngũgĩ wa Thiong'o”. Jalada. 22. 3. 2016. 
  5. ^ а б в Ngũgĩ wa Thiong'o, Decolonising the Mind: The Politics of Language in African Literature, 1994, pp. 57–59.
  6. ^ „Committee for the Release of Political Prisoners in Kenya Collection: 1975-1998”. George Padmore Institute. Приступљено 13. 5. 2018. 
  7. ^ Evan Mwangi, "Despite the Criticism, Ngugi is 'Still Best Writer'". AllAfrica, 8 November 2010.
  8. ^ Page, Benedicte, "Kenyan author sweeps in as late favourite in Nobel prize for literature", The Guardian, 5 October 2010.
  9. ^ Provost, Claire, "Ngugi wa Thiong'o: a major storyteller with a resonant development message", The Guardian, 6 October 2010.
  10. ^ „MUKOMA WA NGUGI”. MUKOMA WA NGUGI. 
  11. ^ „A Family Affair at Calabash: Lit Fest hosts First Family of Kenyan Letters”. Jamaica Observer. 18. 5. 2014. Архивирано из оригинала 17. 04. 2021. г. Приступљено 07. 08. 2022. 
  12. ^ „Biografski dodaci” [Biographic appendices]. Republika: Časopis Za Kulturu I Društvena Pitanja (Izbor Iz Novije Afričke Književnosti) (на језику: српскохрватски). Zagreb, SR Croatia. XXXIV (12): 1424—1427. децембар 1978. 
  13. ^ Nicholls, Brendon. Ngũgĩ wa Thiong'o, gender, and the ethics of postcolonial reading, 2010, p. 89.
  14. ^ „The First Makerere African Writers Conference 1962”. Makerere University. Приступљено 13. 5. 2018. 
  15. ^ Kahora, Billy (18. 4. 2017). „Penpoints, Gunpoints, and Dreams: A history of creative writing instruction in East Africa”. Chimurenga Chronic. Chimurenga Who No Know Go Know. 
  16. ^ Frederick Philander, "Namibian Literature at the Cross Roads"[мртва веза], New Era, 18 April 2008.
  17. ^ Robert Gates, "African Writers, Readers, Historians Gather In London", PM News, 27 October 2017.
  18. ^ John Roger Kurtz (1998). Urban Obsessions, Urban Fears: The Postcolonial Kenyan Novel. Africa World Press. стр. 15—16. ISBN 978-0-86543-657-2. 
  19. ^ „About | Profile of a Literary and Social Activist”. Ngũgĩ wa Thiong’o website. 
  20. ^ James Currey, "Ngũgĩ, Leeds and the Establishment of African Literature", in Leeds African Studies Bulletin 74 (December 2012), pp. 48–62.
  21. ^ Mwangi, Evan, "Queries over Ngugi's appeal to save African languages, culture", Daily Nation, Lifestyle Magazine, 13 June 2009.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Toh, Zorobi Philippe. “Linguistic Mystifications in Discourse: Case of Proverbs in Ngugi wa Thiong’o’s Matigari”. Imaginaire et représentations socioculturelles dans les proverbes africains, edited by Lèfara Silué and Paul Samsia, Paris: L’Harmattan, 2020, pp. 63-71.
  • Wise, Christopher. 1997. "Resurrecting the Devil: Notes on Ngũgĩ's Theory of the Oral-Aural African Novel." Research in African Literatures 28.1:134–140.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Ngugi va Tiongo на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ngugi_va_Tiongo&oldid=27558133”