No Doubt

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са No daut)
No Doubt
Музички рад
Активни период1986-2004
2008-данас
Место оснивањаАнахајм, Калифорнија, САД
Жанрска панк, алтернативни рок
Чланови
Садашњи члановиГвен Стефани
Тонy Канал
Адриан Yоунг
Том Думонт
Бивши члановипогледајте део Чланови

Но даут (енгл. No Doubt) је амерички рок бенд из Анахајма у Калифорнији основан 1986. године. „Ска-поп“ звук са њиховог првог албума „Но Доубт“ (1992) није успео да остави дубљи траг. Албум „Трагиц Кингдом“ је добио „дијамантски“ сертификат (диамонд-цертифиед) и помогао је у повратку ска музике у мејнстрим деведесетих година прошлог века. Трећи сингл са овог албума „Дон'т спеак“ је поставио рекорд тако што је провео шестнаест недеља на месту број један Биллбоард Хот 11 Аирплаy листе.

Четири године касније група је издала њихов следећи албум „Ретурн оф Сатурн“ који и поред позитивних критика ипак није успео да забележи значајнији комерцијални успех. Петнеаст месеци касније бенд се појавио са новим албумом „Роцк Стеадy“ на којем је било и реге (енгл. reggae) и денсхол (енгл. dancehall) звука. Албум је већином сниман у Јамаици и на њему су се појавили извођачи управо са Јамаике: Баунти Килер (енгл. Bounty Killer), Слај и Роби (енгл. Sly and Robbie) и Леди Со (енгл. Lady Saw). На албуму су се нашла два сингла који су добили награде Греми (енгл. Grammy), „Хеy Бабy“ и „Ундернеатх ит алл“.

Ноу Даут су издали компилацију „Тхе Синглес 1992-2003“ и бокс сет (енгл. box set) „Боом Боx“ 2003. године на којима се нашла песма „Ит'с мy лифе“ групе Ток Ток (енгл. Talk Talk) која је била карактеристична по томе што је представљала фузију поп и електронског звука у којем је синтисајзер био доминантни инструмент (сyнтхпоп). Главна певачица групе, Гвен Стефани (енгл. Gwen Stefani) је започела своју соло каријеру следеће године кроз сарадњу са неколико извођача од којих је један био и колега из бенда Тони Кјенал (енгл. Tony Kanal) као и Фарел Вилијамс (енгл. Pharell Williams) из продуцентског дуа Нептјунс (енгл. The Neptunes). Гитариста Том Дјумонт (енгл. Tom Dumont) је започео свој сопствени пројекат Инвисибл Оверлорд (енгл. Invicible Overlord). За време свог постојања, бенд Но Даут је освојио две награде Греми и продао је преко 27 милион албума широм света.[тражи се извор] На лето ове године бенд је започео своју турнеју по Америци.

Историја[уреди | уреди извор]

Почеци (1986 - 1995)[уреди | уреди извор]

Ерик Стефани (енгл. Eric Stefani) и његова сестра Гвен, који су претходно заједно наступали по локалним ланцима ресторана Деири Квин (енгл. Dairy Queen)[тражи се извор] 1986. godine oformili su bend pod nazivm Epl Kor (engl. Apple Core).[1] Ерик је био самоук и он је свирао хармонику док је Гвен била помоћни вокал.

Годину дана после Ерик упознаје Џон Спенс-ија у једном од ресторана Даири Квин са којим разговара о оснивању групе. Ерик је у то време имао клавијатуру и скупио је неколико музичара како би заједно вежбали у гаражи његових родитеља. На овим вежбама су били Ерик Стефани (клавијатуре), Гвен Стефани (вокал), Џон Спенси (вокал) и Џери Мекмејхон (енгл. Jerry McMahon) на гитари, Крис Лил (енгл. Chris Leal) који је био басиста и Гејб Гонзалес (енгл. Gabe Gonzalas) који је свирао трубу. Ту су били и Ален и Тони Мид (енгл. Tony Meade). Њихов план је био да наступају уживо у балској дворани Фендерс (енгл. Fenders Ballroom) која је у то време била простор за око 500 људи без седећих места у Лонг Бич-у, у Калифонији (енгл. Long Beach) али Крис и Гејб се нису појавили на вежбама.

Тони Кејнал се појавио на једном од првих наступа и убрзо се придружио бенду у коме је добио место басисте. Иако је у почетку одбијао све њене покушаје, Тони је убрзо почео да се забавља са Гвен али они су годину дана своју везу чували у тајности. Осећали су да постоји неписано правило да нико из бенда не треба да излази са њом.[2]

У децембру, 1987. године Спенс је извршио самоубиство неколико дана пре него што је бенд имао наступ у Рокси Театру (енгл. The Roxy Theatre) на којем се очекивало да ће се појавити менаџери из неколико продуцентских кућа.[2] Бенд Ноу Даут се расформирао али неколико недеља касније су се опет окупили када је Алан Мид преузео вокале.[2] Ипак када је Мид напустио групу слободно место главног вокала је преузела Гвен[3] док се група Ноу Даут наставила да пробија у Калифорнији.[2] На почетку 1988 године Том Дјурмонт (енгл. Tom Durmont) је напустио банд Рајзинг (енгл. Rising) који је био хеви-метал бенд и у којем је он био заједно са својом сестром.[4] Он је једном приликом изјавио да се у локалним метал бендовима само „опија и носи спандекс“ док је он хтео да се фокусира искључиво на музику.[5] Он се придружио бенду Ноу Даут и заменио је гитаристу бенда Џерија Мекмејхона чиме је музика овог бенда попримила и утицај метал музике. Следеће године Адриан Јанг (енгл. Adrian Young) је заменио дотадашњег бубњара Крис Веб-а.[2]

Тони Фергусон (енгл. Tony Ferguson), који је био импресиониран веома енергичним и верним фановима групе Ноу Даут који су страсно проживљали сваки део наступа ове групе као и понашањем Гвен Стефани која је просто хипнотисала масу њеним гласом, одлучио је да 1990. године потпише уговор са бендом који је гарантовао снимање неколико албума у оквиру нове продуцентске куће Интерскоуп Рекордс (енгл. Interscope Records).[2] Први истоимени албум групе Ноу Даут био је издат 1992. године и на којем се није појавио ниједан сингл намењен за радио, иако је тада био снимљен видео спот за песму „Траппед ин а Боx". Албум је био карактерстичан по ска/поп звуку са мелодијама као из цртаних филмова и који је у потпуности био супротан доминантном звуку који је био представљен у гранџ (енгл. grunge) покрету тог доба. Фокус музичког света је тада био уперен на сцену у Сијетлу (енгл. Seattle) и то је био један од разлога зашто албум „Но Даут“ није био довољно испромовисан од стране дискографске куће а резултат тога је била продаја од само 30,000 примерака због чега је овај албум био окарактерисан као потпуни комерцијални промашај.[3] Бенд је тада кренуо у турнеју по земљи како би урадио промоцију албума иако то нимало није подржала продуцентска кућа Интерскоуп Рекордс.[6] Бенд није успео да привуче довољно публике на њихове концерте као што су то учинили у Јужној Калифорнији (енгл. South California) и неколико пута су се суочили са чињеницом да њихов албум уопште није могао да се купи у неколико градова где су требали да свирају.[2] Ерик Стефани је почео да се повлачи из групе и није био више сигуран да ли је у бенду или није.[7]

Следеће године бенд је започео са радом на њиховом другом албуму али Интерскоуп је одбио највећи део њиховог материјала и бенд је осварио сарадњу са продуцентом Метју Вајлдер-ом (енгл. Matthew Wilder). Са друге стране, Ерик-у се није свиђала чињеница да ће бенд морати да препусти део креативног рада некоме са стране и на крају је престао да снима и вежба са остатком бенда. Он је напустио групу 1994. године и наставио је са каријером у компјутерској анимацији и вратио се серији Симпсонс (енгл. The Simpsons).[2] Кејнал је окончао седмогодишњу везу са Гвен под оправдањем да му је требало више „простора“.[8] Интерскоуп више није знао шта да ради са бендом и предао је 1995. године део лиценце за њихове даље пројекте продуцентској кући Трома Рекордс (енгл. Trauma Records).[тражи се извор] Nou Daut su zatim te iste godine izdali album „The Beacon Street Collection“ na kojem su se pojavile pesme sa prethodnih snimanja,i to za etiketu Si Kričr Rekords (engl. Sea Creature Records).[9] Овај албум је био карактеристичан по мало тврђем звуку у односу на први албум[9] и то превасходно због утицаја панк-рок и гранџ музике. То је резултовало у продаји која је била три пута већа од продаје претходног албума.[4] Те исте године појавио се и трећи албум бенда „Трагиц Кингдом“ на којем су се већином појављивали текстови о вези између Гвен Стефани и Тонија Кејнал-а.[10]

Мејнстрим успех (1995—2000)[уреди | уреди извор]

Пре него што се појавио видео спот за песму „Јуст а Гирл“ на МТВ-ју и другим медијиским кућама бенд је имао неколико наступа у Дизниленд-у 1995. године (Град Нигхт) где су приказали изванредан шоу. Гвен је носила исту црвену хаљину у којој се појавила и на омоту за албум „Трагиц Кингдом“ са којим је група доживела комерцијални успех. Сингл „Јуст а Гирл“ са овог албума је учествовао у овом успеху. Крајем те године бенд је започео промотивну турнеју овог албума широм света која је трајала више од две године.[11] Други сингл „Спидерwебс“ из 1996. године је био успешан а балада „Дон'т Спеак“ је била трећи сингл и пробила је претходни рекорд тиме што је остала на Биллбоард Хот 11 Аирплаy листи шеснаест недеља. Група је била номинована за две Греми награде - Најбољег новог извођача (енгл. Best New Artist) и за Најбољи рок албум (енгл. Best Rock Album) на додели награда 1997. године. Половина песама са албума „Трагиц Кингдом“ је била издата као синглови а албум је добио осам пута платинасти серфитикат. Група Ноу Даут је касније за песму „Дон'т Спеак“ била номинована за још два Греми-ја, за Најбољу песму годину (енгл. Song of the Year) и Најбољи поп наступ дуа или вокалне групе (енгл. Best Pop Performance by a Due or Gruop with Vocal).[9] Организација Тхе Рецординг Индустрy Ассоциатион оф Америца је доделила дијамантски серфтификат овом албума у фебруару 1999. године[тражи се извор] и са преко шеснаест милиона примерака који су продати широм света, албум „Трагиц Кингдом“ је један од најбоље продаваних албума у историји.[тражи се извор] Уживајући у слави њиховог другог албума, почела је и поновна продаја њиховог албума првенца чија се продаја попела до 250,000 примерака.[4]

Издавање алума „Трагиц Кингдом“ је појачало несугласице између продуцентских кућа Интерскоуп и Трома Рекордс око уговора који су са њима потписали чланови групе Ноу Даут. Трома је тужила Интерскоуп и тражила одштету од 100 милиона долара поводом непоштовања уговора, преваре и изнуђивања и тражила да се удружени уговор прекине. У оптужби је било навода да је Интерскоуп прекршио уговор са бендом у тренутку када су они постали успешнији него што се очекивало.[12] Ноу Даут је претходно изјавио да су они прешли у потпуности у сарадњу са Трома Рекордс и да је промена била „фантастична, јер су сада имали више пажње и да су били у центру пажње једне мале самосталне етикете“.[13] Случај се завршио са исплатом од 3 милиона долара.[14]

Бенд је завршио турнеју у децембру 1997. године и имали су неколико издања у двогодишњем периоду за време кога су писали текстове и снимали како би наставак за албум „Трагиц Кингдом“ био успешан.[2] Дугометражни видео „Ливе ин тхе Трагиц Кингдом“ на којем се приказивао наступ бенда у Хонда Центру (некадашњем Арроwхеад Понд оф Анахеим) био је издат као и поновно издање албума „Тхе Беацон Стреет Цоллецтион“. Бенд је снимио песму „Ја бацам играчке наоколо“ (енг. I Тхроw Мy Тоyс Ароунд) заједно са певачем Елвисом Цостел-ом (енгл. Elvis Costello) за филм Рагретс (енгл. The Rugrats Movie) као и за албум посвећен бенду Клеш (енгл. The Clash) под називом „Бурнинг Лондон: Тхе Цласх Трибуте“. Стефани је почела да самостално снима материјал и учествовала је у песмама за Оркестар Брајана Сецера (енгл. The Brian Setzer Orchesta), остварила је сарадњу са певачем Принс-ом (енгл. Prince) и бендом Фишбоун и Фемилихуд Некстпириенс (енгл. Fishbone & Familyhood Nextperience) као и бендом Буш (енгл. Bush) чији је певач био њен момак Гевин Росдејл (енгл. Gavin Rossdale). У периоду између албума, бенд Ноу Даут је издао песму „Нова“ (енгл. New) која се појавила и у филму „Го“ 1999. године. Песма „Нова“ је била инспирисана бујном везом са Росдејл-ом.

Каснији албуми (2000—2004)[уреди | уреди извор]

Гвен Стефани, Стивен Бредли, и Тони Кејнал наступају у марту 2002.

У 2000. години бенд је издао албум „Ретурн оф Сатурн“ као наставак албума „Трагиц Кингдом“. Албум је обиловао мрачнијим тоном и песме су биле озбиљније него претходни материјал групе Ноу Даут.[15] Овог пута фокус албума се преместио са везе између Гвен и басисте Тонија Кејнал-а на везу између ње и Гевина Росдејл-а.[11] Овај албум није доживео велики комерцијални успех и главни сингл „Еx-Гирлфриенд" није ништа значајно постигао на Биллбоард Хот 100 листи у Америци. Са овог албума су се појавила још два сингла, „Симпле Кинд оф Лифе“ и „Батхwатер“.

После албума „Ретурн оф тхе Сатурн“ бенд је започео опет да снима у јануару 2001. године. У овом периоду група је снимила главну песму у филму „Зооландер“ која је прерађена верзија песме „Лове то лове yоу бабy“ коју је певала Дона Самерс (енгл. Donna Summers) као и песму са Р&Б певачицом Келис (енгл. Kelis) за њен албум „Wондерланд“. Стефани се појавила на албумима „Соутх Сиде“ певача Моби-ја. (енгл. Moby) као и реперке Ив (енгл. Eve) на албуму „Лет Ме Блоw Yа Минд“. Ови потези су повећали кредибилитет групе Ноу Даут и створили су могућности за испробавање овог бенда у другим жанровима музике.[16] На албум из 2001. године „Роцк Стеадy“ велики утицај је имао звук са Јамаике и денсхол музика и на њему су се нашла два сингла која су добила награде Греми, „Хеy Бабy“, песма снимљена са реге диск-џокејом Баунти Килером и „Ундернеатх ит Алл“ на којој се појавила краљица денсхол музике Леди Со. Оба сингла су успела да дођу до петог места Биллбоард Хот 100 листе. На албуму су се појавили и синглови „Хелла Гоод“ и „Руннинг“. Поп звезда Принс је био продуцент, и један од текстописаца за песму „Wаитинг Роом“ са овог албума. Чланови групе су се појавили и у једној епизоди серије „Даwсон'с Цреек“.[17]

Битна година за групу Ноу Даут је била 2003 када се појавио албум „Тхе Синглес 1992-2003“ који је био компилација комерцијалних песама бенда. На њој се појавила и обрада песме "Ит'с Мy Лифе" номинована за Греми награду „Поп Перформанце бy а Дуе ор Гроуп wитх Воцал“.[18] Специјални бокс сет са два ди-ви-ди диска под називом „Боом Боx“ се појавио и у којем су се нашла издања синглова „Тхе Синглес 1992-2003“ и компилација „Еверyтхинг ин Тиме“, ди-ви-ди снимци „Тхе Видеос 1992-2003“ као и видео издање „Ливе ин тхе Трагиц Кингдом“. „Роцк Стеадy Ливе“ је био ди-ви-ди који се одвојено појавио и на којем се налазио наступ бенда за време њихове Роцк Стеадy турнеје. Следеће године бенд је гостовао у легендардној ска песми „Монкеy Ман“ групе са Јамаике која се звала „Тоотс & тхе Маyталс“ а појавили су се и на турнеји групе Блинк 182.

Разилажење групе (2004—2008)[уреди | уреди извор]

Стефани наступа на Харајуку Ловерс турнеји 2005. године.

Главни вокал Гвен Стефани је започела 2003 године да ради на њеном денс-поп пројекту који је био инспирисан њу вејв покретом из 80-их година прошлог века што је резултовало њеним соло албумом „Лове. Ангел. Мусиц. Бабy“ који се појавио у новембру 2004. Албум је добио мулти-платинасти серфитикат у неколико земаља укључујући петроструки сертификат у Канади[19] и троструки платинасти у Америци.[20] Њена прва соло турнеја је започета у октобру 2005. године која се поклопила са вешћу о њеној трудноћи (њен син, Кингстон Џејмс Макгрегор Росдејл је рођен 26. маја 2006. године). Њен други соло данс-поп албум се појавио у децембру 2006. под називом „Тхе Сwеет Есцапе".

Почетком 2005. године Том Дјумонт је издао његов соло пројекат под називом Инвисибл Оверлорд (енгл. Invicible Overlord) са својим пријатељем Тед Метсон-ом (енгл. Ted Matson) а гостовао је и на турнеји певача Мет Коста-е (енгл. Matt Costa).[21] Едриан Јанг је био бубњар на турнеји репера Бау Вау Вау-а (енгл. Bow Wow Wow) из 2004. године а узео је учешће и у песмама бенда Анвритен Ло (енгл. Unwritten Law) и њиховог албума „Хере'с то тхе Моурнинг[22] као и на неколико њихових наступа из 2006. године.[23] Јанг ће такође учествовати и у албуму Дилане Робишо (енгл. Dilana Robichaux) која је освојила друго место у телевизијском шоу-у Роцкстар: Супернова.[24]

Повратак музици (2008 - до данас)[уреди | уреди извор]

Пошто се Гвен Стефани посветила промоцији њеног другог соло албума, бенд Ноу Даут је започео припрему албума без ње[тражи се извор] и планирао је да га финанизира када се заврши њена турнеја.[25] У марту 2008. године бенд је почео да обавештава своје фанове о напретку албума на њиховом званичном форуму. Гвен је том приликом истакла да је писање текстова започето али да је прогрес спор што се њеног дела тиче највише због њене трудноће када је очекивала своје друго дете.[26]

Менаџер Џим Геринот (енгл. Jim Guerinot) је истакао да ће албум, у том тренутну без назива, продуцирати Марк „Спајк“ Стент који је помогао и у продуцентском послу и миксу албума „Роцк Стеадy“. У периоду између трудноће Гвен Стефани и снимања, група Ноу Даут није ишла на турнеју 2008. године али Геринот је обећао да ће бенд то урадити у 2009. години после пуних пет година од када бенд то није урадио у пуној постави.[27]

Ноу Даут су објавили на њиховом званичном веб сајту да ће кренути на летњу турнеју по Америци са извођачима као што су Кејти Пери (енгл. Katy Parry), Мет Коста, и групе Парамор (енгл. Paramore), Саундс (енгл. The Sounds) и други. Оно што је такође најављено је то да ће у том периоду група радити на њиховом новом албуму који планирају да издају 2010 године.[28][29] Као део специјалне промоције ове турнеје бенд је давао и бесплатне музичке каталоге у дигиталном облику за све који су купили скупље карте.[30]

Ноу Даут се појавио 2009 године у телевизијској серији „Госсип Гирл[31] где су глумили фиктивни бенд „Сноwед Оут“ у једној епизоди.[31] Они су извели песму „Станд анд Деливер“ која је нова верзија песме коју су изводили група Адам анд тхе Антс.[32]

Ноут Даут су свирали и на хуманитарном концерту „Бридге Сцхоол Бенефит“ који је организовао Нил Јанг (енгл. Neil Young) у октобру 2009. године. у амфитеатру Схорелине (енгл. Shoreline Amphitheatre) у Калифорнији. Том приликом Гвен је изјавила да „покушавају да сниме нови албум“.

Новине Лос Анђелес Тајмс (енгл. Los Angeles Times) су 4. новембра. 2009. године пренеле да је група Ноу Даут поднела тужбу против креатора игрице Бенд Хироу (енгл. Band Hero) поводом изгледа бенда у тој игрици. У оптужби је писало да је игрица „трансформисала чланове бенда Ноу Даут у виртуелне караоке ликове из циркуса“. Ективижн (енгл. Activision), компанија која је била креатор ове игрице, је изјавила поводом ове тужбе да су они урадили и више него што је уговором било прописано а што је било везано за сличност између бенда у игрици и бенда уживо.[33]

Чланови[уреди | уреди извор]

Тренутни чланови[уреди | уреди извор]

Чланови на турнеји:

Бивши чланови[уреди | уреди извор]

  • Ерик Карпентер – саксофон (1988—1994)
  • Пол Кесели – тромбон (1987—1990)
  • Габриел Гонзалес – труба (1986—1989)
  • Дон Хамерсет – труба (1990—1992)
  • Алекс Хендерсон – тромбон (1991—1993)
  • Фил Џордан - труба (1992—1995)
  • Крис Лил – бас гитара (1986—1987)
  • Кевин Велс - тромбон (1986—1987)
  • Џери Мекмејхн – гитара (1986—1988)
  • Ален Мид – труба, помоћни вокали (1986—1988)
  • Тони Мид – саксофон (1986—1988)
  • Крис Веб – бубњеви (1986—1989)
  • Џон Спенс – први помоћни вокал (1986—1987)
  • Ерик Стефани – клавијатура, гитара (1986—1995)

Дискографија[уреди | уреди извор]

Награде и номинације[уреди | уреди извор]

Греми Награде[уреди | уреди извор]

Греми награде се додељују једном годишње од стране организације Натионал Ацадемy оф Рецординг Артс анд Сциенцес.[34][35][36]

1997:
Но Доубт - Најбољи извођач - номиновани
Трагиц Кингдом Најбољи рок албум - номиновани

1998:
"Дон'т Спеак" - Најбољи поп наступ дуа или групе - Најбоља песма године - номиновани

2001:
Ретурн оф Сатурн - Најбољи рок албум - номиновани

2003:
"Хеy Бабy" - Најбољи поп наступ дуа или групе - освојили
"Хелла Гоод" - Најбоља денс нумера - номиновани
Роцк Стеадy - Најбољи поп албум - номиновани

2004:
"Ундернеатх Ит Алл" - Најбољи поп наступ дуа или групе - освојили

2005:
"Ит'с Мy Лифе" - Најбољи поп наступ дуа или групе - номиновани

МТВ Видео Музичке награде[уреди | уреди извор]

МТВ Видео музичке награде су основане 1984. године од стране МТВ-ја како би се гддишње прославили најбољи музички видео спотови.[37][38][39]

1997:
"Дон'т Спеак" - Видео оф тхе Yеар - номиновани
Бест Гроуп Видео - освојили

2002:
"Хеy Бабy" - Најбољи видео спот групе - освојили
Бест Поп Видео - освојили

2003:
"Ундернеатх Ит Алл" - Најбољи видео спот групе - номиновани
Бест Цинематограпхy - номиновани

2004: "Ит'с Мy Лифе" - Најбољи видео спот групе - освојили
Најбољи поп видео спот - освојили
Бест Дирецтион - номиновани
Бест Арт Дирецтион - номиновани
Најбоља кинематографија - освојили

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Крохн, Катхерине Е. Гwен Стефани: Тwентy-Фирст Центурy Боокс. 2007. ISBN 978-0-8225-7157-5. стр. 22.
  2. ^ а б в г д ђ е ж з "No Doubt". Behind the Music. VH1. April 9, 2000.
  3. ^ а б Vineyard, Jennifer (26. 2. 1998). „Tunes and 'Toons”. OC Weekly. Village Voice Media. Архивирано из оригинала 17. 12. 2013. г. Приступљено 17. 4. 2014. 
  4. ^ а б в "Timeline". NoDoubt.com. Приступљено August 24, 2007. Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2009)
  5. ^ Кам, Надине. "Но доубт абоут ит" Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2008). Хонолулу Стар-Буллетин. Април 30, 1998. Приступљено Септембер 13, 2007.
  6. ^ Бусх, Јохн. "Биограпхy". Аллмусиц. Приступљено Децембер 23, 2006.
  7. ^ Хеатх, Цхрис. "Снап! Црацкле! Поп!“. Роллинг Стоне, иссуе 759. 05 1, 1997.
  8. ^ Борн то Бе. МуцхМусиц программинг. Оригинал аирдате: Марцх 2006. Приступљено Новембер 13, 2006.
  9. ^ а б в "Но Доубт". Роцк он тхе Нет. Приступљено Аугуст 24, 2007.
  10. ^ Но Доубт'с "Трагиц Кингдом". МТВ Неwс. Април 8, 1996. Приступљено Децембер 23, 2006.
  11. ^ а б Wиллман, Цхрис. "Футуре Тенсе?" Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2008). Ентертаинмент Wееклy. Приступљено Децембер 30, 2006.
  12. ^ Сандлер, Адам. "Интерсцопе фацинг Траума ин $100 миллион лаwсуит". Вариетy. Маy 28, 1997. Приступљено Децембер 30, 2006 Архивирано 2009-08-27 на сајту Wayback Machine
  13. ^ "Но Доубт Ин Миддле Оф Легал Баттле". МТВ Неwс. Маy 28, 1997. Приступљено Аугуст 24, 2007.
  14. ^ Тхигпен, Давид Е. "А Соунд Реборн" Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2012). Тиме. Новембер 10, 1997. Приступљено Децембер 30, 2006.
  15. ^ Ерлеwине, Степхен Тхомас. "Ревиеw". Аллмусиц. Маy 12, 2000. Приступљено Децембер 30, 2006.
  16. ^ Ерлеwине, Степхен Тхомас. "Роцк Стеадy > Овервиеw". Аллмусиц. Приступљено Аугуст 31, 2007.
  17. ^ "Спидерwебс". Yахоо! ТВ. Приступљено Децембер 30, 2006. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2008)
  18. ^ "Граммy Аwардс 2005: Кеy wиннерс". ББЦ Неwс. Фебруарy 14, 2005. Приступљено Јануарy 6, 2007.
  19. ^ "Голд & Платинум Цертифицатион" Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013). ЦРИА. 2006. Приступљено Јануарy 3, 2006.
  20. ^ "Тхе Футуре оф Мусиц Ацхиевес Мајор Ландмарк ас Гwен Стефани Макес Дигитал Хисторy wитх Оне Миллионтх Цоммерциал Доwнлоад оф 'Холлабацк Гирл'" Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2006). Универсал Мусиц Гроуп. Оцтобер 3, 2005. Приступљено Јануарy 3, 2006.
  21. ^ Кауфман, Гил анд Дотиwала, Јасмине. "Но Доубт'с Тонy Канал Спендс Банд'с Хиатус Продуцинг Реггае ЛП, Ремиxинг Гwен". МТВ Неwс. Маy 16, 2005. Приступљено Децембер 30, 2006.
  22. ^ "Фор Тхе Рецорд: Qуицк Неwс Он Бритнеy Спеарс, Греен Даy, Аврил Лавигне, Јеннифер Лопез, А Перфецт Цирцле & Море". МТВ Неwс. Јуне 30, 2004. Приступљено Јануарy 3, 2007.
  23. ^ "Хелп ус wелцоме бацк Адриан!". тхеСТАРТ оффициал wебсите. Септембер 5, 2006. Приступљено Јануарy 23, 2007. Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2009)
  24. ^ "Фор Тхе Рецорд: Qуицк Неwс Он Мариах, Кид Роцк, 'Фантастиц Фоур,' Не-Yо, Цхрис Броwн, Wилл.I.Ам & Море". МТВ Неwс. Децембер 22, 2006. Приступљено Јануарy 3, 2007.
  25. ^ Цохен, Јонатхан."Стефани: Но Тиметабле Фор Но Доубт Реунион". Биллбоард. Децембер 12, 2006. Приступљено Децембер 31, 2006.
  26. ^ "неw албум". НоДоубт.цом. 2008. Приступљено Марцх 30, 2008. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2008)
  27. ^ "Гwен Стефани Саyс Но Доубт Аре Ин Тхе Студио 'Еверy Даy,' Wоркинг Он Албум Еxпецтед Ин 2009". МТВ.цом. 2008. Приступљено Април 1, 2008.
  28. ^ "2009 Тоур". НоДоубт.цом. 2008. Приступљено Новембер 22, 2008.
  29. ^ Но Доубт : Неwс : Но Доубт Анноунцес 2009 Суммер Тоур
  30. ^ Но Доубт : Неwс : Рецеиве Но Доубт'с Ентире Дигитал Цаталог Фор Фрее Wитх Онлине Тицкет Пурцхасе
  31. ^ а б [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2011)
  32. ^ Но Доубт Саy Тхеy 'Алл Агреед' Он 'Госсип Гирл' Сонг - Мусиц, Целебритy, Артист Неwс | МТВ
  33. ^ Но Доубт суес Ацтивисион овер Банд Херо [Упдатед] - латимес.цом
  34. ^ „43рд Граммy Аwардс”. ЦНН. 21. 2. 2001. Архивирано из оригинала 16. 10. 2007. г. Приступљено 22. 7. 2008. 
  35. ^ „45тх Аннуал Граммy Аwардс - 2003”. Роцк он тхе Нет. Приступљено 22. 7. 2008. 
  36. ^ „Лист оф Граммy wиннерс”. ЦНН. 8. 2. 2004. Архивирано из оригинала 7. 5. 2007. г. Приступљено 22. 7. 2008. 
  37. ^ „Еминем сцоопс МТВ видео аwардс”. ББЦ. 30. 8. 2002. Приступљено 22. 7. 2008. 
  38. ^ „2003 МТВ Видео Мусиц Аwардс”. Роцк он тхе Нет. Приступљено 22. 7. 2008. 
  39. ^ „МТВ Аwардс 2004: Тхе wиннерс”. ББЦ. 3. 8. 2004. Приступљено 22. 7. 2008. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]