Нуклеарна фузија

Из Википедија

Овај незавршени чланак Нуклеарна фузија, везан је за физику. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.

У физици нуклеарна фузија је процес током којег се више атомских језгара удружују заједно да би формирали једно теже језгро. Овај процес прати ослобађање или апсорпција енергије зависно од масе језгара која су у њега укључена. Језгра гвожђа и никла имају највећу енергију везе по нуклеону и према томе су најстабилнија. Фузија два језгра лакша од гвожђа или никла доводи углавном до ослобађања енергије, док фузија језгара тежих од гвожђа или никла доводи до апсорпције енергије; или обрнуто када је у питању супротан процес нуклеарна фисија.

[уреди] Кратак преглед

Нуклеарна фузија лаких елемената ослобађа енергију која је извор зрачења звезда или изазива експлозију у нуклеарним бомбама. Нуклеарна фузија тежих елемената (апсорбују енергију) догађа се при екстремно високим енергетским условима при експлозијама супернове. Нуклеарна фузија у звездама и у суперновама је примарни процес путем којег се стварају нови хемијски елементи у природи.

Потребна је прилична енергија да би се принудила језгра на фузију или стапање, чак и када је у питању најлакши елемент водоник. Али фузија лакших језгара која стварају тежа језгра и слободне неутроне, обично ослобађа више енергије него што се потроши на њихово спајање. Она је према томе егзотермна реакција или процес који може сам себе да одржава.

Енергија особођена у већини нуклеарних реакција је много већа него у хемијским реакцијама, зато што је енергија везе која држи нуклеоне језгра на окупу много већа од енергије која задржава електроне у атомском омотачу (хемијске енергије). Примера ради, енергија јонизације која се добија приликом придруживања или додавања једног електрона језгру водоника (при формирању атома водоника) износи 13,6 еВ (електрон-волти) што је мање од једног милионитог дела енергије ослобођене у процесу D-Т (деутеријум-трицијум) фузионе реакције која износи 17 МеВ (мега-електронволти, мега-милион).