Охратоксин А
| |
| Идентификација | |
|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.005.586 |
| КЕГГ[1] | |
| |
| Својства | |
| C20H18ClNO6 | |
| Моларна маса | 403,813 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Охратоксин А-токсин кога продукују Aspergillus ochraceus, Aspergillus carbonarius и Penicillium verrucosum – је један од најчешћих микотоксина који контаминирају храну.[4] Излагање људи је могуће преко конзумирања контаминираних прехрамбених производа нарочито контаминираних житарица и производа свињских меса, као и кафе, винског грождја и сувог грождја.Овај токсин је надјен у ткиву и органима животиња као и у љутској крви и мајчином млеку.Охратоксин А као и већина токсичних супстанци има велике разлике у токсичности измедју врста и полова.
Утицај на здравље људи и животиња[уреди | уреди извор]
Карциногеност[уреди | уреди извор]
Охратоксин А је потенцијално карциноген за људе (група 2Б) и показано је да је слаб мутаген , могуце преко индукције оксидативног оштећења ДНК. Докази из експерименталних животиња су довољни да укажу на карциногеност охратоксина А. Карциногеност је тестирана оралним уносом код мишева и пацова.Благо повећава инциденцу хепатоцелуларног карцинома код мишева оба пола и доводи до реналног аденома и карцинома код мушких мишева и код пацова ( карцином код 46% мушких и 5% женских). Код људи је врло мало хистолошких података тако да веза између охратоксина А и карцинома реналних ћелија није пронађено.Молекуларни механизми карциногености охратоксина А су део расправе због супротних података у литературама, ипак овај микотоксин има велику улогу у смањењу антиоксидативне заштите.
Неуротоксичност[уреди | уреди извор]
Охратоксин А има велики афинитет за мозак а посебно мали мозак (пуркињеве ћелије) , вентрални део медјумозга и структуре хипокампуса. Афинитет за хипокампус може бити значајна у патогенези алцхајмерове болести и субхронична примена глодара индукује неуродегенерацију хипокампуса.Охратоксин А изазива акутну деплецију допамина из стријатума , што чини основу за паркинсонову болест, али не доводи до ћелијске смрти ни у једном прегледаном региону мозга. Тим из Зхеијианг Унив. и Киел Унив. тврде да охратоксин А припомаже алцхајмеровој и паркинсоновој болести. Ипак њихова студија је изведена ин витро и не може се екстраполисати за људе. Мозак у развоју је веома подложан штетности охратоксина А, отуда и потреба за опрезом током трудноће.
Имуносупресија и имунотоксичност[уреди | уреди извор]
Охратоксин А може да изазове имуносупресију и имунотоксичност код животиња. Активност имуно супресора овог токсина код животиња укључује депресију одговора антитела, смањење величине имуних органа ( као што су тимус,слезина и лимфни чворови) промене у броју имуних ћелија и њихове функције и промену продукције цитокина. Имунотоксичност вероватно доводи до смрти ћелије праћене апоптозом и некрозом, у комбинацији са спором заменом погођених имуних ћелија услед инхибиције синтезе протеина.
Потенцијална веза са нефропатијама[уреди | уреди извор]
Балканска ендемска нефропатија (БЕН), споро прогресивна болест бубрега, појавила се средином 20. века, локализована око Дунава, али само локализована у одређеним домаћинставима. Пацијенти су током година развили бубрежну инсуфицијенцију која захтева дијализу или трансплантацију. Почетни симптоми су они од тубулоинтерстицијалног нефритиса насталог након агресије токсина на проксималне тубуле. Нефропатије проксималних тубула може изазвати алуминијум(нпр у антиперспирантима), антибиотици (ванкомицин, аминогликозиди), тенофовир (за СИДУ) и цисплатин. Њихови симптоми су добро познати нефролозима :. Глукозурија без хипергликемије, микроалбуминурија, слабих капацитета концентрације урина, ацидификација оваквог урина, и нормалан клиренс креатинина који се као такав дуго .У БЕН, бубрежна биопсија показује Ацелуларну интерстицијалну фиброзу, тубуларну атрофију, и кариомегалију у проксималним тубулима.Већи број описних студија су показале корелацију између изложености охратоксина А и Бен, и нашли повезаност између географске дистрибуције и високе учесталости и смртности од уротелијалних тумора уринарног тракта. Међутим, недовољно информација је тренутно доступно за коначно доказивање везе охратоксина А и БЕН-а.Овом токсину је неопходне синергистичне интеракције са предиспозиционим генотиповима или другим токсикантима животне средине да изазове ову нефропатију. Охратоксин можда није узрок ове нефропатије, и многи аутори су у корист аристохоличне киселине, која се налази у биљци: биртхворт (Аристолоцхиа цлематитис). Иако су многи делови научних доказа недостају и / или треба озбиљно поново проценити, остаје да охратоксин А,код свиња, показује директну корелацију између излагања и појаве и прогресије нефропатије. Ова нефропатија носи типичне знаке токсичности на проксималне губитак способности да концетришу урин, глузурија и хистолошка дегенерација проксималних тубула.
Друге нефропатије, иако не одговарају "класичној" дефиницији БЕН, могу да буду повезане са охратоксином А.Ово у одређеним околностима може да буде случај за сегментарну гломерулосклерозу после инхалационог експозиције : као гломерулопатију са значајном протеинуријом је описано код пацијената са веома високим уринарним нивоима Охратоксин А (око 10 пута нивоа који може да се нађе код " нормалних "субјеката, односно око 10 ппб, или 10 нг / мл) .
Утицај на индустрију животињске хране[уреди | уреди извор]
Храна контаминирана охратоксином А има велики економски утицај на прехрамбену индустрију. Пилићи, ћурке и патке су подложни овом отрову. Клинички знаци птичјег охратоксикозе обично укључује смањење у тежини, слабо конверзију хране, смањује производњу јаја, и лош квалитет љуске јајета. Економски губици се јављају и на фармама свиња, које су повезане са нефропатијом и трошковима за одлагање лешева.
Токсичност не изгледа да представља проблем код говеда, као Румен харборс протозое која хидролизује ОТА-у. Међутим, контаминација млека је могућа.
Дијететске смернице[уреди | уреди извор]
ЕФСА је дефинисала 2006. године "подношљиви недељни унос" (ПНУ) охратоксина А (на савет Научног панела о контаминантима у ланцу исхране) на 120 нг / кг., еквивалент на прихватљив дневни унос (ПДУ) од 14 нг / кг. Друге организације су успоставиле и ниже границе уноса охратоксина А, на основу потрошачких навика становништва. За САД, ФДА сматра ПДУ до 5 нг / кг. У САД-у, средња телесна тежина за мушкарце је 86 кг, а за жене 74 кг.Дакле, ПДУ за мушкарце је 430 нг и за жене је 370 нг. Ово показује како деликатна може да буде сигурна исхрана.
Иако до данас није засигурно утврђено да је охратоксин А одговоран за настанак карцинома реналних ћелија (РЦЦ), најчешћи облик карцинома бубрега, често је написано да дијатетски образац може да смањи или повећа ризик од РЦЦ. Уругвајска студија случај-контрола корелира унос меса са појавом РЦЦ-а. Веома велика проспективна кохорта у Шведској истражује корелације између појаве РЦЦ-а, исхране богате поврћем и живине (тзв "здраве исхране"), и исхрана богата у месом (посебно прерађеним месом: салама, црни пудинг). Теза тврди да више воћа и поврћа може да има заштитну улогу. Занимљиво, воће (осим сувог грожђа и сушеног воћа) је врло сиромашно охратоксином А док је прерађено месо богато охратоксином.
Дермална изложеност[уреди | уреди извор]
Охратокин А може продрети кроз људску кожу. Мада се не очекује значајан ризик по здравље након дермалног контакта у пољопривреди или стамбеним условима, излагање коже охратоксином А треба ипак бити ограничен.
Особине[уреди | уреди извор]
Охратоксин А је органско једињење, које садржи 20 атома угљеника и има молекулску масу од 403,813 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 7 |
| Broj donora vodonika | 3 |
| Broj rotacionih veza | 5 |
| Particioni koeficijent[5] (ALogP) | 4,0 |
| Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) | -5,3 |
| Поларна површина[7] (PSA, Å2) | 116,4 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Al-Anati L, Petzinger E (2006). „Immunotoxic activity of ochratoxin A”. J. Vet. Pharmacol. Ther. 29 (2): 79—90. PMID 16515661. doi:10.1111/j.1365-2885.2006.00718.x.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
