Осаму Тезука

С Википедије, слободне енциклопедије
Осаму Тезука
Тезука 1961. године
Име по рођењу手塚 治
Датум рођења(1928-11-03)3. новембар 1928.
Место рођењаТојонака, префектура Осака
 Јапанско царство
Датум смрти9. фебруар 1989.(1989-02-09) (60 год.)
Место смртиТокио
 Јапан
ОбразовањеМедицински универзитет у Нари (докторат, 1961)[1]
ЗанимањеМангака, аниматор
Активни период1946–1989
ОрганизацијаМуши Продакшн, Тезука Продакшнс
Значајни радовиАстробој, Кимба, бели лав, Дороро, Феникс
СупружникЕцуко Окада (1959—1989)
ДецаМакото Тезука (син)
Румико Тезука (ћерка)
Веб-сајтtezukaosamu.net
Потпис

Осаму Тезука (手塚 治虫 р. 手塚 治, Tezuka Osamu; Тојонака, 3. новембар 1928 — Токио, 9. фебруар 1989) је био јапански цртач манги и аниматор. Назван је „оцем манге“ због својих уметничких достигнућа, развоја нових цртачких техника и редефинисања жанрова у оквиру света стрипа и анимације, због чега је сматран и јапанским Волтом Дизнијем.

Започео је стрип револуцију у Јапану објављивањем манге Ново острво са благом 1947. године. Произвео је неке од најутицајнијих, најуспешнијих и вољених стрипова као што су дечје манге Астробој, Рибон но Киши, Кимба, бели лав, и зрелији радови као што су Блек Џек, Феникс и Буда.

Умро је 1989. године од рака желуца. У његову част отворен је музеј у Такаразуки и додељене су му постхумне награде. Радио је на пар анимација уочи смрти и на последњим поглављима Феникса, који никада није довршен.

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство (1928–1945)[уреди | уреди извор]

Тезука је рођен у Осаки, у граду Тојонака, као најстарији од троје деце.[2][3] Одрастао је у веома успешној и добро образованој породици. Његов отац, Јутака, је био руководилац у фабрици метала Сумимото, деда му је био адвокат, а прадеда и пра-прадеда су му били доктори. Породица са мајчине стране је имала дугу историју у војсци.[4]

Мајка га је често водила у Такаразуку у позориште, где је понекад наступао женски ансамбл за које је Тезука касније у животу рекао да су му биле велике инспирације. Њихови костими, песме и велике бистре очи утицали су на његово стваралаштво и цртеж.[5]

Отац га је упознао са Волт Дизни филмовима. Изнова их је гледао, укључујући Бамбија кога је одгледао више од осамдесет пута.[6] У другом разреду основне школе цртао је стрипове у толикој мери да је мајка морала да му брише цртеже јер му је понестајало папира. Такође су га инспирисали радови Суиха Тагаве и Уна Џузе.[7] Касније у животу, Тезука ће навести кинески анимирани филм Принцеза Гвоздена лепеза (енгл. Princess Iron Fan) као највећу инспирацију.[8]

Године 1944, док је још увек био у средњој школи, регрутован је у војску и приморан да ради у фабрици. Међутим, чак и тада је наставио да црта. Наредне године је уписао Универзитет у Осаки и почео да учи медицину. У том периоду је такође објавио своје прве радове.[9]

Почетак каријере (1946–1951)[уреди | уреди извор]

Тезука педесетих година.

Након Другог светског рата, када је имао 17 година, Тезука је у дечјем часопису Shokokumin Shinbun објавио Мали Ма и његов дневник (енгл. Diary of Ma-chan).

На предлог Шичиме Сакаја, Тезука је нацртао стрип базиран на роману Острво с благом Роберта Луиса Стивенсона. Стрип је објављен 1947. године и преко ноћи постао хит, покретајући златно доба стрипа у Јапану.[10]

Под утицајем новонастале популарности, Тезука је отишао у Токио како би нашао још издавача. Кобунша га је одбила, док је Шинсеикаку објавио Чудно путовање др Тигра (енгл. The Strange Voyage of Dr. Tiger), а издавачка кућа Домеј Шупанша је објавила Тајанствени др Коронко (енгл. The Mysterious Dr. Koronko).

Док је још увек студирао, Тезука је објавио триологију епских, научнофантастичних прича са елементима стимпанка: Изгубљени свет (1948), Метрополис (1949) и Следећи свет (1951).[11] Убрзо након тога објавио је један од својих најпознатијих стрипова: Кимба, бели лав (1951-1954).[12]

Дипломирао је 1951,[13] и исте године објавио Амбасадор Атом, стрип у коме ће се по први пут појавити лик Астробоја. Тада се такође придружио Удружењу за дечје манге у Токију, у коме су се налазили уметници као што су Баба Нобору, Ота Џиро, Фурусава Хидео, Еичи Фукуј, Ирие Шигеру и Негиши Комичи.[13]

Астробој и почетак анимације (1952–1960)[уреди | уреди извор]

Иако Амбасадор Атом није био превише популаран, један од ликова је привукао пажњу читалаца: човеколики робот звани Атом.[14] Тезука је чак добио писма због њега,[15] и на предлог свог уредника дао Атому људска осећања.[16] Одлучио је да ће се Атом борити против ванземаљаца након што га је један амерички војник ударио у лице док је радио у болници.[17] Тецуван Атом, односно Астробој, објављен је 4. фебруара 1952. године и убрзо постао хит у Јапану.

Наредне године објавио је шоџо мангу Рибон но Киши,[18] а потом и Феникса 1954. године.[19]

Продукцијска каријера (1959–1989)[уреди | уреди извор]

Саијуки је била прва Тезукина манга адаптирана у аниме филм. Настала је у продукцији студија Тоеј, а за режисера је кредитован сам Тезука. Додуше, продукцијски тим је касније признао да је било тешко мотивисати га да ради. Режију је већински вршио Јабушита Таиџи. Тезука је радио на планирању сцена (storybording), тако да се није бавио анимацијом. Међутим, није поштовао рокове, и тек након годину дана и многих претњих, предао је план од 500 страна и тиме омогућио да се настави са продукцијом. Мада и ту је било проблема. Његове идеје су биле прикладне за недељне стрипове, али не за филм од сат и по времена. На крају је за текстописца кредитован Уекуса Кеиносуке, и филм је објављен 1960. године под називом Алаказам Велики (енгл. Alakazam the Great).

Постер јапанског анимираног филма Саијуки, односно Алаказам Велики. Базирана на кинеском класику Путовање на запад, ово је прва Тезукина манга која је адаптирана у филм.

Упркос томе што је филм био успешан, Тезуки се није свидело што није имао контролу над сопственом причом.[20] Искуство у Тоеју, међутим, сматра се великом преокретницом у историји анимације. Тезукин једноставан стил омогућио је брзо и ефикасно анимирање. Цукикока Садао, један од Тезукиних асистената, ће касније постати режисер прве ТВ серије студија Тоеј. Тезука је тамо такође упознао многе аниматоре који ће касније радити у његовом студију.[21]

Тезука је 1961. године основао Муши Продакшн, започевши ривалство са студијом Тоеј. Наговорио је многе аниматоре из Тоеја да раде за њега тако што им је удвостручио плате и обећао бесплатну храну. Први пројекат Тезукиног студија био је експериментални „анти-Дизни“ филм Приче једног уличног кутка (енгл. Tales from a Certain Street Corner). Опет је било проблема са временом, али упркос томе што је приказан само једном у биоскопима, филм је садржао многе анимацијске „трикове“ који ће касније постати стандард (као што су понављање истих покрета у сценама са плесом и дуже држање фрејмова). Исти дан су приказане прве две епизоде Астробоја, осам недеља пре премијере.[22]

Астробој је први пут емитован 1963. на Нову годину и постаће прва јапанска анимација која ће бити синхронизована на енглески језик. Тезука је користио многе „трикове“ како би смањио цену прављења епизода за 2.5 милиона јена. Неки од трикова су били очигледни, али због добре музике и звучних ефеката то није било толико битно.[23]

Тезука је планирао да прода лиценцу за Астробоја америчкој компанији NBC, али је случајно то право дао компанији NBC Enterprises. Компанија је потом поручила 52 епизоде, што је било много више него што би Тезука могао да произведе без њихове инвестиције. Америчка синхронизација је додала још звучних ефеката који ће касније постати класици у аниме продукцијама. Међутим, Американци су имали многе услове: свака епизода треба да буде прича за себе, сви знакови морају бити преведени на енглески, не сме да буде религијских и „зрелих“ мотива, и серија не сме бити очигледно јапанска. Тезука је прихватио услове јер му се свидело да прича има неодређену локацију. Додуше, убрзо је постао разочаран америчком компанијом јер су после 52 епизоде рекли да ће наставити да их репризирају, те да им не треба више епизода.[24]

Тезукина компанија је наставила да адаптира његове манге, као што је Владар џунгле (познатији као Кимба, бели лав), који ће постати прва јапанска анимирана серија у колору.[25][26] NBC Enterprises је добио лиценцу и за ову серију, али је опет имао услове. Испрва су хтели да све животиње буду обучене, али касније је одлучено да „животиње могу бити голе у природи,“ као и да је приказ црнаца у серији „дозвољен све док су приказани на цивилизован начин“.[27]

Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, Муши Продакшн је био на ивици банкрота. Тезука је одлучио да се окрене прављењу „зрелих“ филмова као што су Хиљаду и једна ноћ (1969) и Клеопатра (1970), не били зарадио довољно пара да плати инвеститоре, али подухват је био неуспешан.[28] Године 1968, Тезука се повукао из Мушија и основао нови анимацијски студио, Тезука Продашнс. Муши је банкротирао 1973. године, али као резултат тога настали су многи утицајни студији као што је Санрајз (данас Бандај Намко Филмворкс).

Гекига (1967–1989)[уреди | уреди извор]

Популаризацијом гекига стрипова и часописа Гаро, Тезука је одлучио да оснује магазин COM.[26] Пошто гекига подразумева реалистичније приче, Тезука је променио свој скоро па Дизни стил цртања и увео зрелије теме у своје манге, укључујући насиље и еротику.

Прва Тезукина манга овог типа је била Дороро из 1967. године, па потом Вампири, и Гутање Земље (енгл. Swallowing the Earth) која се сматра његовом првом „правом“ гекигом.[29] Међутим, Тезука није био задовољан радом, па је потом објавио I.L. (1969).

Остале Тезукине манге овог типа су Феникс, Блек Џек, Буда, као и једнократне приче Ајако, Ода Кирихиту, Алабастер, Аполова песма, Барбара, MV, Књига о људским инсектима, и колекције кратких прича као што су Под ваздухом (енгл. Under Air), Паклена јабука (енгл. Clockwork Apple), Кратер, Мелодија Гвожђа и остале кратке приче (енгл. Melody of Iron and Other Short Stories), Записник стакленог замка (енгл. Record of the Glass Castle). Осамдесетих је такође објавио манге Порука Адолфу, Поноћ, Лудвиг Б (недовршено) и Нео Фауст.

Смрт[уреди | уреди извор]

Тезука је умро 9. фебруара 1989. године од рака желуца.[30] Његове последње речи — „Преклињем те, пусти ме да радим!“ биле су упућене медицинској сестри која је хтела да му склони оловке.[31] Иако агностик, сахрањен је на будистичком гробљу у Токију.[32]

Румико, Тезукина ћерка, је 2014. године откључала једну од очевих фиока и нашла полупоједену чоколаду, писмо упућено Кацухиру Отому у коме хвали његов рад на Акири, разне цртеже, и еротичне скице антропоморфних животиња.[33]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Тезукин предак је био Хатори Ханзо,[34] познати нинџа и самурај који је у Сенгоку периоду служио Токугаву Ијејасуа.

Када је био мали звали су га „чупавко“ (јап. gashagasha-atama).

Већ као дете је одлучио да жели да се бави медицином након што му је доктор помогао када су му се руке надуле. Питао је мајку да ли треба да се посвети цртању манги или медицини, на шта је она одговорила да треба да ради оно што највише воли. Тезука се потом посветио манги, али је такође завршио медицински факултет у Осаки. Користио је то знање да обогати своје приче, као што је Блек Џек.[35][36]

Тезука је волео ентомологију, додавајућу чак свом псеудониму канџи за „бубу” (虫). Волео је такође Дизни филмове и бејзбол, до те мере да је лиценцирао лика Кимбе за лого бејзбол тима Сеибу Лајонз.[37][38]

Био је члан клуба за љубитеље Супермена.[39]

Оженио се 1959. године са Ецуко Окадом. Пар је имао двоје деце, ћерку Румико и сина Макота. Макото Тезука је касније постао филмски и аниме директор.[37]

Тезука је 1965. године добио писмо од Стенлија Кјубрика који је био фан Астробоја. Режисер је хтео да Тезука дође у Енглеску и ради са њим на филму 2001: Одисеја у свемиру. Тезука је морао да одбије понуду јер није могао да напусти Јапан на годину дана. Ипак, био је велики фан филма и често би слушао његов саундтрек.[40][41]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Музеј Осамуа Тезуке.

Осаму Тезука је био пионир јапанског стрипа и анимације. Осмислио је данас класичне карактеристике „аниме“ стила, као што су велике очи на ликовима. Обучавао је многе великане као што су Шотаро Ишимори и Го Нагаи. Мангаке Манки Панч (Лупин III), Кацухиро Отомо, Акира Торијама (Змајева Кугла), Хајао Мијазаки (Зачарани Град, Принцеза Мононоке, Мој Комшија Тоторо), Румико Такахаши (Ранма 1/2), Јошихиро Тогаши (Yу Yу Хакусхо), његова жена Наоко Такеучи (Месечева Ратница), Масами Курумада (Саинт Сеиyа), Тецуо Хара (Фист Оф Тхе Нортх Стар), Кеисуке Итагаки (Баки Тхе Грапплер) и Наоки Урасава, навели су Тезуку као највећу инспирацију.[42][43][44][45] Урасава и Такаши Нагасаки су у мангу Плуто убацили елементе из Тезукиног Астробоја.[46]

У граду Такаразука је 25. априла 1994. године отворен музеј у Тезукину част. Зграда има три спрата и двориште. У подруму се налази радионица у коме посетиоци могу да праве сопствене анимације, макета града и реплика Тезукиног радног стола. На приземљу се налази стална изложба манги и анимеа, док се на другом спрату налазе многе изложбе, као и библиотека са Тезукиним мангама и просторија декорисана мотивима из Кимбе.

Направљене су маркице у Тезукину част, као и играчке базиране на његовим ликовима. Мауризио де Соза, Тезукин пријатељ, је 2012. године објавио стрип Monica Teen у коме се појављују Тезукини ликови. Он је био први инострани уметник коме је Тезука Продашнс дала то право.[47]

Октобра 2019. године објављен је „Тезука 2020” пројекат, у коме је вештачка интелигенција програмирана да црта манге у Тезукином стилу. Цртежи су на почетку били изобличени и језиви, али прикупљањем нових информација, програм је успео да копира мангакин стил.[48] Један од ликова је инспирисао Урумуа Цуногаја да направи мангу. Исте године, корпорација Kioxia је осмислила програм који ће да направи нову „Тезукину“ мангу звану Paidon, односно Phaedo. У пројекту су учествовали и стварни уметници као што су Шигето Икехара, Кеничи Кирики и већ поменути Уруму. Тезукин син је 26. фебруара 2020. године одржао церемонију у част пројекта, а сама манга је објављена наредног дана у часопису Morning. Izdavačka kuća je potvrdila da planira nastavak.[49][50][51][52][53][54]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ „History”. Tezuka Osamu Official. Приступљено 30. 7. 2022. 
  2. ^ Patten 2004, стр. 145.
  3. ^ Galbraith, Patrick W. (2009). The Otaku Encyclopedia: An Insider's Guide to the Subculture of Cool Japan. Kodansha International. стр. 220–21. ISBN 978-4-7700-3101-3. 
  4. ^ The Art of Osamu Tezuka, God of Manga, Helen McCarthy, Abrams ComicsArts, 2009, p. 15
  5. ^ „Osamu Tezuka, God of Manga”. Legacy.com. 3. 11. 2010. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 10. 11. 2017. 
  6. ^ „Osamu Tezuka: Fighting for peace with the Mighty Atom”. 19. 8. 2007. 
  7. ^ „1930s：History：ABOUT TEZUKA OSAMU：TezukaOsamu.net(EN)”. Tezukaosamu.net. Приступљено 22. 8. 2018. 
  8. ^ Du, Daisy Yan (2019). Animated Encounters. University of Hawaii Press. стр. 58—69. ISBN 9780824877514. 
  9. ^ „1940s：History：ABOUT TEZUKA OSAMU：TezukaOsamu.net(EN)”. Tezukaosamu.net. Приступљено 22. 8. 2018. 
  10. ^ Wells, Dominic (13. 9. 2008). „Osamu Tezuka the master of mighty comic”. The Times. London. Приступљено 20. 5. 2010. 
  11. ^ Cavallaro, Dani (2015). The Art of Studio Gainax: Experimentation, Style and Innovation at the Leading Edge of Anime. McFarland & Company. стр. 41. ISBN 978-1-4766-0070-3. 
  12. ^ „Jungle Emperor Leo : Manga : TezukaOsamu.net(EN)”. Tezukaosamu.net. Приступљено 22. 8. 2018. 
  13. ^ а б „1950s：History：ABOUT TEZUKA OSAMU：TezukaOsamu.net(EN)”. Tezukaosamu.net. Приступљено 22. 8. 2018. 
  14. ^ Schodt 2007, стр. 4.
  15. ^ Schodt 2007, стр. 20.
  16. ^ Schodt 2007, стр. 21.
  17. ^ „War and Peace in the Art of Tezuka Osamu: The humanism of his epic manga−− - The Asia-Pacific Journal: Japan Focus”. Apjjf.org. Приступљено 22. 8. 2018. 
  18. ^ „Princess Knight [Shojo Club <Girl's Comic>] : Manga : TezukaOsamu.net(EN)”. Tezukaosamu.net. Приступљено 22. 8. 2018. 
  19. ^ „The Phoenix (Chapter of Dawn)[COM Magazine] : Manga : TezukaOsamu.net(EN)”. Tezukaosamu.net. Приступљено 22. 8. 2018. 
  20. ^ „A Capsule History of Anime”. Awn.com. Приступљено 22. 8. 2018. 
  21. ^ Clements, Jonathan (2013). Anime: A History (4 изд.). London: Palgrave. стр. 112–113. ISBN 978-1-84457-390-5. 
  22. ^ Clements, Jonathan (2013). Anime: A History (4 изд.). London: Palgrave. стр. 114–116. ISBN 978-1-84457-390-5. 
  23. ^ Clements, Jonathan (2013). Anime: A History (4 изд.). London: Palgrave. стр. 116–123. ISBN 978-1-84457-390-5. 
  24. ^ Clements, Jonathan (2013). Anime: A History (4 изд.). London: Palgrave. стр. 124. ISBN 978-1-84457-390-5. 
  25. ^ „Kimba Boxed Set”. DVD Talk. Приступљено 22. 8. 2018. 
  26. ^ а б Béatrice Maréchal (април 2004). „Garo, magazine rebelle”. Neuvieme art (на језику: француски). Архивирано из оригинала 18. 06. 2018. г. Приступљено 22. 8. 2018. 
  27. ^ Clements, Jonathan (2013). Anime: A History (4 изд.). London: Palgrave. стр. 126–127. ISBN 978-1-84457-390-5. 
  28. ^ Clements, Jonathan (2013). Anime: A History (4 изд.). London: Palgrave. стр. 128. ISBN 978-1-84457-390-5. 
  29. ^ Green, Scott (17. 7. 2009). „Dissecting Astro Boy Creator Osamu Tezuka's Flawed Marvel - Swallowing the Earth”. Ain't It Cool News. 
  30. ^ Patten 2004, стр. 198
  31. ^ Takayuki Matsutani (date unknown). Viz Media's English language release of the Hi no Tori manga. In an afterword written by Takayuki Matsutani, president of Mushi Productions.
  32. ^ Schodt 2007, стр. 141: "His family was associated with a Zen Buddhist sect, and Tezuka is buried in a Tokyo Buddhist cemetery, but his views on religion were actually quite agnostic and as flexible as his views on politics."
  33. ^ Baseel, Casey (29. 3. 2014). „Daughter of Osamu Tezuka, God of Manga, discovers his stash of hand-drawn sexy mouse artwork”. Sora News 24. Приступљено 7. 2. 2021. 
  34. ^ „Birth”, Osamu Permanent Exhibition, Tezuka, Архивирано из оригинала 24. 9. 2016. г., Приступљено 18. 10. 2011 .
  35. ^ „The Story of Tezuka, Osamu”. Tezuka Osamu @ World. Архивирано из оригинала 18. 1. 2015. г. Приступљено 18. 7. 2007. 
  36. ^ Santiago, Ardith. „Tezuka: God of Comics”. Hanabatake. Архивирано из оригинала 16. 7. 2007. г. Приступљено 18. 7. 2007. 
  37. ^ а б Biography for Osamu Tezuka на сајту IMDb (језик: енглески) 
  38. ^ „The Four Lions of Asia”, Japan, Hockey, Baseball, &c, Приступљено 22. 9. 2011 .
  39. ^ „About Tezuka Osamu”. www.tezukaosamu.net. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 20. 5. 2015. 
  40. ^ „Osamu Star Annals: 1960s”. Tezuka Osamu @ World. Tezuka Productions. Архивирано из оригинала 24. 9. 2008. г. Приступљено 16. 1. 2020. 
  41. ^ „Tezuka Osamu”. Japan Zone. Приступљено 11. 8. 2007. 
  42. ^ „ルーザーズ ～日本初の週刊青年漫画誌の誕生～”. Futabasha (на језику: јапански). Приступљено 1. 9. 2021. 
  43. ^ „Katsuhiro Otomo On Creating 'Akira' And Designing The Coolest Bike In All Of Manga And Anime”. Forbes. 26. 5. 2017. Приступљено 4. 9. 2021. 
  44. ^ „Shonen Jump interview”. My favorite games. Архивирано из оригинала 18. 2. 2013. г. Приступљено 25. 3. 2013. 
  45. ^ „An Interview with Urasawa Naoki a Master of Manga”. Otaku News. 9. 6. 2019. Приступљено 1. 9. 2021. 
  46. ^ „Pluto”. Jason Thompson's House of 1000 Manga. Anime News Network. 13. 9. 2012. Приступљено 5. 1. 2014. 
  47. ^ Hirayama, Ari (1. 2. 2012). „Brazilian cartoonist to publish manga with Osamu Tezuka”. Asahi Shimbun. Архивирано из оригинала 29. 7. 2013. г. Приступљено 28. 2. 2012. 
  48. ^ "Tezuka 2020 Official Video", YouTube
  49. ^ Blaster, Master (9. 2. 2020). „New Osamu Tezuka manga to be released this month, penned by AI”. Sora News 24. Приступљено 25. 5. 2020. 
  50. ^ Kato, Yusuke (27. 2. 2020). „New Osamu Tezuka manga debuts, penned by AI program”. The Asahi Shimbun. Приступљено 25. 5. 2020. 
  51. ^ Baseel, Casey (4. 10. 2019). „God of Manga Osamu Tezuka to return to work with "new manga" produced by AI”. Sora News 24. Архивирано из оригинала 21. 4. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020. 
  52. ^ TEZUKA 2020 Official Video
  53. ^ „Artificial intelligence-designed comic published in Japan”. ambito. 27. 2. 2020. Приступљено 27. 5. 2020. 
  54. ^ Dennison, Kara. „"New Tezuka Manga" Written with Help from a Computer”. Crunchyroll (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 07. 2022. г. Приступљено 9. 6. 2020. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Osamu Tezuka на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Osamu_Tezuka&oldid=27455223”