Оснивање Рима

С Википедије, слободне енциклопедије
Majka Rima - Vučica doji blizance Romula i Rema.

O osnivanju Rima govore mnoge legende, koje se u poslednje vreme nadopunjuju i naučnim istraživanjima.

Vergilijeva Enejida je jedan od važnih izvora za ovaj rani period, bar što se tiče mitske verzije događaja.

Između 10. i 8. veka p. n. e., većinu stanovništva u centralnoj Italiji činile su dve glavne grupe italskih naroda, Osko-Umbri i Latini. Lacijum Vetus је стара територија Латина (данашњи јужни Лацијум). У близини су живели и Волишћани, Сабињани, Ekvi, Рутули и Аусонианци. Северно од Рима живели су неиндоевропски Етрурци.

Латини су развили организовано друштво, које ће се настанити и основати Рим. Територијално, постојбина Латина је била Брдо Албан (лат. Colli Albani) (данас Castelli који се налази на неких 30-80 km југоисточно од Каптолина). Касније су се насељавали у нижим долинама које су повољније за сточарство и земљорадњу.

Подручје око Тибра је било нарочито погодно, обзиром како је стратешки повољније. Река је природна граница са једне стране а на другој, висока брда су пружала добре услове за одбрану. Овај положај је омогућио Латинима контролу реке (војно и трговачки), са природне осматрачнице - Исола Тиберина (острво наспрам данашњег Трастевере-а, јужно од Ватикана). Такође, ту је и раскршће путева који, копном, воде из Сабинум-а (на североистоку) и Етрурије (на северозападу).

Претпоставља се како се град развио спајањем суседних села са врхова брежуљака Рима.

Иако су изучавања сугерисала како је брдо Квиринал било најважније у давна времена, чини се како је најпре био насељен Палатин (како то тврди и легенда). Његови мањи врхови (Палатиум, Цермалус или Гермалус, и Велиа) заједно са три врха Есqуилине-а (Оппиус, Циспиус и Фагутал), и тадашњих села на брду Цаелиан и Субурра (крај данашњег Рионе Монти и брда Оппиус) формирали су Град.

Имена брда су описна: Цаелиан назван и Qуерqуетуланус, по храстовима (qуерцус), а Фагутал поинтс то беецх-wоодс. По неким истраживањима Гермалус, северни део Палатина, био је село (датирано у IX век п.н.е.) са кружним и елиптичним кућама. Био је опасан земљаним зидом, вероватно оснажен дрветом и највероватније је то место рођења Рима.

Заједничка територија ових места, била је окружена светом границом названом помериум, што је названо Рома Qуадрата (Квадратни Рим). Ово се насеље ширило спајањем са брдом Цапитолин и острвима на Тибру, па је Рим израстао у оппидум утврђени град. Есqуилин је остао подвојено насеље све док није укључено у време ширења Сервиана.

Прославе Септимонтиум (буквално "седам брда"), на дан 11.децембар, се дуго сматрао као дан оснивања Рима. Ипак, како је 21. април једини датум оснивања око којих се све легенде слажу, сматра се да је Септимонтиум вероватно прослављао ову прву – рану федерацију брда будућег Рима.

Легенда[уреди | уреди извор]

Енеја и Јулус[уреди | уреди извор]

Аенеас напушта Троју у пламену Федерицо Бароцци, 1598 Галлериа Боргхесе, Рим

Поражена војска Троје прешла је Медитеран под водством принца Аенеас, да би доспела на Латинску обалу. Сматра се да су се искрцали на подручју између данашњег Анзио и Фиумицино-а, југозападно од Рима. По неким верзијама то може бити и Лаурентум (или Ларентум); Лавиниум, назван по кћери Латинус-а - Лавинији.

Краљ Процас имао је синове Нумитор-а и Амулиус-а. На самрти, Процасов наследник и нови краљ Албалонге је постао Нумитор, али га је Амулиус заробио и затворио а присилио његову кћер Реу Силвиу да постане весталка. Након тога је Амулиус још дуго владао као краљ.

Богови и свештенице[уреди | уреди извор]

Према миту Марс је имао два сина са Реом Силвиом, свештеницом култа Весте. (Само име Реа Силвиа сугерише полу-божанство шуме. Наиме, Силва значи дрвеће или шума а реа може бити од речи рес и регум. Реја је и Зевсова мајка, који је касније у Риму преименован у Јупитер.)

Ромул и Рем[уреди | уреди извор]

Развој легенде[уреди | уреди извор]

Једна од најстаријих верзија (V век п.н.е.) је пореклом од Грка Хелланицус са Лесбоса, и уобичајено се јавља паралелно са верзијом Дамастеса. У овој верзији оснивач села је био Аенеас (у другој верзији именом Асцаниус (Иулус)). Касније је, након што је уочено, да је било седам Краљева Рима а Ромул је био први, те како постоји празнина између VIII века п.н.е. и (време првих краљева) и XII века п.н.е. (време претпостављеног уништења Троје). То би значило и да Ромул није могао бити Иулиусов син, већ је почела верзија приче у којој је он његов далеки пра-праунук. Празнина је попуњена серијом имена краљева Алба Лонге. Уобличено је тако да се Аенеа искрцао на обале Лациума у време владавинеЛатинуса (краља Латина), а Ромулова је мајка за њега везана преко династије Алба Лонге. Осуда Ромула и Рема је једна од древних примена “иус дивине” – божанског права, као одраз дубоке религиозности (још тачније сујеверја) које је “одувек” присутно у животу Рима (нпр. и данас грађани Рима једу 7 крофни недељом – свака за по једно брдо Рима, а зато и седмица има 7 дана.

Сви рани народи у том подручју имају веома сличну легенду:

  • Италци: два брата Агриус и Латинус синови су Телегонуса, који је син Улyссес и Цирце вештице (којој је посвећена планина Цирцео, у јужном Лацију у ком је њен култ био раширен).
  • Латини: Сатурн је збацо његов син Јове, који је дошао на земљу и живео међу Латинима. Након низа митских хероја, међу њима и Херцула, стиже и Аенеас из троје и оснива Град. При томе прича не сугерише никакву посебну “одабраност” Латина нити помоћ Богова, већ само њихово “присуство” у оснивању Града.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]