Освајање Африке

С Википедије, слободне енциклопедије

Карикатура Цецила Родеса након објављивања плана за успостављање телеграфске линије између Кејптауна и Каира

Освајање Африке (енгл. Scramble for Africa) (Трка за Африку) је процес колонијалне експанзије[1][2] којим су у другој половини 19. века западноевропске силе установиле своју власт над готово целокупним афричким континентом. Освајање Африке резултовало је окупацијама и анексијама афричких територија од стране европских сила током периода Новог Империјализма и то између 1880. и 1914. године. Берлинска конференција 1884. године,.[3][4][5] која је регулисала европску колонизацију и трговину у Африци, обично се назива полазиштем борбе за Африку.[6][7] У последњој четвртини 19. века међу европским царствима постојало је значајно политичко ривалство. Подела Африке извршена је без ратова међу европским народима.[8] Резултат затегнутих односа између европских сила на крају 19. века и подела Африке могу да се сагледавају као покушај елиминисања претње већих сукоба на тлу Европе.[9] У задњим деценијама 19. века дошло је до транзиције од „неформалног империјализма“ контроле војном моћи и економском доминацијом до директне владавине, чиме се ушло у еру колонијалног империјализма.[10]

Почеци[уреди | уреди извор]

Иако су европске силе, почевши с Португалом, утемељиле своја прва упоришта на обалама Африке још у 15. веку, експанзија у унутрашњост била је ограничена због целог низа климатских, политичких и војних разлога. Колонизатори, за разлику од афричких домородаца, нису развили имунитет на разне тропске болести, односно нису располагали довољним снагама за сузбијање сваког иоле јачег отпора домородачких племена и држава. Уместо тога контрола над афричким обалама вршена је посредно, уз помоћ обалних тврђава и морнарицом, односно сарадњом с пријатељски расположеним племенима и државама којима су оружје и друга западна роба давали предност у односу на супарнике. Унутрашњост континента остала је неистражена.

Индустријска револуција[уреди | уреди извор]

Тек је индустријска револуција, а с њом развитак модерног оружја и медицине омогућио прво западним истраживачима, потом мисионарима, а на крају и војскама продор у унутрашњост афричког континента. Откриће пространих територија, великих природних богатстава и становништва које је било релативно лако покорити дало је велики подстицај експанзији, особито државама које су у статусу заостајале за Британским краљевством и које је мамила могућност стварања великог тржишта за производе домаће индустрије. Тај је процес још у првој половини 19. века започела Француска освајањем Алжира, из чега се наставило ширење према југу континента.

Подручја која су контролисали Европљани 1914. године

Укључивање Немачке, Италије и Белгије[уреди | уреди извор]

У другој половини 19. века агресивно су ширење започеле новоуједињене државе Немачка, Италија и Белгија. То је с временом натерало Британце, забринуте за своја дотадашња упоришта у Јужној Африци и могуће угрожавање стратешких поморских путова према Индији, да такође започну с убрзаном експанзијом, што је године 1898. довело до спора с Француском који је умало изазвао рат. Страх да би бурске републике могле потпасти под немачки утицај довео је до бурског рата чиме је формално завршено освајање Африке.

Тиме се целокупна афричка територија нашла под контролом западних држава, уз изузетак Етиопије, која ће своју независност изгубити тек након абесинијског рата 1935-36. године, и Либерије.

Последице[уреди | уреди извор]

Незадовољство Немачке, а мањим делом и Италије, резултатима освајања Африке било је једним од главних узрока Првог, а касније и Другог светског рата.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Wхите Мен он тхе Дарк Цонтинент; Ламар Миддлетон'с "Тхе Рапе оф Африца" Ис а Студy оф тхе Паст Сиxтy Yеарс оф Еуропеан Еxпансион Тхере ТХЕ РАПЕ ОФ АФРИЦА. Бy Ламар Миддлетон. 331 пп. Неw Yорк: Харрисон Смитх анд Роберт Хаас.”. тимесмацхине.нyтимес.цом (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-09. 
  2. ^ Ходгес, Норман Е. (1972). „Нео-Цолониалисм: Тхе Неw Рапе оф Африца”. Јоурнал оф Блацк Студиес анд Ресеарцх. 3 (5): 12—23. дои:10.1080/00064246.1972.11431211. Приступљено 6. 4. 2021. 
  3. ^ Катзенелленбоген, С. (1996). „Ит дидн'т хаппен ат Берлин: Политицс, ецономицс анд игноранце ин тхе сеттинг оф Африца'с цолониал боундариес.”. Ур.: Нугент, П.; Асиwају, А. I. Африцан Боундариес: Барриерс, Цондуитс анд Оппортунитиес. Лондон: Пинтер. стр. 21—34. 
  4. ^ Цравен, M. (2015). „Бетwеен лаw анд хисторy: тхе Берлин Цонференце оф 1884-1885 анд тхе логиц оф фрее траде”. Лондон Ревиеw оф Интернатионал Лаw. 3: 31—59. дои:10.1093/лрил/лрв002 Слободан приступ. 
  5. ^ Цроwе, С.Е. (1942). Тхе Берлин Wест Африцан Цонференце, 1884–1885. Лондон: Лонгманс Греен. 
  6. ^ Брантлингер, Патрицк (1985). „Вицторианс анд Африцанс: Тхе Генеалогy оф тхе Мyтх оф тхе Дарк Цонтинент”. Цритицал Инqуирy. 12 (1): 166—203. ЈСТОР 1343467. С2ЦИД 161311164. дои:10.1086/448326. 
  7. ^ Ајала, Адекунле (1983). „Тхе Натуре оф Африцан Боундариес”. Африца Спецтрум. Институте оф Африцан Аффаирс ат ГИГА, Хамбург. 18 (2): 177—189. ЈСТОР 40174114. „Кwаме Нкрумах онце маде тхе поинт тхат тхе Берлин Цонференце оф 1884–85 wас респонсибле фор "тхе олд царве-уп оф Африца". Отхер wритерс хаве алсо лаид тхе бламе фор "тхе партитион оф Африца" он тхе доорс оф тхе Берлин Цонференце. Бут Wм. Рогер Лоуис холдс а цонтрарy виеw, алтхоугх хе цонцедед тхат "тхе Берлин Ацт дид хаве а релеванце то тхе цоурсе оф тхе партитион" оф Африца.” 
  8. ^ Р. Робинсон, Ј. Галлагхер анд А. Деннy, Африца анд тхе Вицторианс, Лондон, 1965, п. 175.
  9. ^ Р, Робинсон, Ј.Галлагхер анд А. Деннy, Африца анд тхе Вицторианс, Лондон, 1965, Паге. 175.
  10. ^ Кевин Схиллингтон, Хисторy оф Африца: Ревисед Сецонд Едитион, (Неw Yорк: Мацмиллиан Публисхерс Лимитед, 2005), 301

Литература[уреди | уреди извор]

  • Хоцхсцхилд, Адам (2006) [1998]. Кинг Леополд'с Гхост: А Сторy оф Греед, Террор, анд Хероисм ин Цолониал Африца. Лондон: Пан Боокс. ИСБН 978-0-330-44198-8. 
  • Алдрицх, Роберт. Греатер Франце: А Хисторy оф Френцх Оверсеас Еxпансион (1996)
  • Аткинсон, Давид. "Цонструцтинг Италиан Африца: Геограпхy анд Геополитицс." Италиан цолониалисм (2005): 15–26.
  • Аxелсон, Ериц. Португал анд тхе Сцрамбле фор Африца: 1875–1891 (Јоханнесбург, Wитwатерсранд УП, 1967)
  • Беттс, Раyмонд Ф., ед. Тхе сцрамбле фор Африца: цаусес анд дименсионс оф емпире (Хеатх, 1972), схорт еxцерптс фром хисторианс. онлине
  • Боддy-Еванс, Алистаир. "Wхат Цаусед тхе Сцрамбле фор Африца?" Африцан Хисторy (2012). онлине
  • Брантлингер, Патрицк. "Вицторианс анд Африцанс: Тхе генеалогy оф тхе мyтх оф тхе дарк цонтинент." Цритицал Инqуирy (1985): 166–203. онлине
  • Брооке-Смитх, Робин. Доцументс Анд Дебате: Тхе Сцрамбле Фор Африца (Мацмиллан Едуцатион, 1987) онлине
  • Цхамберлаин, Муриел Евелyн. Тхе сцрамбле фор Африца (4тх ед. Роутледге, 2014) еxцерпт анд теxт сеарцх
  • Цуртин, Пхилип D. Дисеасе анд емпире: Тхе хеалтх оф Еуропеан Троопс ин тхе Цонqуест оф Африца (Цамбридге Университy Пресс, 1998)
  • Дарwин, Јохн. "Империалисм анд тхе Вицторианс: Тхе дyнамицс оф территориал еxпансион." Енглисх Хисторицал Ревиеw (1997) 112#447 пп. 614–42.
  • Финалди, Гиусеппе. Италиан Натионал Идентитy ин тхе Сцрамбле фор Африца: Италy'с Африцан Wарс ин тхе Ера оф Натион-буилдинг, 1870–1900 (Петер Ланг, 2009)
  • Фöрстер, Стиг, Wолфганг Јустин Моммсен, анд Роналд Едwард Робинсон, едс. Бисмарцк, Еуропе анд Африца: Тхе Берлин Африца цонференце 1884–1885 анд тхе онсет оф партитион (Оxфорд УП, 1988) онлине
  • Гиффорд, Проссер анд Wиллиам Рогер Лоуис. Франце анд Бритаин ин Африца: Империал Ривалрy анд Цолониал Руле (1971)
  • Гиффорд, Проссер анд Wиллиам Рогер Лоуис. Бритаин анд Германy ин Африца: Империал ривалрy анд цолониал руле (1967) онлине.
  • Гјерсø, Јонас Фоссли (2015). „Тхе Сцрамбле фор Еаст Африца: Бритисх Мотивес Рецонсидеред, 1884–95”. Јоурнал оф Империал анд Цоммонwеалтх Хисторy. 43 (5): 831—60. С2ЦИД 143514840. дои:10.1080/03086534.2015.1026131 Слободан приступ. 
  • Хаммонд, Рицхард Јамес. Португал анд Африца, 1815–1910: а студy ин унецономиц империалисм (Станфорд Университy Пресс, 1966) онлине
  • Хендерсон, W.О. Тхе Герман Цолониал Емпире, 1884–1919 (Лондон: Франк Цасс, 1993)
  • Хинслеy, Ф.Х. ед. Тхе Неw Цамбридге Модерн Хисторy, Вол. 11: Материал Прогресс анд Wорлд-Wиде Проблемс, 1870–98 (1962) цонтентс пп. 593–40.
  • Клеин, Мартин А. Славерy анд цолониал руле ин Френцх Wест Африца (Цамбридге Университy Пресс, 1998)
  • Леwис, Давид Леверинг. Тхе раце то Фасхода : Еуропеан цолониалисм анд Африцан ресистанце ин тхе сцрамбле фор Африца (1988) онлине
  • Ловејоy, Паул Е. Трансформатионс ин славерy: а хисторy оф славерy ин Африца (Цамбридге Университy Пресс, 2011)
  • Ллоyд, Тревор Оwен. Емпире: тхе хисторy оф тхе Бритисх Емпире (2001).
  • Мацкензие Ј.M. Тхе Партитион оф Африца, 1880–1900, анд Еуропеан Империалисм ин тхе Нинетеентх Центурy (Лондон 1983) онлине
  • Миддлетон, Ламар. Тхе Рапе Оф Африца (Лондон, 1936) онлине
  • Оливер, Роланд, Сир Харрy Јохнстон анд тхе Сцрамбле фор Африца (1959) онлине
  • Пакенхам, Тхомас (1992). Тхе Сцрамбле фор Африца. Лондон: Абацус. ИСБН 978-0-349-10449-2.  онлине
  • Пенросе Е.Ф., ед. Еуропеан Империалисм анд тхе Партитион оф Африца (Лондон 1975).
  • Перраудин, Мицхаел, анд Јüрген Зиммерер, едс. Герман цолониалисм анд натионал идентитy (Лондон: Таyлор & Францис, 2010).
  • Портер, Андреw, ед. Тхе Оxфорд хисторy оф тхе Бритисх Емпире: Тхе нинетеентх центурy. Вол. 3 (1999) онлине пп 624–650.
  • Робинсон Роналд, анд Јохн Галлагхер. "Тхе партитион оф Африца", ин Тхе Неw Цамбридге Модерн Хисторy вол XI, пп. 593–640 (Цамбридге, 1962).
  • Робинсон, Роналд, анд Јохн Галлагхер. Африца анд тхе Вицторианс: Тхе оффициал минд оф империалисм (Мацмиллан, 1961). онлине
  • Ротберг, Роберт I. Тхе Фоундер: Цецил Рходес анд тхе Пурсуит оф Поwер (1988) еxцерпт анд теxт сеарцх;
  • Сарр, Фелwине анд Савоy, Бéнéдицте, Тхе Реститутион оф Африцан Цултурал Херитаге, Тоwард а Неw Релатионал Етхицс (2018) http://restitutionreport2018.com/sarr_savoy_en.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2021)
  • Sanderson G.N., "The European partition of Africa: Coincidence or conjuncture?" Journal of Imperial and Commonwealth History (1974) 3#1 pp. 1–54.
  • Stoecker, Helmut. German imperialism in Africa: From the beginnings until the Second World War (Hurst & Co., 1986)
  • Thomas, Antony. Rhodes: The Race for Africa (1997) excerpt and text search
  • Thompson, Virginia, and Richard Adloff. French West Africa (Stanford UP, 1958)
  • Vandervort, Bruce. Wars of Imperial Conquest in Africa, 1830―1914 (Indiana UP, 2009).
  • Wesseling, H.L. and Arnold J. Pomerans. Divide and rule: The partition of Africa, 1880–1914 (Praeger, 1996)
  • Bensoussan, David (2012). Il était une fois le Maroc - Témoignages du passé judéo-marocain (2nd изд.). iUniverse. ISBN 978-1-4759-2609-5. 
  • Boardman, John (1973) [1964]. The Greeks Overseas. Harmondsworth: Penguin. 
  • Brown, Stephanie Terreni (2014-01-02). „Planning Kampala: histories of sanitary intervention and in/formal spaces”. Critical African Studies. 6 (1): 71—90. ISSN 2168-1392. doi:10.1080/21681392.2014.871841. 
  • Clay, Dean (2016). „Transatlantic Dimensions of the Congo Reform Movement, 1904–1908”. English Studies in Africa. 59 (1): 18—28. 
  • Clayton, Daniel (2003). „Chapter 18: Critical Imperial and Colonial Geographies”. Ур.: Anderson, Kay; Domosh, Mona; Pile, Steve; Thrift, Nigel. Handbook of Cultural GeographyСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Sage London. стр. 354–368. 
  • Copans, Jean (1998). „Review of Citizen and Subject”. Transformation. 36: 102—105. 
  • Ferguson, Niall (2003). Empire: How Britain Made the Modern World. London: Allen Lane. ISBN 978-0-7139-9615-9. 
  • Harden, Donald (1971) [1962]. The Phoenicians. Harmondsworth: Penguin. 
  • Khapoya, Vincent B. (1998) [1994]. The African Experience (2nd изд.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0137458523. 
  • Lovejoy, Paul E. (2012). Transformations of Slavery: a History of Slavery in Africa (3rd изд.). London: Cambridge University Press. ISBN 9780521176187. 
  • Mamdani, Mahmood (1996). Citizen and subject : contemporary Africa and the legacy of late colonialism. Kampala: Fountain Publishers. ISBN 9780852553992. OCLC 35445018. 
  • Mbembe, Achille (1992). „Provisional Notes on the Postcolony”. Africa: Journal of the International African Institute. 62: 3—37. JSTOR 1160062. doi:10.2307/1160062. 
  • Rodney, Walter (1972). How Europe Underdeveloped Africa. London: Bogle-L'Ouverture. ISBN 978-0-9501546-4-0. 
  • Scullard, H. H. (1976) [1959]. From the Gracchi to Nero. London: Methuen and Co. 
  • Shepperson, George (1985). „The Centennial of the West African Conference of Berlin, 1884-1885”. Phylon. 4 (1): 37—48. JSTOR 274944. 
  • Shillington, Kevin (1995) [1989]. History of Africa (2nd изд.). New York: St. Martin's Press. ISBN 9780312125981. 
  • Terretta, Meredith (2002). „Review Work: On the Postcolony by Achille Mbembe”. Canadian Journal of African Studies. 36 (1): 161—163. 
  • Crowther, Michael (1978) [1962]. The Story of Nigeria. London: Faber and Faber. 
  • Davidson, Basil (1966) [1964]. The African Past. Harmondsworth: Penguin Books. 
  • Gann, Lewis H. Colonialism in Africa, 1870-1960 (1969) Online
  • Harris, Norman Dwight (1914). Intervention and Colonization in Africa. Houghton Mifflin. 
  • Hoskins, H.L. European imperialism in Africa (1967) online
  • Michalopoulos, Stelios; Papaioannou, Elias (2020-03-01). "Historical Legacies and African Development." Journal of Economic Literature. 58 (1): 53–128.
  • Miers, Suzanne; Klein, Martin A. (1998). Slavery and Colonial Rule in Africa (Slave and Post-Slave Societies and Cultures). Routledge. ISBN 9780714644363. 
  • Nabudere, D. Wadada. Imperialism in East Africa (2 vol 1981) online
  • Olson, James S., ed. Historical Dictionary of the British Empire (1996) Online Архивирано на сајту Wayback Machine (21. октобар 2019)
  • Олсон, Јамес С., ед. Хисторицал Дицтионарy оф Еуропеан Империалисм (1991) онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (21. октобар 2019)
  • Пакенхам, Тхомас (1992). Тхе Сцрамбле фор Африца: тхе Wхите Ман'с Цонqуест оф тхе Дарк Цонтинент фром 1876 то 1912 (13тх ед.). Лондон: Абацус. ISBN 978-0-349-10449-2.
  • Пхиллипс, Анне. Тхе енигма оф цолониалисм : Бритисх полицy ин Wест Африца (1989) Онлине

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Освајање Африке на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Osvajanje_Afrike&oldid=27553783”