ПИПА

С Википедије, слободне енциклопедије

Закон о заштити ИП-а или Закон о спречавању објективних онлајн претњи економском расту и крађи интелектуалне својине (енгл. Preventing Real Online Threats to Economic Creativity and Theft of Intellectual Property Act) или ПИПА је предложени закон који је настао са циљем давања додатног инструмента Америчкој влади и носиоци ауторских права да ограниче приступ “Илегалним вебсајтовима посвећених кршењу или фалсификовању имовине”, поготово оним сајтовима са доменом рагистрованим изван Сједињенидих Америчких Држава.[1] Сенатор Патрик Лихи и 11 двостаначких спонзора (републиканци и демократе) су објавили овај документ 12. маја 2011. године.[2] Конгреска канцеларија за финансије проценила је да би примена овог закона коштала федералну владу до 2016. године 47 милиона долара, што би покрило трошкове полиције као и трошкове ангажовања и обуке 22 нова специјална агента и 26 чланова помоћног особља.[3] Сенатска Комисија правосуђа је проследила документ, али је Сенатор Рон Вајден ставио документ на чекање.

Закон о заштити ИП-а представља поново написан Закон о борби против онлајн прекршаја и фалсификовања (ЦОИЦА), који није изгласан 2010. године.[4] Слична врезија овог закона из Представничког Дома, Закон о спречавању пиратерије на Интернету (СОПА) је представљен 26. октобра 2011. године.[5]

Услед учесталих онлајн протеста одржаних 18. јануара 2012. године, лидер већине у Сенату Хари Рид објавио је да ће гласање о предлогу закона бити одложено све док бура око закона не спласне.[6][7]

Садржај[уреди | уреди извор]

Предлог закона дефинише прекршај као дистрибуцију илегалних копија, фалсификовање имовине или технологије која служи за онемогућавање дигиталног управљања правима. Прекршај постоји ако “чињенице или околности сугеришу да је сајт коришћен, углавном као мера за успостављање, омогућавање или олакшавање описаних активности.”[8] Предлог закона наводи да се не може мењати постојећи регистовани заштитни знак или закон о ауторском праву.[9]

Предлог закона омогућава “повећање расположивих јединица полиције против оператора илегалних вебсајтова и оних вебсајтова регистрованих ван Амреичког домена” и овлашћује одељење правосуђа Сједињених Америчких Држава да траже судски налог in rem против вебсајтова намењених прекршајима, ако услед дуга, власник или оператер не могу бити нађени.[10] Предлог закона захтева од Државног тужилаштва да пошаљу обавештење оптуженом.[11] Када суд изда налог могу се користити провајдери финансијских трансакција, сервис за Интернет оглашавање, Интернет сервис провајдери и инструменти за проналажење информација и захтевати од њих да прекину финансијске трансакције са илегалним сајтовима и одстране линикове ка њима.[12] Израз „инструменти за проналажење информација“ је позајмљен из Закона о дигиталним миленијумским ауторским правима и подразумева претраживаче али може покрити и друге сајтове који су повезани на дати садржај.[13]

Закон о заштити ИП-а говори о томе да ће “инструмент за откривање информација" предузимати објективне и разумне мере, експедитивно колико је то могуће, да одстране или онемогуће приступ Интернет сајту повезаног са доменом који је постављен по налогу.” Поред тога, морају се обрисати сви хиперлинкови ка оптуженом “Интернет сајту.”[14]

Власници заштитног знака или ауторског права, којима је оно повређено активностима на вебсајтовима на којима су почињени прекршаји, могу поднети судске тужбе против власника назива домена и на тај начин могу да принуде провајдера финансијских трансакција и сервисе оглашавања на Интернету да престану да обрађују трансакције и постављају огласе на вебсајтове. Међутим власници назива домена не могу да затраже опоравак назива домена којим располаже Државно Тужилаштво.[15]

Подршка[уреди | уреди извор]

Законодавци[уреди | уреди извор]

Закон о заштити ИП-а је примио двостраначку подршку у Сенату, који представљен од стране Сенатора Патрика Лихија и од 17. децамбра 2011. године је подржан од стране 40 Сенатора.[16]

Компаније и трговинске организације[уреди | уреди извор]

Предлог закона су подржали од власници ауторских права и заштитних знакова у пословању, индустрији и радним групама обухватајући све секторе економије. У присталице се убрајају и Национална кабловска и телекомуникациона асоцијација, Независна филмска и телевизијска алијанса, Национална асоцијација власника позоришта, Америчка филмска асоцијација, Америчко удружење редитеља, Америчка федерација музичара, Америчка федерација телевизијских и радио уметника, Међународна алијанса запослених у позоришту, Удружење глумаца, Интернационално братсво тимстера, Нешвилова међународна асоцијација текстописаца, Удружење текстописаца у Америци, Вијаком, Институт за политику иновације, Издавачка кућа “Мекмилан”, Акушнет Компани, Асоцијација издавачких кућа Америке, Алијанса аутроских права и НБЦ Универзал.[17][18]

Привредна комора Сједињених Америчких Држава и АЛФ-ЦИО су такође подржали овај предлог закона. У мају и септембру 2011, два писма подршке која су потписали 170 компанија и 359 организација, укључујући и Националну асоцијацију произвођача (НАП), Савет малих компанија и предузетника, Најки, 1-800 Лекови за љубимце, L'ореал, Росета Стоун, Фицер, Форд Мотор Компани, Ревлон, НБА и Сони – су послати Конгресу који је усвојио Закон и подржао усвајање Закона ради заштите интелектуалне својине и гашења илегалних вебсајтове.[19][20][21] Давид Хиршман из Привредне Коморе пожалио се о стању политичке дебате у јануару 2012.године, говорећи да прича о губитку слободе и цензури “нема везе са садржајем прелога закона”. Хиршман је обећао “да ће искористити сваки доступан инструмент како би осигурао да чланови Конгреса знају шта садрже ови предлози закона.”[22]

Остали[уреди | уреди извор]

Експерт за Устав Флојд Абрамс, заступајући Америчку филмску асоцијацију (МПАА) и сличне трговинске групе, написао је писмо Конгресу изјављујући да предложени Закон о заштити ИП-а звучи као Устав.[23]

Даниел Кастро из Фондације за информационе технологије и иновације (ИТИФ) и издавач чланка објављеног 2009. године “Укради ове смернице бранили су предлог закона пре ПИПА-е (ЦОИЦА-у), која је основа и за СОПА-у и ПИПА-у, у мају 2011. године, говорећи да “нико не говори о томе да ће се укидати приватни вебсајтови због коришћења фотографије заштићене ауторским правом.””[24][25] У јануару 2012. године ИТИФ-ов Виши научни сарадник Ричард Бенет је рекао да критиковање законодавства настало услед погрешног информисања и претерано: ”критичари или не разумеју која је сврха предлога закона или су је погрешно протумачили. Постоји нека врста неконтролисаног критицизма у коме људи који се противе нечему што предлог закона не подржава и промовишу племените циљеве као што су слобода говора и демократија а да при томе не постоји велика повезаност између разлога жалбе и садржаја законодавства.”[26]

Противници[уреди | уреди извор]

Изглед странице енглеске Википедије 18.јануара 2012.године, њено међународно гашење настало је као чин протеста на СОПА-у и ПИПА-у

Законодавци[уреди | уреди извор]

Сенатор Орегона Рон Вајден се јавно огласио против овог закона и ставио захтев на чекање у Сенату у мају 2011.године, цитирајући забринутост поводом могућег спречавања слободе говора, иновација и интегритета Интернета.[27] Сенатор Масачусетста Скот Браун се такође јавно изјаснио као противник овог закона као и против сестре овог закона СОПА-е.[28] Чланови Конгреса који су противници Закона заштите ИП-а су преставили алтернативни предлог закона познатог као Закон о заштити и примени трговања на интернету (ОПЕН акт).[29][30]

Компаиње и организације[уреди | уреди извор]

Међу онима који се противе овом закону су Мозила корпорација[31], Фејсбук[31], Електроник Фронтиер Фондација[32], Јаху, иБеј, Америкен Експрес, Редит, Гугл[33], Репортери без граница, Хјуман рајтс воч[34] , Енглеска Википедија[35], Асоцијација потрошача из света забаве[36] и Унциклопедија. Интернет предузетници укључујући Рида Хофмана из ЛинкедИн-а, ко-основача Твитера Еван Вилијамса и ко-оснивача Фоурсвер-а Дениса Кролија потписали су петцију Конгресу изражавајући своје разлоге против овог закона.[37] Политичка организација Патриоте Чајанке су аргументовали да је закон “лош за кориснике.”[38] Петицију, коју су потписали 130 технолошки оријентисаних предузетника и руководилаца, послата је Конгресу са жељом да се изрази забринутост да тај закон тренутно може да “нашкоди економском расту и грозници иновација у легитимним услугама које помажу људима да стварају, комуницирају и зарађују онлајн.”[39] Енглеска Википедија придружила се другим Интернет сајтовима у протесту против ПИПА и СОПА закона гашењем сервиса на 24 сата 18.јануара 2012.године. Многи вебсајтови су протестовали, укључујући: Википедију, Цнет и Чизбургер нетворк сајтове. Неки вебсајтови су забранили приступ свим њиховим сајтовима одједном.[40]

Остали[уреди | уреди извор]

Професори права Марк Лемли (Станфорд Универзитет), Давид С. Левин (Елон Универзитет) и Давид Г. Пост (Темпл Универзитет) су критиковали Закон заштите ИП-е и СОПА-у.[41]

Пријем[уреди | уреди извор]

Званичници Беле Куће су 14. јануара 2012. године изјавили: “Било који напор учињен за борбу против онлајн пиратерије мора да води рачуна о угрожавању онлајн цензуре правних активности и не сме спутавати иновације у нашим малим или великим компанијама”, и “Морамо избегавати стварање нових ризика по сајбер безбедност или ометања основа архитектуре Интернета.”[42][43][44]

Приговори техничке природе на ДНС блокирање и редиректирање[уреди | уреди извор]

Предлог закона је оригинално садржао мере које би дозволиле скидање вебсајтова варалица са Интернетовог виртуалног „телефонског именика.” Под оним што се технички зна као ДНС (Систем за именовање домена) блокирање, када би корисник ушао на веб адресу илегалног сајта појавило би се обавештење да сајт више не постоји.[45]

Према Шруин Сај из Паблик Нолиџа, претходни покушаји да се ограниче ауторска права на мрежи путем блокирања домена је увек изазивала критике да би се тиме довело до пуцања ДНС-а и угрозила глобална функционалност Интернета, чиме овај предлог закона не би био другачији од осталих. По дизајну, сви сервери за именовање домена широм света би требало да садрже идентичне листе. Са предложеним променама, сервери унутар Сједињених Држава би имали записе другачије од њихових глобалних колега, тиме чинећи УРЛ све мање универзалним.[46][47]

Пет Интернет инжињера Стив Крокер, Давид Дејгон, Ден Камински, Дени МекФирсон и Пол Викси су пипремили сугестију којом наводе да ДНС филтрирање у одредби у предлогу закона „подиже озбиљне техничке и безбедносне проблеме“ и довело би до „пуцања Интернета“, док други инжињери и присталице овог закона сматрају да за ову забринутост нема основа.[48][49][50][51][52][53][54] Једна од забринутости коју су истакли експерти за мерже је да би хакери нудили нека решења приватним корисницима и тиме омогућавали приступ сајтовима које је влада забранила, такође би ова решења могла да угрозе и безбедност преусмеравањем безазлених корисника на сајтове за преваре. Заговорници прелога закона, као што је МПАА, сматрају да би тренд заобилажења филтрирања могао бити рискантан.

Група професора права, цитирајући Крокерову сугестију, истичући да Закон о заштити ИП-а и Закон о спречавању пиратерије на Интернету (СОПА) могу да изазову супротне утицаје од оних који су очекивани, доводећи кориснике до нерегуларних алтернатиива ДНС система и ометајући владу да спроводи правне Интернет прописе.[41] Они доводе у питање уставност оба прелога закона, верујући да могу поседовати потенцијално катастрофалне техничке последице и да би учиниле Интернет закон Сједињених Држава више попут оних у репресивним режимима.[41] Они иду толико далеко да изјављују да оба предлога закона обезбеђују „ништа више него ex parte поступке – поступке у којима само једна страна (тужилац или чак приватни/лични тужилац) мора да приложи доказ а да починилац наводног кршења ауторских права не мора да буде присутан или чак свестан да је поведен поступак против њега или његове ’имовине’. Ово не само да крши основне принципе доспелог процеса лишавајући власника својине правичног суђења и разумне прилике да се саслуша, такође ствара и неуставно ускраћивање права на слободу говора заштићено Првим Амандманом.“[41]

Плагин Интернет прегледача назван МАФИААФајр преусмеривач (МАФИААФире Редирецтор) је настао марта 2011.године и преусмерава посетиоце на алтернативни домен када је сајт примарног домена забрањен. Мозила Фондација истиче да Одељење за безбедност домовине Сједињених Држава (Унитед Статес Департмент оф Хомеланд Сецуритy - ДХС) је захтевало путем телефона од Мозиле да одстрани плагин, захтев који они још увек нису испунили. Уместо тога, Мозилин правни саветник је замољен за додатне информације од стране ДХС-а укључујући и правно оправдање за захетв.[55]

Фондација за информационе технологије и иновације (Информатион Тецхнологy анд Инноватион Фоундатион - ИТИФ) тврди је да забринутост о опоравку домен имена у законодавству поткопана већ постојећим начином за спречавање спама и злонамерних софтвера (малwере).[56] Према Данијел Кастру, који је ИТИФ-ов аналитичар, ДНС блокирање се користи у неколико демократских земаља без „сламања Интернета“, укључујући Холандију, Аустрију, Белгију, Данску, Финску и Јужну Кореју.[25] ИТИФ-ов генерални директор је упоредио ДНС одредбе са бравама на вратима аутомобила, наглашавајући да чак иако нису отпорне и даље су корисне.[54][57]

12.јануара 2012.године Сенатор Патрик Лихи, председник Сенатског одбора за правосуђе, изјавио је да је вољан да повуче контроверзну одредбу о ДНС-филтрирању из предлога закона. „Ја сам дао овлашћење мом особљу да каже... другим сенаторима да сам вољан да се повуче (одредба) у коначној верзији закона“, рекао је Сенатор Лихи. „То само по себи ће уклонити много противника које тренутно имамо.“[58][59] Републиканац Ламар Смит, главни покровитељ сличног прелога закона у Дому такође је изразио намеру да повуче одредбу о ДНС блокирању из СОПА-е.[60]

Проблем са слободама грађана[уреди | уреди извор]

Стручњаци за Први Амандман Лоренс Трајб и Марвин Амори изражавају све већу забринутост због начина на који ће Закон о заштити ИП-а да утиче на слободу говора, истичући да закон сам по себи не циља само на илегалне сајтове страног домена и да би се проширио и на “вебсајтове који само ’умножавају’ или ‘чине прекршаје’. Стога, по њиховим речима, предлог закона циља на значајније легитимне вебсајтове са заштићеним каналима комуникације као што су Јутуб, Твитер и Фејсбук”.[61] Амори наглашава да ће Закон о заштити ИП-а и Закон о спречавању пиратерије на Интернету “заобићи свој циљ и заувек утихнути слободу говора.”[62]

Предлог закона је критикован од стране Абигејл Филипс из Фондације Електроник Фронтијер јер није специфицирао шта садржи један сајт који врши прекршај. На пример, када би Викиликс био оптужен за објављивање садржаја заштићеног ауторским правима, Америчким претраживачима би били достављени судски налози да изврше блокаду резултата претраге на тему Викиликса. Ово захтева од претраживача да одстране све линкове ка целом вебсајту јер би страница која ја починила прекршај подигла забринутост у погледу законитости садржаја који се налази на сајту.[32]

Председник Гугла Ерик Шмид изјавио је да мере које су дефинисане ПИПА-ом су једноставна решења комплексног проблема и да преседан који представља укидање ДНС захтева је лош начин посматрања слободе говора и да би оваквим поступком закорачила ка мање допустивом Интернет окружењу као што је у Кини. Као председник компаније која поседује највећи претраживач, Шмид, сматра да ” Када би постојао закон који захтева од ДНС-а да врши X радњу и који би био подржан од целог Конгреса и потписан од стране Председника Сједињениих Америчких Држава, уколико се не бисмо слагали са њим, борили бисмо се против њега.”[63]

Експерт за Устав Флојд Абрамс је изјавио да “Закон о заштити ИП-а нити дозвољава нити брани слободу говора или комуникација...предлог закона поставља јасно дефинисан индикатор када вебсајт или домен испуњавају услове да Државно Тужилаштво поднесе пријаву против њих...”[23]

Брига због кориснички усмерених сајтова[уреди | уреди извор]

Противници закона упозоравају да ће Закон о заштити ИП-а имати негативне последице на онлајн комуникације. Новинарка Ребека МекКинон истиче да омогућавањем компанијама да одговарају за корисничке акције може довести до ефекта захлађења на сајтовима усмереним ка корисницима као што је Јутуб. ”Намена није иста као намена Интернет цензуре у Народној Републици Кини, у којој је заступљен Национални веб систем цензуре, али би у пракси имала сличан ефекат”, изјављује новинарка.[64] Политички аналитичари Фондације Нова Америка говоре да ће овај закон омогућити полицијским снагама да укидају читаве домене уколико се на блогу постави:” Да, целокупна, углавном недужна онлајн комуникација може да буде кажњавана због активности мањине.”[65]

Проблем са компанијама и иновацијама[уреди | уреди извор]

Правна анализа Конгресне службе за истраживање (ЦРС) бележи забринутост која се јавља код противника закона као што су Гугл и Америкен Експрес, да би укључивање приватног узрока акције резултовало гушењем Интернет иновација, заштитом застарелих пословних модела и то по цену све већег броја тужби од стране произвођача медијског садржаја.[66] „ Закон не би требало да укључује приватно право на тужбу која би омогућавала парнице од стране ’тролова’ са намером да изнуде поравнање са посредником или сајтововима који чине велике напоре да раде у скалду са законом, “ рекао је Гугл потпредседник и главни саветник Кен Вокер пред Конгресом у својој изјави.[67]

„ Илегални сајтови угрожавају посао радницима из филмске и ТВ индустрије,“ према Филмској асоцијацији Амреике(МПАА), која наводи да је неколико влада и независних индустрија проучавало ефекте онлајн пиратерије, укључујући и извештај[68] Енвисионал Лтд. којим је закључено да једна четвртина садржаја на интернету крши ауторска права.[69][70][71] Асоцијација индустрије снимања Америке истиче да истраживање[72] 2007.године, које је спровела Институција политике иновација, пронашла да је онлајн пиратерија изазвала губитке у вредности од 12,5 билиона долара Америчкој економији и више од 70 000 изгубљених послова.[73][74]

„ Ако је потребно изменити ДМЦА учинимо то преговорима између заинтересованих партија а не са предлогом закона који су написали лобисти индустрије са медијским садржајем “ написао је предузетнички капиталиста и колумниста Бизнис Инсајдера Фред Вилсон у издању објављеном 29.октобра о променама које ће верзије предложеног закона из Председничког дома и Сената чинити безбедну луку одредбама ДМЦА-а. „Компаније као Епл, Гугл, Фејсбук и почетне компаније као Дропбокс, Кикстартер и Твилио су водећи извозници и творци послова овог времена. Они су златне гуске економије и не можемо их убити ради заштите индустрија у паду, “ рекао је Фред Вилсон.[75] Утицај закона на мале компаније и предузетнике могао би такође да буде непропорцијалан услед великих трошкова жалби са својим правним, техничким и административним захтевима.[76]

Онлајн протести против предлога закона и обавештеја о одлагању[уреди | уреди извор]

Широко распрострањени онлајн протести против СОПА-е и ПИПА-е су одржани 18. јануара 2012. године укључујући и заустављање рада Енглеске Википедије. Неколико сенатора који су спонзорисали ПИПА-у, укључујући Рој Бланта и Џона Бузмана објавили су да ће повући подршку коју су давали предлогу закона, а 20. јануара већински лидер Рид објавио да ће гласање за ПИПА-у бити одложено.[77][6] Сенатор Лихи је дао изјаву за штампу изјављујући да разуме Ридову одлуку „ али доћи ће дан када ће Сенатори, који су приморани на овај потез, промишљајући своје поступке схватити да су реаговали будаласто на монуманталан проблем. Данас негде у Кини, у Русији и многим другим земљама које не поштују Америчку интелектуалну својину, криминалци који само претурају по фалсификованим производима и украденим Америчким садржајем самозадовољно гледају како је Сенат Сједињених Америчких Држава одлучио да није вредно расправљати о начину заустављања иностраних криминалаца од исушивања наше економије.“[78]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Сенате билл амоунтс то деатх пеналтy фор Wеб ситес”. ЦНет. 12. 5. 2011. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г. Приступљено 7. 11. 2011. 
  2. ^ „С. 968: Превентинг Реал Онлине Тхреатс то Ецономиц Цреативитy анд Тхефт оф Интеллецтуал Пропертy Ацт оф 2011”. ГовТрацк. Архивирано из оригинала 11. 09. 2012. г. Приступљено 22. 5. 2011. 
  3. ^ ЦБО Сцорес ПРОТЕЦТ ИП Ацт; Тхе Хилл; Аугуст 19, 2011
  4. ^ „Америцанс фаце пирацy wебсите блоцкинг”. ББЦ. 13. 5. 2011. Приступљено 24. 5. 2011. 
  5. ^ Стоп Онлине Пирацy Ацт Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2011), 112тх Цонг., Оцт 26, 2011. Ретриевед Нов 7, 2011.
  6. ^ а б Wеисман, Јонатхан (20. 1. 2012). „Афтер ан Онлине Фиресторм, Цонгресс Схелвес Антипирацy Биллс”. НYТимес. Приступљено 20. 1. 2012. 
  7. ^ Степхание Цондон (20 Јануарy 2012), "ПИПА, СОПА пут он холд ин wаке оф протестс" ЦБС Неwс
  8. ^ „Билл Теxт – ПРОТЕЦТ ИП Ацт”. Говтрацк.ус. Архивирано из оригинала 24. 12. 2011. г. Приступљено 21. 12. 2011. 
  9. ^ Сее ПРОТЕЦТ ИП Ацт оф 2011, С. 968, 112тх Цонг. § 6[мртва веза]; "Теxт оф С. 968," Говтрацк.ус. Маy 26, 2011. Ретриевед Јуне 23, 2011.
  10. ^ ПРОТЕЦТ ИП Ацт оф 2011, С. 968, 112тх Цонг. § 3(б)(1)[мртва веза]; “Теxт оф С. 968,” Говтрацк.ус. Маy 26, 2011. Ретриевед Јуне 23, 2011.
  11. ^ ПРОТЕЦТ ИП Ацт оф 2011, С. 968, 112тх Цонг. § 3(ц)(1)[мртва веза]; “Теxт оф С. 968,” Говтрацк.ус. Маy 26, 2011. Ретриевед Јуне 23, 2011.
  12. ^ ПРОТЕЦТ ИП Ацт оф 2011, С. 968, 112тх Цонг. § 3(д)(2); @Теxт оф С. 968,@ Говтрацк.ус. Маy 26, 2011. Ретриевед Јуне 23, 2011.
  13. ^ 17 У.С.C. § 512 (д).
  14. ^ ПРОТЕЦТ ИП Ацт оф 2011, С. 968, 112тх Цонг. § 3(д)(2)(D); "Теxт оф С. 968," Говтрацк.ус. Маy 26, 2011. Ретриевед Јуне 23, 2011. Билл Теxт – ПРОТЕЦТ ИП Ацт[мртва веза]
  15. ^ ПРОТЕЦТ ИП Ацт оф 2011, С. 968, 112тх Цонг. § 4(д)(2); "Теxт оф С. 968," Говтрацк.ус. Маy 26, 2011. Ретриевед Јуне 23, 2011.
  16. ^ Билл Суммарy & Статус 112тх Цонгресс (2011–2012), “С.968 Цоспонсорс,” Билл Суммарy & Статус Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2013) Тхе цо-спонсоринг сенаторс инцлуде: Ламар Алеxандер, Келлy Аyотте, Мицхаел Ф. Беннет, Јефф Бингаман, Рицхард Блументхал, Роy Блунт, Јохн Боозман, Барбара Боxер, Схеррод Броwн, Бењамин L. Цардин, Роберт П. Цасеy Јр., Саxбy Цхамблисс, Тхад Цоцхран, Цхристопхер А. Цоонс, Боб Цоркер, Рицхард Дурбин, Мицхаел Б. Ензи, Дианне Феинстеин, Ал Франкен, Кирстен Е. Гиллибранд, Линдсеy Грахам, Цхуцк Грасслеy, Каy Хаган, Оррин Г. Хатцх, Јохннy Исаксон, Тим Јохнсон, Амy Клобуцхар, Херб Кохл, Марy L. Ландриеу, Јосепх I. Лиеберман, Јохн МцЦаин, Роберт Менендез, Билл Нелсон, Јамес Е. Рисцх, Марцо Рубио, Цхарлес Е. Сцхумер, Јеанне Схахеен, Том Удалл, Давид Виттер, Схелдон Wхитехоусе анд Јеррy Моран
  17. ^ Спенце, Кате (12. 5. 2011). „А Броад Цоалитион Индеед!”. Архивирано из оригинала 9. 9. 2012. г. Приступљено 11. 6. 2011. 
  18. ^ Ин Суппорт оф "ПРОТЕЦТ ИП Ацт"; Маy 25, 2011
  19. ^ Цхамбер Прессес Гас Педал он ИП Пусх; Политицо – Морнинг Тецх; Септембер 22, 2011
  20. ^ 26, 2011.пдф Ендорсемент бy 170 Бусинессес[мртва веза]; Цхамбер оф Цоммерце Глобал ИП Центер; Маy 25, 2011
  21. ^ Леттер то Цонгресс ин Суппорт оф Легислатион Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2011); Цхамбер оф Цоммерце Глобал ИП Центер; Септембер 22, 2011
  22. ^ Јенна Wортхам (Јануарy 17, 2012), "Протест он Wеб Усес Схутдоwн то Таке Он Тwо Пирацy Биллс" Тхе Неw Yорк Тимес
  23. ^ а б Леттер фром Флоyд Абрамс, то Цхаирман Леахy, Ранкинг Мембер Грасслеy, анд Сенатор Хатцх, (Маy 23, 2011), Леттер оф Суппорт Архивирано на сајту Wayback Machine (31. март 2012) (аццессед Јуне 23, 2011)
  24. ^ (Децембер 15, 2009) Стеал Тхесе Полициес: Стратегиес фор Цомбатинг Дигитал Пирацy Информатион Тецхнологy анд Инноватион Фоундатион
  25. ^ а б Нате Андерсон (Марцх 2009), Wхy тхе УС неедс то блацклист, ценсор пирате wебситес Арс Тецхница
  26. ^ Царолyн Лоцххеад, (Јануарy 16, 2012) Дебате овер Интернет пирацy легислатион хеатс уп Сан Францисцо Цхроницле
  27. ^ „Wyден Плацес Холд он Протецт ИП Ацт”. wyден.сенате.гов. 26. 5. 2011. 
  28. ^ „Сенатор Броwн Саyс Хе'лл Воте 'Но' он Анти-Пирацy Биллс”. Приступљено 17. 1. 2012. 
  29. ^ Сассо, Брендан (19. 12. 2011). „Сен. Wyден пусхес анти-пирацy алтернативе”. Хиллицон Валлеy. Тхе Хилл. Приступљено 21. 12. 2011. 
  30. ^ „СОПА вс ПИПА вс ОПЕН”. КеепТхеWебОпен.цом. Архивирано из оригинала 26. 4. 2012. г. Приступљено 21. 12. 2011. 
  31. ^ а б „Леттер оф цонцерн” (ПДФ). 
  32. ^ а б Пхиллипс, Абигаил. „Тхе "ПРОТЕЦТ ИП" Ацт: ЦОИЦА Редуx”. Приступљено 22. 5. 2011. 
  33. ^ Гаитонде, Рахул (27. 5. 2011). „Сенате Цоммиттее Пассес ПРОТЕЦТ ИП Ацт Бут Wyден Иссуес Qуицк Халт”. Броадбанд Бреакфаст. Приступљено 28. 5. 2011. 
  34. ^ Ундерсигнед, Тхе (2011), Публиц Интерест Леттер то Сенате Цоммиттее он тхе Јудициарy ин Оппоситион то С. 968, ПРОТЕЦТ ИП Ацт оф 2011 (ПДФ), стр. 1—2, Архивирано из оригинала (ПДФ) 03. 06. 2011. г., Приступљено 30. 5. 2011 
  35. ^ „Енглисх Wикипедиа анти-СОПА блацкоут”. Архивирано из оригинала 17. 1. 2012. г. Приступљено 17. 1. 2012. 
  36. ^ СОПА/ПРОТЕЦТ ИП Wоулд Бе Хидеоуслy Бад Фор Видео Гамерс | Тецхдирт
  37. ^ Тецх Ентрепренеурс Оппосе Онлине Цопyригхт Билл; Тхе Хилл; Септембер 8, 2011
  38. ^ Теа Партy Гроуп Сламс Онлине Цопyригхт Билл; Тхе Хилл; Септембер 26, 2011
  39. ^ Опинион Филе пдфс; Лос Ангелес Тимес; Септембер 4, 2011
  40. ^ Wикипедиа то јоин Wеб блацкоут протестинг СОПА; ЦНет; Јануарy 16, 2012
  41. ^ а б в г Лемлеy, Марк; Левине, Давид С.; Пост, Давид Г. (19. 12. 2011). „Дон'т Бреак тхе Интернет”. Станфорд Лаw Ревиеw. Архивирано из оригинала 23. 12. 2011. г. Приступљено 21. 12. 2011. 
  42. ^ Пхиллипс, Марк (14. 1. 2012). „Обама Администратион Респондс то Wе тхе Пеопле Петитионс он СОПА анд Онлине Пирацy”. Wхите Хоусе Блог. Приступљено 14. 1. 2012. 
  43. ^ Wyатт, Едwард (14. 1. 2012). „Wхите Хоусе Саyс Ит Оппосес Партс оф Тwо Антипирацy Биллс”. НYТимес. Приступљено 15. 1. 2012. 
  44. ^ Тхомас, Кен (14. 1. 2012). „Wхите Хоусе цонцернед овер онлине пирацy биллс”. Ассоциатед Пресс. Архивирано из оригинала 17. 1. 2012. г. Приступљено 14. 1. 2012. 
  45. ^ "СОПА протестс то схут доwн Wеб ситес" Тхе Wасхингтон Пост Јануарy 17, 2012
  46. ^ Сиy, Схерwин. „ЦОИЦА в. 2.0: тхе ПРОТЕЦТ ИП Ацт”. Полицy Блог. Публиц Кноwледге. Архивирано из оригинала 23. 05. 2011. г. Приступљено 24. 5. 2011. 
  47. ^ Сенате Панел Аппровес Цонтроверсиал Цопyригхт Билл Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2012); ПЦ Wорлд; Маy 26, 2011
  48. ^ ПРОТЕЦТ ИП Тецхницал Wхитепапер; Маy 12, 2011
  49. ^ Дебункинг ДНС Филтеринг Цонцернс; Хигх Тецх Форум; Јуне 24, 2011
  50. ^ Неw тоолс то цомбат тхиевес онлине; Тхе Даилy Цаллер; Оцтобер 25, 2011
  51. ^ Енгинеерс: ПРОТЕЦТ ИП Ацт wоулд бреак ДНС Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2012); ПЦ Wорлд – Аустралиа; Јулy 15, 2011
  52. ^ Краветс, Давид (31. 5. 2011). „Интернет Ресеарцхерс Децрy ДНС-Филтеринг Легислатион”. Wиред. 
  53. ^ МцЦуллагх, Децлан (7. 6. 2011). „Протецт ИП цопyригхт билл фацес гроwинг цритицисм”. ЦНет Неwс. 
  54. ^ а б Стоппинг тхе Пиратес Wхо Роам тхе Wеб; НYТимес; Јуне 17, 2011
  55. ^ Мозилла фигхтс ДХС овер анти-МПАА, РИАА утилитy Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2012); ЦНЕТ Неwс; Маy 6, 2011
  56. ^ Хеарингс Бефоре тхе Цоммиттее он Јудициарy Субцоммиттее он Интеллецтуал Пропертy, Цомпетитион, анд тхе Интернет Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2011); Паге 10; Марцх 14, 2011
  57. ^ Интернет Билл Цоулд Хелп Хацкерс, Еxпертс Wарн Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2012); НатионалЈоурнал; Јулy 14, 2011
  58. ^ Груенwалд, Јулиана (12. 1. 2012). „Леахy Офферс Мајор Цонцессион Он Онлине Пирацy Билл”. Натионал Јоурнал. Архивирано из оригинала 12. 1. 2012. г. Приступљено 13. 1. 2012. 
  59. ^ Цоммент Оф Сенатор Патрицк Леахy Он Интернет Сервице Провидерс Анд Тхе ПРОТЕЦТ ИП Ацт Архивирано на сајту Wayback Machine (20. мај 2012); Press Release – Leahy; January 12, 2012
  60. ^ Kravets, David (12. 1. 2012). „Rep. Smith Waters Down SOPA, DNS RedirectsOut”. Wired (magazine). Приступљено 12. 1. 2012. 
  61. ^ Halliday, Josh (18. 5. 2011). „Google boss: anti-piracy laws would be disaster for free speech”. The Guardian. Приступљено 24. 5. 2011. 
  62. ^ Stop the Great Firewall of America By REBECCA MacKINNON, NYT November 15, 2011
  63. ^ James Losey & Sascha Meinrath (8. 12. 2011). „The Internet’s Intolerable Acts”. Slate Magazine. Приступљено 11. 12. 2011. 
  64. ^ Brian Yeh, Jonathan Miller (7. 7. 2011), A Legal Analysis of S. 968, the PROTECT IP Act (PDF), Congressional Research Service  Текст „web” игнорисан (помоћ)
  65. ^ Anderson, Nate (6. 4. 2011), „Google: don't give private "trolls" Web censorship power”, Law and Disorder  Текст „web” игнорисан (помоћ)
  66. ^ Technical Report: An Estimate of Infringing Use of the Internet Архивирано на сајту Wayback Machine (25. април 2012); Енвисионал Лтд.; Јануарy 26, 2011
  67. ^ Рогуе Wебситес; Мотион Пицтуре Ассоциатион оф Америца; Марцх 30, 2011
  68. ^ Индустрy Репортс Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2012); Мотион Пицтуре Ассоциатион оф Америца; Марцх 30, 2011
  69. ^ Тхе Цост оф Цонтент Тхефт бy тхе Нумберс; Мотион Пицтуре Ассоциатион оф Америца
  70. ^ Еxецутиве Суммарy Архивирано на сајту Wayback Machine (25. новембар 2011); Институте фор Полицy Инноватион;
  71. ^ „Wхо Мусиц Тхефт Хуртс”. Рецординг Индустрy Ассоциатион оф Америца. Приступљено 21. 12. 2011. 
  72. ^ Сцопе оф тхе Проблем Архивирано на сајту Wayback Machine (27. новембар 2011); Recording Industry Association of America
  73. ^ Wilson, Fred (29. 10. 2011), „Protecting The Safe Harbors Of The DMCA And Protecting Jobs”, A VC, Архивирано из оригинала 14. 1. 2012. г., Приступљено 13. 5. 2012  Текст „news” игнорисан (помоћ)
  74. ^ Radoff, Jon (17. 1. 2012), PIPA and SOPA: Bad for Business, Архивирано из оригинала 10. 2. 2012. г., Приступљено 17. 1. 2012  Текст „news” игнорисан (помоћ)
  75. ^ Melvin, Jasmin (21. 1. 2012). „U.S. Congress puts brakes on anti-piracy bills”. uk.reuters.com. Thomson Reuters. Архивирано из оригинала 15. 05. 2012. г. Приступљено 20. 1. 2012. 
  76. ^ "Comment Of Senator Patrick Leahy On Postponement Of The Vote On Cloture On The Motion To Proceed To The PROTECT IP Act" Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2012) леахy.сенате.гов Јануарy 20, 2012

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=PIPA&oldid=26777517”