ПОП3

POP3 (енгл. Post Office Protocol) је једноставан интернет протокол за приступање е–пошти. Дефинисан је у кратком документу РЦФ 1939. Због ове једноставности, могућности овог протокола прилично су ограничене. Један је од најзаступљенијих протокола своје врсте. ^[1]

Процес успостављања везе[уреди | уреди извор]

Протокол POP3 ступа на сцену оног тренутка када клијент отвори TCP везу са сервером за е–пошту на порту 110 (порт за POP3). Пошто се успостави TCP веза, POP3 пролази кроз 3 фазе:

овлашћење (ауторизација)
трансакција
ажурирање

Фаза овлашћења[уреди | уреди извор]

Током ове фазе, клијент шаље корисничко име и лозинку којим се проверава идентитет корисника. Фаза овлашћења захтева од корисника две основне команде: user <имеКорисника> и pass <лозинка>. Сервер се одазива са +OK уколико је корисник унео тачне податке или -ERR уколико је пронађена грешка. Пример успешног приступања е–пошти:

Претпоставимо да је назив сервера за е–пошту mailServer,

telnet mailServer 110
+OK POP3 server ready
user Petar
+OK
pass sunce23
+OK user successfully logged on

Фаза трансакције[уреди | уреди извор]

Током друге фазе, трансакције, клијент преузима поруке, брише постојеће и може да преузме информације о е–пошти. Клијент који користи протокол POP3 може да се подеси да „преузима и брише“ или да „преузима и чува“ поруке. Редослед команди које издаје POP3 клијент зависи од тога за који се од ова два режима корисник определио.

У режиму преузимања и брисања клијент издаје команде list, retr i dele. На пример, претпоставимо да неки корисник у свом поштранском сандучету има две поруке. У следећој размени порука C означава клијента а S сервер за е–пошту:

C: list
S: 1 498
S: 2 912
S: .
C: retr 1
S: (bla bla...
S: ............
S: ........bla) <порука>
S: .
C: dele 1
C: retr 2
S: (bla bla...
S: ............
S: ........bla) <порука>
S: .
C: dele 2
C: quit
S: +OK POP3 server is signing off

Клијент најпре тражи да сервер за е–пошту наведе величину сви сачуваних порука. Након тога, клијент најпре преузима, а затим брише поруке са сервера. Нако фазе овлашћења, клијент користи само 4 команде: list, retr, dele и quit. Синтакса ових команди дефинисана је у документу РЦФ 1939. После обраде команде quit, POP3 сервер прелази у фазу ажурирања и из поштанског сандучета уклања поруке 1 и 2.

Недостаци POP3[уреди | уреди извор]

Проблем у режиму преузимања и брисања јесте у томе да прималац, Петар, може да користи више рачунара, а да притом жели да са свих рачунара које користи (у кући, на послу, са преносивог рачунара) може да приступа својим е-порукама. У овом режиму рада, Петрове поруке се налазе само у једном од та три рачунара: тачније, ако Петар неку поруку прво прочита на рачунару у канцеларији, неће моћи да је увече поново прочита на свом преносивом рачунару.

У режиму преузимања и чувања, клијент, након преузимања, оставља поруке на серверу за е–пошту. У овом случају Петар може поново да отвори своју е–пошту на неком другом рачунару; може да је прочита на послу, а касније у току недеље и код куће.