Палме

С Википедије, слободне енциклопедије
Ако сте тражили српског политичара, види Драган Марковић Палма.
За друге употребе, погледајте Палма (вишезначна одредница).

Палме
Временски распон: 80–0 Ма Касна креда — садашњост
Кокосова палма (Цоцос нуцифера) у Мартинику
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Моноцотyледонес
Кладус: Цоммелинидс
Ред: Арецалес
Породица: Арецацеае
Берцхт. & Ј.Пресл, ном. цонс.[1]
Типски род
Areca
Потпородице
Диверзитет
Преко 2600 врста у око 202 рода
Синоними
  • Palmae

Палме (Arecaceae или Palmae) представљају породицу монокотиледоних биљака, цветница у реду једносупница реда Арецалес. Њихов облик раста могу бити пењачице, жбуње, биљке налик на стабла и биљке без стабљика, све познате као палме. Оне који имају облик дрвећа називају се стабла палме.[3] Тренутно је познат 181 род са око 2.600 врста,[4][5][6] од којих је већина ограничена на тропску и суптропску климу. Већина палми се одликује великим, сложеним, зимзеленим листовима, распоређеним на врху неразгранате стабљике. Међутим, палме показују огромну разноликост физичких карактеристика и насељавају скоро сваки тип станишта у свом домету, од прашума до пустиња.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Расту самоникло већином у тропским и суптропским крајевима. У Европи самоникло расту две врсте палми. У западном Средоземљу расте мала жумара (Chamaerops humilis),[7] док на Криту и спорадично дуж југозападне обале Турске расте ендемска врста критска датула (лат. Phoenix theophrasti, енг. Cretan date palm).[8]

Изглед[уреди | уреди извор]

Палме су дрволике (понекада и жбунолике), често врло високе биљке, најчешће неразгранатог, степенастог дебла. Сви листови су скупљени у велики пупољак на врху стабла, где образују чуперасту крошњу. Стабла су прекривена већим или мањим лисним ожиљцима.[4] Неке азијске врсте имају танко, еластично стабло и расту као пузавице.[9]

Листови су крупни, спирално распоређени, лепезасто или перасто дељени.[4][9]

Многобројни цветови су скупљени у крупне цвасти које најчешће избијају из пазуха листова. У почетку су заоденуте нарочитим приперцима, налик великом листу (spatha). Приперци су зелени, веома ретко у некој другој боји. Цветови су најчешће једнополни, понекад и двополни, а биљке су некада дводоме.[4] Опрашивање се врши ветром (анемогамија) и уз помоћ инсеката (ентомогамија).[9]

Плод је коштуница, бобаица или орашица.[4]

Списак изабраних родова[уреди | уреди извор]

Пресађивање одраслог стабла феникс палме - Заштита крошње при транспорту. Порто Монтенегро, Тиват, Црна Гора

Црвени палмин сурлаш[уреди | уреди извор]

Феникс палма потпуно уништена после напада црвеног палминог сурлаша
Штете на палмама, изазване неуобичајено ниским зимским температурама на Медитерану. Будва, Црна Гора

Једна од најопаснијих болести која последњих деценија напада палме је црвени палмин сурлаш (Rhynchophorus ferrugineus), врста инсекта из породице сурлаша (Curculionidae), такође познат и као азијски палмин жижак. Ларве црвеног палминог сурлаша у деблу палме могу да копају рупе дугачке и до 1 м, што доводи до слабљења биљке домаћина и на крају до њеног угинућа. Због тога се овај инсект сматра главном штеточином у плантажама палми, укључујући кокосове палме, урмине палме и палме из којих се добија палмино уље.[11]

Црвени палмин сурлаш напада 19 врста палми широм света. Иако је први пут примећен на кокосовим палмама у Југоисточној Азији, своје упориште нашао је, у протекле две деценије, на урминој палми у више земаља Блиског Истока, а затим се проширио на Африку и Европу.[12] Преношење заразе потпомогнуто је уношењем инфицираног садног материјала из заражених у незаражена подручја.[13] У области Медитерана црвени палмин сурлаш наноси озбиљне штете феникс палмама (Phoenix canariensis). Тренутно, зараза је пријављена у око 15% свих земаља произвођача кокоса у свети светске кокос земљама у развоју и у скоро 50% земаља у којима се узгаја урмина палма.[14]

Више о овој теми прочитајте у оригиналном тексту Црвени палмин сурлаш.

Употреба[уреди | уреди извор]

Када је реч о значају за живот људи, може се рећи да су само житарице (и то не свуда!) испред палми. У неким тропским пределима становништво може живети готово искључиво од њихових продуката. Многе врсте имају велики економски и технички значај. Најпознатија је свакако урмина палма или датула. Велику корист пружа и кокосова палма, најпознатија по плодовима - кокосовим орасима који могу бити тешки и до 15 кг. Осим јестиве унутрашњости (ендосперма) плода, која служи и за добијање уља, љуска се употребљава за стругарске радове, а из влакнастог мезокарпа се добијају кокосова влакна.[4] Индијска врста Daemonorops draco даје тзв. змајеву крв (Resina draconis), која се примјењује у производњи лакова. Бразилска врста Copernicia cerifera даје карнауба-восак, а као замена може послужити и восак врсте Ceroxylon andicola. Тврде коштице многих врста дају тзв. „биљну слонова кост”. Азијска врста Borassus flabelliformis употребљава се за добијање палминих влакана, шећера, скроба саго и палминог вина. Од мадагаскарске палме Raphia ruffia и сродних врста израђују се рафијина влакна. Metroxylon rumphii и M. laeve са Сундских и Молучких острва дају индијски саго, који служи за исхрану и у текстилној индустрији. Из плодова палме Elaeis quineensis добија се јестиво уље, и тд.[9]

  • Плодови палме Борассус флабеллифер, једне од врста од којих се добија шећер
    Плодови палме Борассус флабеллифер, једне од врста од којих се добија шећер
  • Влакна рафије, добијена од врсте Рапхиа руффиа
    Влакна рафије, добијена од врсте Рапхиа руффиа
  • карнауба-восак
    карнауба-восак
  • Ратничка опрема израђена од кокосових влакана (Гилбертова острва, крај 19. века)
    Ратничка опрема израђена од кокосових влакана (Гилбертова острва, крај 19. века)

Употреба у озелењавању[уреди | уреди извор]

Дрворед палми. Порто Монтенегро, Тиват, Црна Гора

Због своје лепоте и декоративности палме се често саде као украсно дрвеће у парковима и вртовима у подручјима с топлом климом, где могу презимљавати на отвореном. Посебно су атрактивне и радо се користе за дрвореде и алеје. У хладнијим крајевима користе се за озелењавање ентеријера,[4] или се узгајају у посудама и преко зиме чувају у стакленицима.[9]

Традиција и митологија[уреди | уреди извор]

Палме су од прадавних времена цијењене као украс, заклон и окрјепљујућа храна. У поезији су симбол савршенства, лепоте, склада и мудрости, па се често и дрво живота често приказује у облику палме. Због своје лепоте и правилности палмин лист је чест орнаментални украс у уметности Вавилона, старог Египта, Палестине, Крита... У хеленистичко доба палма је била симбол радости, славља и победе. Код Грка и Римљана војсковође су поздрављане палминим гранама, којима је била извезена и његова свечана одећа (тога и туника). Према Јеванђељу, народ је палминим гранама поздравио Исуса при његову уласку у Јерусалим. Као успомена на тај догађај током литургије на Цветну недељу носе се палмине гранчице. У хришћанској иконографији палма је симбол победе мученика над смрћу.[9]

  • Палмета, лепезаст украсни мотив састављен од стилизованих листова палме. Употребљава се као појединачни мотив или као елемент фриза.[9]
    Палмета, лепезаст украсни мотив састављен од стилизованих листова палме. Употребљава се као појединачни мотив или као елемент фриза.[9]
  • Христов улазак у Јерусалим, Меистер дер Паласткапелле, мозаик
    Христов улазак у Јерусалим, Меистер дер Паласткапелле, мозаик
  • Арабеска
    Арабеска
  • Илустрације римских тога
    Илустрације римских тога

Види још[уреди | уреди извор]

Саго палма, Парк краљице Елизабете у Ванкуверу

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009), „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 105—121, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x Слободан приступ, Архивирано из оригинала 2017-05-25. г., Приступљено 2010-12-10 
  2. ^ „Arecaceae Bercht. & J. Presl, nom. cons.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 2007-04-13. Архивирано из оригинала 2009-08-11. г. Приступљено 2009-07-18. 
  3. ^ The name "Palmaceae" is not accepted because the name Arecaceae (and its acceptable alternative Palmae, ICBN Art. 18.5 Архивирано 2006-05-24 на сајту Wayback Machine) are conserved over other names for the palm family.
  4. ^ а б в г д ђ е Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 746—749. 
  5. ^ Baker, William J.; Dransfield, John (2016). „Beyond Genera Palmarum : progress and prospects in palm systematics”. Botanical Journal of the Linnean Society (на језику: енглески). 182 (2): 207—233. doi:10.1111/boj.12401 Слободан приступ. 
  6. ^ Christenhusz, M. J. M.; Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1 Слободан приступ. Архивирано из оригинала 2016-07-29. г. 
  7. ^ „Žumara”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 10. 6. 2016. 
  8. ^ „Cretan date palm (Phoenix theophrasti)”. arkive.org. Wildscreen Arkive. Архивирано из оригинала 10. 7. 2016. г. Приступљено 10. 6. 2016. 
  9. ^ а б в г д ђ е „Palme”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 9. 6. 2016. 
  10. ^ „Palms”. pacsoa.org.au. PACSOA. Приступљено 9. 6. 2016. 
  11. ^ Rhynchophorus ferrugineus Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2007) ат Нортх Америцан Плант Протецтион Организатион (НАППО) - приступљено 4. 5. 2016.
  12. ^ Дутта, Рам; Нараин Сингх Азад Тхакур; et al. (септембар 2010). „Неw Рецорд оф Ред Палм Wеевил, Рхyнцхопхорус ферругинеус (Цолеоптера: Цурцулионидае) он Арецанут (Ареца цатецху) фром Мегхалаyа, Индиа”. Флорида Ентомологист. Флорида Ентомологицал Социетy: 446—448. Приступљено 5. 5. 2016. 
  13. ^ ФЕРРY, M.; ГÓМЕЗ, С. (2002). „Тхе Ред Палм Wеевил ин тхе Медитерранеан Ареа”. Палмс. 4. Интернатионал Палм Социетy. 46. Архивирано из оригинала 27. 02. 2009. г. Приступљено 5. 5. 2016. 
  14. ^ Фалеиро, Ј.Р. (септембар 2006). „А ревиеw оф тхе иссуес анд манагемент оф тхе ред палм wеевил Рхyнцхопхорус ферругинеус (Цолеоптера: Рхyнцхопхоридае) ин цоцонут анд дате палм дуринг тхе ласт оне хундред yеарс”. Интернатионал Јоурнал оф Тропицал Инсецт Сциенце. 26 (3): 135—154. Приступљено 5. 5. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 746—749. 
  • Ланзара, Марија (1984). Дрвеће. Љубљана: Младинска Књига. 
  • C. Х. Сцхултз-Сцхултзенстеин (1832). Натüрлицхес Сyстем дес Пфланзенреицхс..., 317. Берлин, Германy.
  • Дрансфиелд Ј., Ухл Н.W., Асмуссен C.Б., Бакер W.Ј., Харлеy M.M., Леwис C.Е. (2005). "А неw пхyлогенетиц цлассифицатион оф тхе палм фамилy, Арецацеае". Кеw Буллетин 60: 559–569. [латест Арецацеае ор Палмае цлассифицатион]
  • Хахн, W.Ј. 2002. А Молецулар Пхyлогенетиц Студy оф тхе Палмае (Арецацеае) Басед он атпБ, рбцЛ, анд 18С нрДНА Сеqуенцес. Сyстематиц Ботанy 51(1): 92–112.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Палме на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Палме.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Palme&oldid=27553801”