Пећинско сликарство

Бизон из Алтамире.

Пећинско сликарство се појавило пре око 35.000 година и повезује се са савременим људима, и откривено је на око 350 локалитета франко-кантабријске регије. Од којих су најважнији:

• Шове - пећина у јужној Француској у којој је пронађено најстарије пећинско сликарство које се процењује на око 35.000 година старости. У њој су поред стандардних представа коња и бизона осликани и предатори(пећински лав, медвед, соко, пећинска хијена и пантер) што представља јединствен случај.
• Гаргас - пећина у француским Пиринејима на чијем зиду се налазе отисци шака који се добију када се шака прислони уза зид а около се прска боја.Процењује се да је стара 27 до 22 000.година.
• Ласко - пећина на југозападу Француске датирана на 18 до 16.000 година. У њој су нађене представе кинеског коња, соба бикова и соба мачака а сви радови су толико уједначени па постојји могућност да их је радила иста особа.
• Алтамира - пећина у шпанској покрајини Кантабрији, откривена је 1880. и представља једно од првих открића пећинског сликарства. На једном од њених зидова црвено и црно-браон бојом насликан је бизон а коришћена су природна испупчења и удубљења у зиду како би био постигнут бољи ефекат.

Смисао

Представе коња са тачкама у пећини Пех Мерле

Смисао пећинских слика није нам увек јасан. Против хипотезе Хенри Бреула да су насликане животиње требале да подупиру успешне ловце говори чињеница да су на сликама често и дивље животиње које се нису ловиле. Давид Луис Вилиамс у свом документу BBC One „Како је уметност стварала свет“ предлаже другу теорију. Сликарство тада није представљало живи свет већ је имало представе људи који су били у трансу који су имали људи у ритуалу који је био условљан дугим боравком људи у пећинама и тами.. Против тога сведочи чињеница да је у много случајева ту присутна сарадња многа људи у конструкцији скела и осветљења. Вероватно са се ради о значају које ове слике имају за религију и ако их данас нисмо у могућности да их шире интерпретирамо.

Хенри Бреул је поделио пећинско сликарство на 4 стила:

• стил 1 - у њему није било пећинског сликарства али на камемим плочицама почињу да се израђују фигурине и ова фаза је заправо увод у палеолитску уметност.
• стил 2 - везује се са културама граветијен и старији солитреј и сада почиње осликавање осветљених зидова око улаза у пећину.
• стил 3 - почиње осликавање мрачнијих делова пећине, као и појава апстрактих знакова, у почетку људске људске представе су несразмерне, глава је мала у односу на тело али временом долази до усавршавања.
• стил 4 - сада већ долази до развијеног сликарства са пропорционалним и уједначеним детаљима. Животиње су приказиване реалистички и у покрету.I осликавани су мрачни, тешко доступни делови пећине.

Како је време одмицало усавршавала се техника сликања. Животиње су реалистичније приказиване и види се просторни распоред. Није утврђрно да ли је осликавање зидова рађено због естетике или има неко духовно значење. Поготово што су представе пронађене високо постављене у великим галеријама а има и оних у мрачним и тешко доступним деловима пећине којима је једва могла да приђе једна особа.

Референце

Литература

• A. Lhote, Jsou ještě jiná Tassilí. Praha 1975
• Пиојан, Ј. Дěјинy умěнí. 1. Праха: Книжнí клуб, 1998 - 334 с. ИСБН 978-80-7176-764-0. 

Види још

• Праисторијска уметност
• Историја уметности

Спољашње везе

• Bradshaw Foundation
• EuroPreArt
• Malby v Castell de Castells, Španělsko
• American Rock Art Research Association