Перм (периода)
Перм је период пре 290 до 245 милиона година.[1][2] Он је последњи период палеозоика. Перм је окарактерисан ривалством између две групе гмизаваца[3]
- звероликих, тј. оне развојне групе гмизаваца из којих настају сисари. Они су током еволуције попримили сисарске особине
- диапсидни, или гмизавци са две слепоочне јаме на лобањи. Њихови потомци су: диносауруси, летећи гмизавци – птеросаури, крокодили, гуштери и змије.
У перму су превласт имали зверолики гмизавци. У мезозоику су они изумрли, али не пре него што се од њих развиле мале животине покривене длаком, претходници данашњих сисара.[3]
Перм је окончан највећим масовним изумирањем у историји Земље. Ниво светског мора опао је за неких 150 м, а низ вулканских ерупција засенио је Сунце. То је проузроковало ефекат стаклене баште, и довело до изумрања 95% врста морских организама. Међу њима су трилобите и већина тадашњих врста главоножаца, корала и кринова. Са копна је нестало 75% кичмењака, и готово све листолике биљке. Ово велико масивно изумирање је оставило скоро пусту планету. На почетку следеће геолошке ере, мезозоика, преживеле животне форме су имале на распологању огроман животни простор и спектар различитих еколошких услова за развој.
Референце [уреди]
- ^ Haq, B. U.; Schutter, SR (2008). „A Chronology of Paleozoic Sea-Level Changes“. Science 322 (5898): 64–68. Bibcode 2008Sci...322...64H. DOI:10.1126/science.1161648. PMID 18832639.
- ^ Origin of the Permian
- ^ а б Vesna Dimitrijević. „Postanak i razvoj života, Kambrijumska “eksplozija Života”“
