Пиридоксал фосфат

С Википедије, слободне енциклопедије
Пиридоксал фосфат
Скелетал формула
Балл-анд-стицк модел
Називи
IUPAC назив
[(4-formyl-5-hydroxy-6-methylpyridin-3-yl)methoxy]phosphonic acid
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ECHA InfoCard 100.000.190
МеСХ Пyридоxал+Пхоспхате
  • CC1=NC=C(C(=C1O)
    C=O)COP(=O)(O)O
Својства
C8H10NO6P
Моларна маса 247,142 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Пиридоксал-фосфат (PLP, пиридоксал-5'-фосфат, P5P) је простетска група више ензима. Он је активна форма витамина Б6, који се састоји од три природна органска једињења, пиридоксал, пиридоксамин и пиридоксин.

Улога[уреди | уреди извор]

PLP делује као коензим у реакцијама трансаминације, као и у неким од реакција декарбоксилације и деаминације аминокиселина. Алдехидна група ПЛП-а формира Шифова базне везе (интерне алдимине) са ε-амино групом специфичних лизинских група аминотрансферазних ензима. α-амино група аминокиселинског супстрата замењује ε-амино групу активног-места лизинског остатка. Резултујући спољни алдимин постаје депротонисан и служи као хиноидни интермедијар, који затим прима протон у различитој позицији да постане кетимин. Ресултирајући кетимин је хидролизован тако да амино група остаје у комплексу.[3]

Осим тога, PLP користе аминотрансферазе (или трансаминазе) које делују на шећерима попут перосамина и дезосамина.[4] У тим реакцијама, PLP реагује са глутаматом, који преноси алфа-амино груп на PLP да формира пиридоксамин фосфат (PMP). PMP затим преноси свој азот на шећер, формирајући амино шећер.

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Toney, M. D. "Reaction specificity in pyridoxal enzymes." Archives of biochemistry and biophysics (2005) 433: 279-287.
  4. ^ Samuel, G. and Reeves, P. "Biosynthesis of O-antigens: genes and pathways involved in nucleotide sugar precusor synthesis and O-antigen assembly." Carbohydrate research (2003) 338:2503-2519.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]