Пластична хирургија

Затезање лица.

Пластична хирургија представља грану медицине која се бави исправљањем или реконструкцијом делова људског тела враћајући им максималну могућу функционалност и нормалан или лепши изглед, као нпр. мањи и лепши нос или веће груди. Иако је естетска хирургија најпознатији облик пластичне хирургије, пластична хирургија није нужно и естетска хирургија, односно она укључује многе типове реконструктивне хирургије, хирургије руку, микрохирургије и санирања опекотина.

Развој пластичне хирургије

Лечење уз помоћ пластичне хирургије је први пут споменуо Едвин Смит Папирус, у транскрипту древног египатског медицинског текста који датира од времена Старог царства од 3000. до 2500. године п.н.е, где се спомиње операција поломљеног носа.

Реконструктивне технике су пренесене у Индију око 800. године п.н.е. Сусхрута је био лекар који је имао значајан допринос на пољу пластичне хирургије у 6. веку п.н.е. Постоје писани документи на основу којих се види да је Сушрута радио реконструкције носа методом преношења коже са чела. Ампутација носа је у том периоду био начин кажњавања лопова у Индији, а осим тога била је присутна и код војних инвалида. Вертикални, чеони кожни режањ, чија је база била у пределу глабеле, од тада се сматра првом реконструкцијом у медицини, а метода реконструкције носа кожом чеоне регије се и данас назива Индијска метода реконструкције носа.

У развоју данашње модерне пластичне хирургије, значајну улогу су одиграли британски доктори који су путовали у Индију како би присуствовали ринопластици која се изводила домаћим индијским методама.

Оцем модерне пластичне хирургије се генерално сматра Сер Харолд Гилиз. Овај новозеландски оториноларинголог који је радио у Лондону развио је многе технике данашње модерне фацијалне хирургије током бриге о војницима који су патили од тешких повреда лица током Првог светског рата. Козметички силикон се користи у обављању естетских операција груди. Последњих 40 година, овакве операције нису никаква тајна у САД и у свету, међу познатим личностима и глумцима у Холивуду и међу обичним светом. Операција носа, клемпавих ушију, затезање коже лица од бора или фејслифтинг, уклањање вишка сала или липосукција су само неке врсте естетских операција. Памела Андерсон и Мајкл Џексон су само неки од примера познатих личности са великим бројем пластичних операција на лицу и телу. У Србији естетска хирургија је постала знатно присутна у последњих 30 година, нарочито код јавних личности и певачица које имају силиконе у грудима и уснама као што су Светлана Цеца Ражнатовић и Јелена Карлеуша, затим Лепа Брена, Весна Змијанац и Сузана Манчић, па је постала приступачна и доступна међу обичним грађанима у последњих 15 година. Људи често мешају пластичну хирургију са антиагинг медицином, што није исто, јер антиагинг медицина подразумева употребу филера и ботокса у циљу мањих промена и модификација на телу и на лицу. Антиагинг медицином могу се бавити и особе које нису пластични и естетски хирурзи.

Литература

• Сантони-Ругиу, Паоло . А Хисторy оф Пластиц Сургерy. Спрингер. 2007. ISBN 978-3-540-46240-8.
• Фрасер, Сузанне . Цосметиц сургерy, гендер анд цултуре. Палграве. 2003. ISBN 978-1-4039-1299-2.
• Хаикен, Елизабетх . Венус Енвy: А Хисторy оф Цосметиц Сургерy. Јохнс Хопкинс Университy Пресс. 1997. ISBN 978-0-8018-5763-8..