Покрет беземљаша Бразила

Покрет земљорадника без земље (порт. Movimento dos Trabalhadores Rurais Sem Terra, скраћено МСТ), познатији као покрет беземљаша Бразила је највећи друштвени покрет у Латинској Америци са око 1 и по милион људи организованих у 23 (од укупно 27) бразилских држава.

Присталице МСТ-а у Бразилу.

У Бразилу, 1,6% земљопоседника држи скоро половину (46.8%) обрадиве земље, 3% земљопоседника поседује две трећине обрадиве земље, док 20% људи држи 90% земље. Скоро две трећине огромних земљопоседа (латифундиоса) остаје необрађено, док је 12 милиона људи без крова и без земље (не рачунајући становнике фавела, за које се сматра да нису у најгорем положају), а сељаци закупци плаћају огромне ренте.

Бразилски беземљаши спроводе „земљишне реформе одоздо”, тако што заузимају и обрађују необрађене земљопоседе, а огромне празне куће у власништву крупних земљопоседника претварају у домове за сиромашне породице. Реформе темеље на бразилском Уставу, који каже да земља која остане необрађена треба да се користи за „ширу друштвену функцију”. (Федерални Устав Бразила, 1984)

„Земље има пуно. Наше је право да освојимо ову земљу, да можемо да садимо усеве и хранимо децу.” — каже један од беземљаша.

Покрет је до сада освојио преко 80.000 квадратних миља земље и населио 350.000 породица у преко 2000 насеља. Чин заузимања земље, који они називају „пресецање жице”, је темељ покрета. То је ватрено крштење за активисте и битан део њиховог идентитета.

„Када кљешта пресеку жицу и она пукне као жица на виолини, а ограда се сруши, беземљаши губе своју невиност.” — Педро Тиерра, из покрета беземљаша.

Покрет беземљаша је развио читав низ тактика директне акције, укључујући заузимање конгресних и општинских зграда, дугачке маршеве, земљорадничке штрајкове и бојкоте, барикаде и блокаде путева. Често се те директне акције комбинују са преговарањем и парламентарном политиком. Идеолошки је покрет доста шаролик, инспирисан католичком теологијом ослобођења, марксизмом, кубанском револуцијом и разним побуњеницима као што су: Че Гевара, икона покрета, Зумби, бразилски роб који је повео побуну у 16. веку и успоставио слободну заједницу, која се одржала 95 година, и Антонио Цонселхеиро, мистик који је предводио буну сиромашних у 19. веку и основао квази-комунистичку заједницу Цанудос.

Покрет беземљаша је укључен у алтерглобалистички покрет и од 1994. се боре против глобалних агрокомпанија и марширају против СТО на самитима. Глобализација бразилске сељаке доводи у прилично незавидан положај, присиљавају мале узгајиваче да се такмиче са гигантским агрокомпанијама на међународним тржиштима, намећући стандардизацију семена, и сл.

Покрет се такође бори и против генетички модификованог семена и за органски узгој хране. Постоји стотине малих задруга које заједно узгајају храну. 2005. су у сарадњи са владама Венецуеле и бразилске Паране, универзитетом Паране и покретима земљорадника широм света, основали Латино америчку школу за агроекологију.

Покрет се бори и против велике неписмености у Бразилу. Око 160.000 деце похађа 1800 јавних школа у МТС насељима, а преко 50.000 одраслих су научили да читају и пишу.

Њихова борба није прошла без жртава, на стотине је беземљаша до сада убијено. Више је сељака убијено под демократским режимом, него политичких дисидената под војном диктатуром, која је трајала од 1964. до 1988.

Историјат

Бразилски покрет беземљаша је рођен из појединачних, изолованих борби за земљу, коју су сељаци водили у јужном Бразилу крајем 1970-их.

Крајем 1980. и почетком 1981. је преко 6.000 породица без земље основало камп на тромеђи три необрађена поседа у најјужнијој држави Бразила Рио Гранде до Сул, који је касније постао познат као Енцрузилхада Наталино. Уз подршку многих удружења грађана, и дела католичке цркве, породице су извршиле притисак на владу војне хунте да експроприше околну земљу у сврху аграрне реформе.

Покрет беземљаша је званично основан 1984. и организован је, од локалног до националног нивоа, у колективе који доносе одлуке дискусијом и консензусом. Покрет између себе бира представнике, од којих преко 90% живи у њиховим насеобинама.

17. априла 1996. полиција је напала 2000 сељака беземљаша у источноамазонском граду Елдорадо дос Карахас. 19 сељака је убијено а 69 је повређено.

1999. покрет је усвојио нову стратегију — раније су заузимали само напуштену земљу, али од сада у крајевима где влада глад, ако се земља користи за узгој комерцијаних садница, попут шећерне трске, а не за храну локалног становништва, заузимање је оправдано.

У току 2000. године убијено је 11 беземљаша.

Пред изборе на којима је изабран 2003. председник Лула је обећао да ће држава купити неискоришћену земљу и да ће је поделити сиромашним породицама без дома. „Даћу вам толико земље, да нећете моћу сву да је заузмете!”

2005. је 13.000 беземљаша марширало преко 200 километара из Гојаније у главни град Бразилију. Када су после две недеље стигли, 18. маја, председнику Лули је предата листа захтева за аграрну реформу, аутономију Индијанаца, веће јавне издатке и друштвене станове. Делегација од 50 људи је имала тричасовни састанак са председником Лулом, који им је поново обећао да ће 430.000 породица без земље бити смештено до краја 2006.

2006. стотине бразилских беземљаша су заузеле конгресну зграду у главном граду Бразилији. У нередима је око 500 људи ухапшено, а преко 25 повређено. Активисти су успели да се пробију у предворје доњег дома бразилског Конгреса у Бразилији да би захтевали крај ропском раду и измене бразилских закона са циљем убрзања аграрних реформи.

Слогани

• Земља онима који је обрађују. (Терра пара qуем нела трабалха)
• Без аграрне реформе нема демократије. (Сем реформа аграриа нао хавера демоцрациа)
• Заузимање земље је решење! (Оцупаçао é а солуçао!)
• Заузми, обради, одбрани! (Оцупар, Продузир, Ресистир!)
• Аграрна реформа: за Бразил без латифундоса! (Реформа Аграриа: Пор ум Брасил Сем Латифундиос!)

Литература

• Суе Бранфорд, Бразил'с *Ландлесс Wант Море тхан Јуст Ланд
• Ницхолас Аронс, Ландлесс анд *Јуст Абоут Хопелесс ин Бразил
• Јоãо Педро Стедиле, Ландлесс Батталионс Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2008)
• Jorge E. Hardoy i David Satterthwaite, Squatter Citizen: Life in the Urban Third World

Spoljašnje veze

• Pokret bezemljaša Brazila (na engleskom)
• Pokret bezemljaša Brazila (na portugalskom)