Пословна тајна

Пословна тајна је у основи интелектуална својина Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2011) привредног друштва, чији се домен утврђује аутономним актима сваког конкретног привредног друштва. У сваком случају, пословну тајну у смислу Закона о привредним друштвима чине информације о привредном друштву за које је очигледно да би проузроковале ,,знатну штету” привредном друштву ако дођу у посед трећих лица. Пословна тајна је податак који може имати економску вредност зато што није опште познат, нити је лако доступан трећим лицима која би његовим коришћењем или саопштавањем могла остварити економску вредност, члан 72, Закон о привредним друштвима. Информације које се штите као пословна тајна - финансијски, економски, пословни, научни, технички, технолошки, производни подаци, студије, тестови, резултати истраживања, укључујући и формулу, цртеж, план, пројекат, прототип, код, модел, компилацију, програм, метод, технику, поступак, обавештење или упутство интерног карактера и слично, без обзира на који начин су сачувани или компилирани.^[1] Закон истовремено одређује шта се не може сматрати пословном тајном привредног друштва:

информације чије је објављивање у складу са законом обавезно
информације које су у вези са повредом закона, добре пословне праксе или принципа пословног морала и
информације које указују на то да постоји основана сумња у вези са корупцијом.

Пошто се ове информације не могу сматрати пословном тајном привредног друштва, њихово објављивање је законито ако има за циљ да заштити јавни интерес. Посебно, привредно друштво је дужно да пружа потпуну заштиту лицу које, поступајући у доброј вери(свесно), указује надлежним државним органима на корупцију. Лица која у складу са овим законом имају дужности према привредном друштву одговорна су за штету привредном друштву, ако у погледу: 1) чувања пословне тајне или 2) саопштавања пословне тајне, не поступе у складу са законима и другим прописима. Аутономним актима привредног друштва ова обавеза може да прође ин а друга лица која према природи послова могу доћи у посед пословне тајне и повредити правила о обавези њеног чувања и несаопштавања трећим лицима.

Закон о заштити пословне тајне[уреди | уреди извор]

Закон о заштити пословне тајне, објављен је у „Службеном гласнику РС“, број 72/2011 од 28. септембра 2011. године, а ступио је на снагу и примењује се од 6. октобра 2011. године.^[1] Наведени закон представља покушај законске регулативе материје заштите пословних података, која је до сада била препуштена самим привредним субјектима, па су се као пословна тајна штитили разни подаци и поступци, а изостајале су адекватне консенквенце у случајевима правог одавања пословне тајне. ^[1] Овим законом уређује се правна заштита пословне тајне од свих радњи нелојалне конкуренције. Право на заштиту пословне тајне има домаће или страно физичко и правно лице, у складу са одредбама овог закона.^[1]

Законито прибављање, коришћење и откривање информације која представља пословну тајну[уреди | уреди извор]

На основу члана 7, Закона о заштити пословне тајне: Држалац пословне тајне може на друго лице да пренесе право коришћења пословне тајне. Прибављање, коришћење, односно откривање информације која представља пословну тајну другим лицима дозвољено је и без сагласности држаоца, ако је извршено у складу са законом, односно на начин који није у супротности са добрим пословним обичајима.

Незаконито прибављање, коришћење и откривање информације која представља пословну тајну[уреди | уреди извор]

На основу члана 8, Закона о заштити пословне тајне: Свака радња предузета у оквиру индустријских или комерцијалних активности која за последицу има откривање, прибављање, односно коришћење информације која представља пословну тајну, без сагласности држаоца пословне тајне и на начин супротан закону и добрим пословним обичајима, сматраће се делом нелојалне конкуренције. Под начином супротним добрим пословним обичајима, у смислу овог закона, подразумева се свака радња предузета у циљу утакмице на тржишту којом се наноси или се може нанети штета конкуренту или другом физичком односно правном лицу, а нарочито:

повреда уговорних одредаба о чувању пословне тајне
злоупотреба пословног поверења
индустријска или комерцијална шпијунажа
превара
навођење на било коју радњу из тач. 1)-4) овог става;
прибављање информације која представља пословну тајну од стране трећих лица која знају или су била дужна да знају да та информација представља пословну тајну и да је прибављена од лица у чијем је законитом поседу

Заштита пословне тајне пред државним органима[уреди | уреди извор]

У случају повреде пословне тајне (члан 11. Закона о заштити пословне тајне), држалац пословне тајне може тужбом да покрене поступак пред судом против сваког лица које изврши повреду пословне тајне, у року од шест месеци од дана када је сазнао за повреду и учиниоца, а најкасније у року од три године од дана кад је повреда учињена, и да захтева:

престанак радњи које могу довести до незаконитог прибављања, коришћења или откривања пословне тајне и забрану незаконитог прибављања, коришћења или откривања информација које представљају пословну тајну;
спречавање промета, односно одузимање и повлачење из промета, измену или уништавање свих предмета који садрже информације које представљају пословну тајну, ако је те податке могуће, посредно или непосредно, видети или преносити;
накнаду штете, укључујући стварну штету и изгубљену добит, а ако је повреда учињена намерно, тужилац може, уместо накнаде имовинске штете, захтевати накнаду до троструког износа уобичајене накнаде коју би примио за конкретни облик коришћења предмета заштите, да је то коришћење било законито;
искључење тог лица као члана привредног друштва, ако је то лице члан привредног друштва;
раскид радног односа за то лице, ако је то лице запослено у правном лицу;
објављивање пресуде у јавном гласилу о трошку туженог.