Пребиловци
| Пребиловци | |
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација БиХ |
| Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон |
| Општина | Општина Чапљина |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
43° 06′ 36" СГШ 17° 41′ 60" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Становништво (1991) | |
| број становника | 174 |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 036 |
  Пребиловци
Пребиловци на мапи Босне и Херцеговине |
|
Координате: 43° 06′ 36" СГШ, 17° 41′ 60" ИГД
Пребиловци су насеље у Општини Чапљина у јужној Херцеговини, на лијевој обали ријеке Брегаве, три километра од Чапљине и тридесетак километара јужно од Мостара.
Садржај |
[уреди] Историја
Мало је насеља у Босни и Херцеговини која имају таку борну историју као Пребиловци у Херцеговини. Насеља руралног типа, као што су Пребиловци, мало је и у свијету а да су тако страдали. Само је већа трагедија села Ладице у Чешкој. У Другом свјетском рату од преко 1000 становника рат је преживјело само 172 чељади. У грађанском рату у БиХ 1992. године становништво из Пребиловаца је протјерано а село запаљено. Храм посвећен Сабору српских светитеља и пребиловачких великомученика у чијој су крипти били сахрањени посмртни остаци жртава из Другог свјетског рата је миниран. Другог дана по Васкрсу (2010.) Светом архијерејском литургијом коју је служио епископ Захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије означен је почетак обнове храма на мјесту срушеног.
[уреди] Средњи вијек
У селу се налази средњевјековно гробље у данашњем православном гробљу. На једном од стећака се налази лијепо израђен грб на штиту са мачем. На штиту су четири розете са унутра урезаним крстићима. На једном другом стећку је израђен срцолики штит са мачем. Тај гроб је припадао, вјероватно, Прибиловићу или Прибилу за које историчари везују настанак и име села. Наиме. име села Пребиловци (рјеђе је данас у употреби и име Прибиловци) настало је у Средњем вијеку, по старој српској породици Прибиловић Ова породица помиње се у историјским изворима, у Повељи босанског бана Стефана од 18. септембра 1332. године, гдје се говори о уређењу међусобних односа са Дубровником. Помињу се ови Хумљани као свједоци на повељи; велики војвода Владислав Галешић, Радослав Хлапеновић, Милтен Драживојевић, жупани Вукац и Иван Прибиловић по којима је село добило име Пребиловци. Стефан Прибиловић се 1378. године спомиње као војвода Хумске земље; од њега је бан Далмације тражио да пошаље војну помоћ Стону[1]. Претпоставља се да би име Пребиловци могло настати у XIV вијеку.
Послије Прибиловића у селу Пребиловцима као најстарија породица помињу се Драгићевићи. Драгићевићи, се помињу у историјским изворима у XIV вијеку [2]. Помињу се у Дечанској хрисовуљи 1335. године. Живјели су на простору села Љубомира и Попова поља код Требиња одакле се покрећу ка Пребиловцима. У периоду од 1419. до 1454. године помиње се као свједок на повељама кнез Ђурађ Драгићевић. Турска освајања у Херцеговини 1481. године затекла су Драгићевиће у Пребиловцима.
[уреди] Други свјетски рат
У Другом свјетском рату село је израсло у симбол страдања српског народа у такозваној Павелићевој НДХ. Бацањем живе дјеце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманаца убијено је око 600 становника овог села.[3] Догодило се то 6. августа 1941. године. У истом мјесецу на више од 40 мјеста убијено је још више од 200 људи из овог села које је пред Други свјетски рат имало око хиљаду становника. У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 породице а 36 огњишта је угашено. Страдање су преживјела само 172 становника Пребиловаца. Сви који су преживјели усташке покоље у љето 1941. године вратили су се крајем августа у своје село. Почели су одмах куповати и на друге начине прибављати оружје. Већ у септембру већином су имали пушке и по коју бомбу. Послије неколико састанака договорено је да се у селу формира партизанска чета. Чета у коју су ушли сви борци формирана је 15. октобра 1941. Она је у почетку припадала Столачком, а послије Ситничком партизанском батаљону, али је била дубоко у окупираној територији, 30 километара далеко од најближе партизанске јединице. Па иако под врло тешким условима чета је одржавала сталну везу са најближим јединицама и Оперативном штабом за Херцеговину. Поред Пребиловчана, у чети се налазио извјестан број бораца из сусједних села, који су се послије усташких покоља ту склонили. Одмах послије формирања чете усташе су формирале жандармериску станицу у Лозници и даноноћно одржавале стражу према Пребиловцима.[4]
[уреди] Становништво
| Пребиловци[5] | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | ||
| Срби | 172 | 217 | 269 | 337 | ||
| Југословени | 6 | |||||
| Хрвати | 1 | 1 | 1 | |||
| Муслимани | 1 | |||||
| остали и непознато | 1 | |||||
| укупно | 174 | 225 | 269 | 338 | ||
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| [6] | ||
| 1961. | 338 | |
| 1971. | 269 | |
| 1981. | 225 | |
| 1991. | 174 | |
[уреди] Референце
- ^ Gelcich, Mon. Rag., Libri Ref. IV, 172
- ^ Постање насеља и поријекло презимена у Пребиловцима, проф. Никола Лакета
- ^ Радио телевизија Републике Српске: Пребиловци: Мјесто опомене, успомене и страдања, 06.08.2011. ((sr))
- ^ ”Херцеговина у НОБ”, Војноиздавачки завод ЈНА „Војно дело“ Београд 1961.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
