Преглед вагиналног секрета

С Википедије, слободне енциклопедије
Преглед вагиналног секрета
Микроскопски налаз вагиналног секрета; губитак цитоплазме у сквамозним епителним ћелијама и присуство Додерлајнових бацила
Класификација и спољашњи ресурси

Преглед вагиналног секрета је једноставна и безболна метода испитивања секрета узетог из вагине, са предње и задње усне и канала грлића материце. Од узетог узорка се прави цитолошки размаз који се фиксира на микроскопској плочици и боји специјалним бојама. После бојења врши се микроскопска анализа морфолошких особина секрета и ћелија у њему у току које се могу открити знаци запаљења вагине, грлића материце, узрочници инфекције, доброћудне и злоћудне ћелије и друге патохистолошке промене. [1]

Патофизиолошке промене вагиналног секрета[уреди | уреди извор]

Изглед нормалне слузокоже вагине

Вагина је мишићно–слузокожни орган који прекрива слој слузокоже која је, због своје грађе, осјетљивија од коже и зато подложнија спољним утицајима и развоју инфекције. Вагина је насељена вагиналном флором или многобројним врстама микроорганизама који нису патогени за жену ако је она имунокомпетентна. Дакле, они живе коменсалним или чак симбиотским начином живота. У односу на задржавање микроорганизама на слузокожи гениталија жена, флора вагине може бити; [2]

  • стална - резидентна, физиолошка флора
  • пролазнатранзиторна флора, која у вагину жене доспева из спољашње средине, ваздухом, сексуалним контактом, храном, водом, додиром прљавим рукама, а задржава се у њој краткотрајно и не изазива промене вагиналног секрета.

Медутим, неки чланови нормалне физиолошке флоре вагине могу доспети у околно ткиво и постати патогени. [3]

Унутрашња површина вагине је стално влажна. Здрава вагина производи секрет који је влажи и одржава чистом, на сличан начин на који пљувачне жлезде делују у устима. Секрет настаје сталним излучивањем (трансудацијом) течности из њених крвних судова и цервикалних жлезда и жлезда тела материце. Вагинални секрет (исцедак) нормална је појава код полно зрелих жена и најчешће је провидан или беличаст, а осушен на доњем вешу може бити и жућкаст. Изглед секрета мења се током различитих фаза менструалног циклуса, трудноће, емоционалног стреса, промене начина исхране, употребе различитих лекова (укључујући контрацептиве) или током сексуалне узбуђености.[4]

Присуство млечне киселине (око 5‰) у вагини настаје претварањем гликогена из површних ћелија епитела које се временом љуште и постају храна микробима које су нормални становници вагине. Под дејством Додерлеинових бацила и других микроорганизама, ослобођена млечна киселина увећава киселост у вагини што погодује расту лактобацила који спречавају развој узрочника болести јер они не могу опстати у таквој (киселој) средини. pH вагине износи 4,0–5,0, а на промену киселости утиче менструална крв, сперма и испирање вагине алкалним средствима, антибиотици, промена хормоналног статуса у трудноћи, дојења, или менопаузи, спермициди, полни однос инфекција, доводе до ниске киселост у вагинални, и на тај начин стварају услове за развој запаљење вагине изазвано баналним узрочницима (стрептококе, стафилококе, ешерихија коли). [5]

Повећана киселост неповољно може утицати на вагиналну флору, јер ствара услове за развој гљивица - кандиде албиканс изазивача гљивичног обољења кандидијазе. Развој ове гљивице је израженији у жена са нарушеном функцијом имунског система, у току антибиотске терапије поремећаја вагиналне флоре, неодржавања хигијене гениталија и неких системских болести (диабетес меллитус, болести имунодефицијенције, малигне болести). [1]

Како наше тело лучи различите секрете, у које спада и вагинални, свака жена треба да зна када је то нормална појава, а када се ради о промени или поремећају лучења секрета или поремећају равнотеже између бактерија које се нормално налазе у вагини полно зреле жене, и њеног запаљења које захтева лечење. [4]

У репродуктивном (плодном) животном добу, свака жене непосредно пре или после менструације има нормални, једва приметни вагинални секрет. Након менструације, секрет је оскудан и бистар, пре и за време овулације бистар и нешто појачан, а након овулације мало замућен. Изглед исцедка се мења због тога сто пре менструације преовладава лучење естрогена, а након менструације прогестерона. Велики број жена те промене у изгледу исцедка једва примећује, али оним пажљивијим и упућенијим вагинални секрет може помоћи да одреде плодне дане.

Нормално је да пре прве менструације девојчице немају исцедак из полног органа, а ако се ипак исцедак појави, најчешће је узрокован лошом хигијеном, влажном прљавом одећом или додиривањем гениталија прљавим рукама. Оскудан исцедак из полног органа јавља се код жена старије животне доби (због сувоће вагине изазвана променом хормоналног статуса у менопаузи), али и код млађих жена код којих су одстрањени јајници а нису подвргнуте хормонском лечењу. Међутим, и једне и друге могу да имају појачан секрет непријатног мириса ако се у њихове полне органе, због хроничних болести или лоше хигијене настане бактерије и микроорганизми.[5]

Врсте узорковања секрета[уреди | уреди извор]

Брис вагиналног секрета може се узимати за следеће анализе: [6]

1, Степен чистоће вагиналног секрета — је медицински тест за разврставање прегледаног узорака вагиналног секрета у једну од шест консензусом одређених група, на основу степена његове чистоће. Прва и друга група значе да је налаз секрета уредан. Трећа група, у зависности од субјективних тегоба пацијенткиње, уз бактериолошки вагинални брис, захтева специфичну терапију или праћење. Четврта група секрета означава гонореју (трипер). Пета група указује на присуство трохомонас вагиналиса. Шеста група представља гљивичну инфекцију, најчешће кандидијазу. Промене секрета од треће до шесте групе захтевају специфично лечење уз обавезан контролни преглед, све до нормализације степена чистоће (прва или друга група).

2. Бактериолошки преглед вагиналног секрета — је медицински тест којим се утврђује степен и врста бактеријског загађења у секрету вагине,[7] најчешће код бактеријске вагинозе. [а]. У овом случају узимају се бактериолошки цервикални (са грлица материце) и бактериолошки вагинални брис. Брисеви се засејавају на микробиолошке подлоге, уз помоћ којих се одређује врста бактерија и њихова осетљивост на одређене лекове. На основу налаза бактериолошког прегледа одређује се врста терапије. У групи бактерија које изазивају упалу грлића материце могу да буду узрочници стерилитета и побачаја, као што су хламидије (лат. Chlamydia trachomatis), микоплазма и гонококе.

3. Цитолошки преглед грлића материце на присуство малигнитета — (ПАП тест–Папаниколау тест) — Папаниколау тест је метода допунског испитивања у оквиру гинеколошког прегледа која има за циљ рано откривање преканцерозних и канцерозних промена ћелија грлића материце, које претходе карциному... „Од увођења Папаниколау теста, стопа јављања рака грлића матернице је опала за око 70 посто, а животи милиони жена су продужени“ [8]

4. Цитохормонални преглед вагиналног секрета

5. Испитивање састава вагиналне флоре — је медицински тест за одређивање укупног састава вагиналне флоре, или скупа свих микроорганизама (микрофлора, флора микроорганизама, бактеријска флора) вагине као њиховог станишта. Данас се велики број жена подвргава испитивањима у циљу откривања или превенције обољења која могу утицати на плодност. Преглед свих неинфективних и инфективних агенаса је немогућ и зато се на основу испитивањем вагиналне флоре могу открити одређени функционални поремећаји који дијагностику могу усмерити у одређеном правцу.[9]

Начин узорковања секрета[уреди | уреди извор]

Вагинални брис на степен чистоће подразумева узимање узрока секрета из вагине, уз одговарајући процедурални поступак. Најчешће се изводи у току редовног гинеколошког прегледа или према одређеним гинеколошким индикацијама или тегобама пацијенткиње.
Жена се постави у гинеколошки положај и припреми као за сваку другу гинеколошку интервенцију. Уколико се узима само узорак на степен чистоће, он може да се добије без спекулума, увлачењем стерилног, или са спекулумом (ако се брис узима за Папаниколау тест) за те сврхе намењеног штапића или четкице за узимање материјала из вагине дугог око 10–12 cm. Кружним покретом по вагини, стругањем или пребрисавањем четкицом слузокоже узима се садржај који се пренесе на предметно стакло–плочицу, осуши на собној температури и прослеђује у лабораторију. Узорак треба да буде адекватно обележен и заштићен од оштећења. Уколико се брис узима уз помоћ спекулума, онда се за узорак узима секрет са карактеристичног места, било по обиљу секреције, или другим особинама (колекција, боја).

Степен чистоће вагиналног секрета[уреди | уреди извор]

Разликујемо шест група вагиналне чистоће, односно шест група вагиналног секрета, како се то у свакодневној гинеколошкој пракси примењује и међу женама говори;

Прва група вагиналног секрета одликује се присуством слузи, понеког леукоцита и мноштвом Додерлеинових бацила. Овај налаз је доста редак и сусреће се код девојчица пре пубертета.

Друга група вагиналног секрета садржи мало леукоцита и слузи, доста Додерлеинових бацила, понеки стрептокок, стафилокок и редак бацил коли. Такав налаз се сматра нормалним.

Трећа група вагиналног секрета садржи доста леукоцита, мноштво патогених бактерија, нема Додерлеинових бацила, каткад се може наћи и понеки Трихомонас вагиналис. Секреција тада истиче из вагине, прља рубље жене и ствара околноцрвенило, свраб и бол. Некада може проћи незапажено и без реакције. Доста велики проценат жена има у свом налазу трећу групу вагиналног секрета који, без обзира на то да ли сметње постоје или не, треба да се лечи управо због тога што се инфекција усходно шири и неопажено пређе у хронична запаљења.

Четврта група вагиналног секрета карактерише се обилном жућкастом секрецијом. Изазивач је грам–негативни диплокок–гонокок. Веома брзо се шири и захвата велики број сексуално активних а промискуитетних особа, тако да у кратком временском интервалу оболи већи број особа. У народу ова врста полно преносиве болести позната је под називом „трипер“ или „капавац“, управо због секреције која се приликом притиска на пенис из њега излива капањем. Из тих разлога, скоро увек се на преглед јавља мушкарац кога печење при мокрењу и обиље секреције упућују на преглед. Наша законска обавеза је да пријавимо ту врсту обољења, због озбиљности последица које носи неадекватно лечење и начина и брзине ширења инфекције. Истовремено се спроводи лечење и мушкарца и жене, антибиотиком на који је узрочник осетљив. Гонококна инфекција некада прође незапажено, или се услед недовољног терапијског третмана гонокок пресели усходно и угнезди у цервикалним жлездама, тако да ту може дуго да незапажено борави, али и да изазове веома озбиљна обољења органа карлице.[10]

Пета група вагиналног секрета изазвана је бичарем који је нормалан становник завршних партија дебелог црева–Трихомонас вагиналис. Активно се креће, па неправилнахигијена (прање одоyдо на горе или неправилно брисање после дефекације), као и низ других момената, могу довести до инфекције овим доста упорним, непријатним и рецидивима склоним узрочником. Поред сексуалног пута, у гинекологији велики значај у инфекцији трихомонасом имају мокраћни катетери, па се зато препоручује употреба само стерилних катетера за једнократну употребу.

Шеста група вагиналног секрета настаје услед инфекције кандидом албиканс. У препарату се налази доста леукоцита, дескваминисаних ћелија, слуз и колоније гљивица кандиде албиканс, која на слузокожи вагине ствара малинаст изглед, па се дијагноза може поставити са сигурношћу и без узимања бриса. Исти тај узрочник код новорођенчади може да изазове соор (млечац), па разлог инфекције треба потражити у порођају и каснијој хигијени руку. Ова врста инфекције се преноси полним путем, а кисела средина погодује за њен развој.

Превенција[уреди | уреди извор]

Постоји читав низ мера и поступака које жена може примењивати како би смањила ризик од нарушавања стања вагиналне флоре. Непоштовање спровођења у даљем тексту наведених мера може за последицу имати појаву вагинитиса или малигних тумора грлића материце, као најчешћих стања и болести изазваних променама у саставу вагиналног секрета.

  • Избегавати коришћење у хигијени женских гениталија спрејеве или мирисне дезодорансе и тампона неодговарајућег квалитета или намене.
  • Туширање гениталија треба вршити топлом водом, али не сувише често, при чему треба избегавати јако алкалне сапуне (јер често влажење вагине и сапуни и детерџенти неодговарајуће pH вредности могу променити нормалну равнотежу микроорганизама унутар вагине). [б]
  • Пре сексуалног односа треба темељно опрати дијафрагму, цервикалне капу и апликатор спермицида након сваке употребе.
  • Приликом секса треба користити кондоме, а после сваког коитуса гениталије темељно опрати.
  • Код употребе антибиотика, особе склоне гљивичној инфекцији морају бити под контролом лекара.
  • Избегавати сексуалне контакте са непознатим и непоузданим партнерима. Телесним течностима се могу преносити полно преносивих болести и зато сваки незаштићени полни контакт са зараженом особом представља висок ризик од добијања сексуално преносивих болести.
  • Свака жена треба да зна како да заштите себе и своје партнере од полно преносивих болести. Код најмање сумње на заражавање сексуално преносивом болешћу, жена мора да затражи медицински третман како би избегла дугорочне здравствене проблеме.
  • Додиривање или чешање гениталија треба избегавати, нарочито неопраним рукама.
  • Свака жена треба посветити посебну пажњу чистоћи и редовној замени доњег рубља и тампона.
  • Избегавати сексуалне односе за време менструације, или инфективних болести гениталија.
  • Редован превентивни гинеколошки преглед мора бити стална потреба обавеза жена.
  • Анални секс представља велики ризик, јер је садржај ректуму често загађен.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вагиноза је поремећај вагиналне флоре који карактерише смањење броја бактерија које штите од инфекција или изразито повећање броја бактерија које се иначе нормално налазе у вагиналној флори (стафилокока, стрептокока, ешерихија, протеус, ентерокока, гарднерела, микроплазма итд)
  2. ^ Данас на тржишту постоји много производа намењених интимној нези, међу којима се препоручују они који су прилагођени слузокожи и кожи интимних делова тела. Најприхватљивија су она средства која имају киселост pH - 4,0, благу тензидну базу, спречавају исушивање слузокоже после прања и не садрже парфеме.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Грегорy, Кимберлy D. (2010). „Инфецтиоус Дисеасес оф тхе Фемале Генитал Трацт”. ЈАМА. 304 (16): 1843. дои:10.1001/јама.2010.1549. 
  2. ^ L. M. Prescott, J. P. Harley, D. A. Klein; Microbiology, Wm. C. Brown Communications, Inc., 1993.
  3. ^ E. Jawetz, J. L. Melnick, E. A. Adelberg; Pregled medicinske mikrobiologije, Školska knjiga, Zagreb, 1980.
  4. ^ а б Marina Gradinac, Vaginalne infekcije - čest pratilac spolne zrelosti Vaše zdravlje broj 50 godina IX [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јануар 2011)
  5. ^ а б Marina Gradinac, Bakterijska vaginoza - neprijatelj svake treće žene Vaše zdravlje broj 68 godina XII [2]
  6. ^ Wригхт Јр, Т. C.; Массад, L. С.; Дунтон, C. Ј.; Спитзер, M.; Wилкинсон, Е. Ј.; Соломон, D. (2007). „2006 цонсенсус гуиделинес фор тхе манагемент оф wомен wитх абнормал цервицал цанцер сцреенинг тестс”. Америцан Јоурнал оф Обстетрицс анд Гyнецологy. 197 (4): 346—355. ПМИД 17904957. дои:10.1016/ј.ајог.2007.07.047. 
  7. ^ Stefania Jabłońska, Sławomir Majewski Choroby skóry i choroby przenoszone drogą płciową PZWL 2005, ISBN 83-200-3367-5.
  8. ^ Bosch FX; A scientific response to prevent cervical cancer in the world. Vaccine. 2008 Aug 19;26 Suppl 11:v-vi.
  9. ^ K Demerdziev Vaginal flora in women from Gevgelija Title: Jugoslavenska ginekologija i opstetricija Volume:16 ISSN:0017-002X ISO Abbreviation:Jugosl Ginekol Opstet Publication Date:1976 Jul-AugАбстрацт Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
  10. ^ „Хоw то Превент Сеxуаллy Трансмиттед Дисеасес (2008) (АП009 -- Енглисх) (СП009 -- Спанисх), Тхе Америцан Цоллеге оф Обстетрицианс анд Гyнецологистс”. Архивирано из оригинала 01. 01. 2011. г. Приступљено 01. 01. 2011. 
  • Живановић Б. Вида, Здравствена нега у гинекологији и акушерству, Београд, 2004.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).