Простаноид
Prostanoid je podklasa eikozanoida koja obuhvata: prostaglandine (posrednike inflamatornih i anafilaktičkih reakcija), tromboksane (posrednike vazokonstrikcije) i prostacikline (aktivne u rezolucionoj fazi inflamacije).[1]
Biosinteza[уреди | уреди извор]
Ciklooksigenaza (COX) катализује конверзију слободних есенцијалних масних киселина у простаноиде путем двостепеног процеса. У првом степену, два молекула О2 се додају као две пероксидне везе и петочлани угљенични прстен се формира близо средине ланце масне киселине. Тиме се формира краткотрајни, нестабилни интермедијар простагландин Г (PGG). Једна од пероксидних веза губи један кисеоник, формирајући PGH. Сви други простаноиди настају из PGH (нпр. PGH1, PGH2, и PGH3).
Слика показује како се PGH2 (дериват арахидонске киселине) конвертује:
- PGE синтазом у PGE (који се даље конвертује у PGF)
- PGD синтазом у PGD
- Простациклин синтазом у простациклин (PGI2)
- Тромбоксан синтазом у тромбоксане
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.