Протеинско сортирање

С Википедије, слободне енциклопедије

Протеинско сортирање је механизам којим ћелија транспортује протеине до одговарајућих позиција у ћелији или ван ћелије. Сортирање циљева се може одвијати у унутрашњости органела, на некој од унутрашњих мембрана, ћелијској спољашњој мембрани, или у спољашњем простору путем секреције. Овај процес испоруке се изводи на бази информација садржаних у протеину. Коректно сортирање је пресудно за ћелију. Грешке у сортирању доводе до болести.[1][2]

Сигнали сортирања[уреди | уреди извор]

Сигнали сортирања су информације које омогућавају машинерији ћелијског транспорта да коректно постави протеин унутар или изван ћелије. Те информације су садржане у полипептидном ланцу или савијеном протеину. Непрекидни сегменти аминокиселинских остатака који омогућавају сортирање се назива сигнални пептиди или сортирајући пептиди. Постоје два типа сортирајућих пептида, пресеквенце и унутрашњи сортирајући пептиди. Пресеквенце сортирајућих пептида се често налазе на N-терминалном крају, и састоје се од 6-136 базних и хидрофобних аминокиселина. У случају пероксизома, сортирајуће секвенце су углавном на C-терминусу. Други сигнали се састоје од делова који су раздвојени у примарној секвенци. Да би функционисале, те компоненте морају да заједно изађу на површину протеина приликом савијања. Оне се називају сигналним областима. Осим тога, протеинске модификације, попут гликозилације, могу да индукују сортирање.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181. 
  2. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]