Псилоцин

С Википедије, слободне енциклопедије
Псилоцин
Skeletal formula
spacefill model
IUPAC име
3-[2-(Диметиламино)етил]-4-индолол
Клинички подаци
Начин применеОрално, IV
Правни статус
Правни статус
  • АУ: С9 (Забрањен)
  • ЦА: План III
  • УС: План I
  • Класа А(НЗ)
    Класа А(УК)
Фармакокинетички подаци
МетаболизамЛивер
Полувреме елиминације2-3 сата
ИзлучивањеБубрези/Урин
Идентификатори
CAS број520-53-6 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 4980
ChemSpider4807 ДаY
KEGGC08312 ДаY
ChEBICHEBI:8613 ДаY
ChEMBLCHEMBL65547 ДаY
Синоними4-хидрокси-N,N-диметилтриптамин
Хемијски подаци
ФормулаC12H16N2O
Моларна маса204,27 g/mol
  • Oc1cccc2c1c(cn2)CCN(C)C
  • InChI=1S/C12H16N2O/c1-14(2)7-6-9-8-13-10-4-3-5-11(15)12(9)10/h3-5,8,13,15H,6-7H2,1-2H3 ДаY
  • Key:SPCIYGNTAMCTRO-UHFFFAOYSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка топљења173 to 176 °C (343 to 349 °F)

Псилоцин (4-OH-DMT, псилотсин) је психоделични алкалоид из печурки. Он је присутан у већини психоделичних печурки заједно са својим фосфорисаним еквивалентом псилоцибином. Псилоцин спада у План I лекове по Конвенцији о психотропним супстанцама.[1] Његово дејство мењања ума је веома варијабилно и субјективно, и донекле подсећа на дејство ЛСД-а и мескалина. Ефекти типично трају од три до осам сати у зависности од одређених променљивих (као што су метаболизам, и интеракције са храном).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „"Green list"” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 31. 08. 2012. г. Приступљено 09. 10. 2012. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]