Речна делта
Речном делтом се назива карактеристични облик ушћа реке. Најпознатија делта је делта Нила, која је добила назив по сличности облика грчком слову делта (Δ) и тиме постала епоним за све друге делте широм света.
Садржај |
Настајање [уреди]
Настајање речне делте је обележено одлагањем седимента који река доноси са собом. Смањењем брзине тока воде како се приближава ушћу, смањује се и снага воде којом носи разне врсте седимента, који се због тога таложи на дно и ствара препреку. То опет доводи до тога да вода мења смер како би заобишла препреку, или се раздваја на рукавце. Веће делте се састоје од низа брже и спорије текућих или чак стојећих рукаваца. То, међутим, није могуће кад реке завршавају у морима са великим разликама између плиме и осеке, уместо делте, код тих се река ствара левкасти естуари. Како река тече у правилу према мору односно језеру, кад стигне до воде која не тече, одлаже седимент, и тиме своју делту непрекидно "гура" даље у море. То је врло видљиво на снимку делте Нила.
Врсте делти [уреди]
Поред овде наведене врсте делте, постоји још неколико другачијих облика делти:
Примери [уреди]
- Дунав (Делта Дунава; 4.000 km², Румунија) - друга по величини речна делта у Европи
- Ганг-/Брамапутра (Делта Ганга Бангладеш; 80.000 km²)
- Инд (8.000 km²)
- Меконг (70.000 km²)
- Мисисипи (Мисисипи делта; 36.000 km²)
- Нигер (Делта Нигера 24.000 km²) - у средњем делу тока Нигер прави и унутрашњу делту
- Нил (Делта Нила 24.000 km²)
- Иравади (30.000 km²)
- Лена (45.000 km²)
- Ориноко (24.000 km²)
- Волга (Русија) - највећа делта у Европи
- Неретва (Делта Неретве, 120 km²) - једина делта на простору бивше Југославије
Спољашње везе [уреди]
