Рецептор тироидног хормона
| Рецептор тироидног хормона, алфа (v-erb-a, онкогени хомолог, авијански) | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | ТХРА |
| Алт. симболи | ТХРА1, ТХРА2, ЕРБА1 |
| Ентрез | 7067 |
| ХУГО | 11796 |
| ОМИМ | 190120 |
| РефСеq | НМ_199334 |
| УниПрот | П10827 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 17 q11.2-17q12 |
| Рецептор тироидног хормона, бета (v-erb-a, онкогени хомолог 2, авијански) | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | ТХРБ |
| Алт. симболи | ЕРБА2 |
| Ентрез | 7068 |
| ХУГО | 11799 |
| ОМИМ | 190160 |
| РефСеq | НМ_000461 |
| УниПрот | П10828 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 3 п24.1-п22 |
Рецептор тироидног хормона[1] је тип нуклеарног рецептора који се активира везивањем тироидног хормона.[2]
Функција[уреди | уреди извор]
Међу важним функцијама рецептора тироидног хормона су регулација метаболизма и брзине срца.[3][4] Сем тога, они су критични у развоју организама.[5]
Изоформе[уреди | уреди извор]
Постоје три форме рецептора тироидног хормона. Оне су означане са: алфа-1, бета-1 и бета-2.
Познате су две сплајсне варијанте ТР-алфа рецептора кодиране THRA геном, и две сплајсне варијанте ТР-бета изоформе кодиране THRB геном:[2]
- ТР-α1 (широко изражен, са посебно високом изражавањем у мушићима срца и скелетона)
- ТР-α2 (хомологан са виралним онкогеном c-erb-A, такође је широко изражен, али нема способност везивања хормона)
- ТР-β1 (предоминантно изражен у мозгу, јетри и бурезима)
- ТР-β2 (изражен првенствено у хипоталамусу и хипофизи)
Веза са обољењима[уреди | уреди извор]
Поједине мутације рецептора тироидног хормона су везане за резистентност на тироидни хормон.[6]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Спурр НК, Соломон Е, Јанссон M, Схеер D, Гоодфеллоw ПН, Бодмер WФ, Веннстром Б (1984). „Цхромосомал лоцалисатион оф тхе хуман хомологуес то тхе онцогенес ербА анд Б”. ЕМБО Ј. 3 (1): 159—63. ПМЦ 557313
. ПМИД 6323162.
- ^ а б Фламант Ф, Баxтер ЈД, Форрест D, Рефетофф С, Самуелс Х, Сцанлан ТС, Веннстром Б, Самарут Ј (2006). „Интернатионал Унион оф Пхармацологy. LIX. Тхе пхармацологy анд цлассифицатион оф тхе нуцлеар рецептор суперфамилy: тхyроид хормоне рецепторс”. Пхармацол Рев. 58 (4): 705—11. ПМИД 17132849. дои:10.1124/пр.58.4.3.
- ^ Yен ПМ (2001). „Пхyсиологицал анд молецулар басис оф тхyроид хормоне ацтион”. Пхyсиол Рев. 81 (3): 1097—142. ПМИД 11427693.
- ^ Харвеy ЦБ, Wиллиамс ГР (2002). „Мецханисм оф тхyроид хормоне ацтион”. Тхyроид (јоурнал). 12 (6): 441—6. ПМИД 12165104. дои:10.1089/105072502760143791.
- ^ Брент ГА (2000). „Тиссуе-специфиц ацтионс оф тхyроид хормоне: инсигхтс фром анимал моделс”. Рев Ендоцр Метаб Дисорд. 1 (1-2): 27—33. ПМИД 11704989. дои:10.1023/А:1010056202122.
- ^ Олатеју ТО, Вандерпумп МП (2006). „Тхyроид хормоне ресистанце”. Анн Цлин Биоцхем. 43 (Пт 6): 431—40. ПМИД 17132274. дои:10.1258/000456306778904678.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Овервиеw ат виво.цолостате.еду
- Тхyроид+Хормоне+Рецепторс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)