Рефлексни лук

Рефлексни лук је нервни пут који надражај пређе од места деловања дражи преко сензитивних нерава до сиве масе кичмене мождине и потом преко моторних нерава до ефекторних органа. С обзиром да се код рефлексног лука импулси не преносе до центара у мозгу, потребно је да протекне мање времена од момента деловања дражи до реакције. То омогућава особи да се брзо и без утицаја воље прилагоди на промене у окружењу, али такође помаже и регулацију процеса унутар организма што доприноси очувању хомеостазе.

Главне компоненте рефлексног лука су:

• рецептор (који преко чулних ћелија прима надражај и претвара га у акциони потенцијал),
• аферентно нервно влакно (које преноси акциони потенцијал од рецептора до рефлексног центра),
• центар рефлексне радње (у коме аферентно влакно гради синапсу са еферентним влакном или интернеуроном),
• еферентно нервно влакно (које преноси нервни импулс до одговарајућег ефектора) и
• ефектор (мишић или жлезда).

Две основне врсте рефлексног лука су моносинаптички и полисинаптички лук.

Код моносинаптичког лука не постоји интернеурон, односно синапса се успоставља између сензитивног и моторног неурона. Овакав рефлексни лук се среће код пателарног рефлекса, где се као одговор на ударац чекићом у предео испод чашице колена јавља трзај ноге.

Код полисинаптичког лука постоји један или више неурона између аферентног и еферентног неурона. На тај начин се остварује стимулација или инхибиција рефлексне радње приликом преласка сигнала од аферентног према еферентном влакну унутар кичмене мождине.

Литература

• Артур Гајтон, Џон Хал: Медицинска физиологија, Савремена администрација, Београд 1999.