Регистар имена домена
 | Овај чланак је започет или проширен кроз пројекат семинарских радова. Потребно је проверити превод, правопис и вики-синтаксу. Када завршите са провером, допишете да након |проверено=. |
Registar imena domena je organizacija koja upravlja rezervacijom imena internet domena. Registar imena domena mora biti akreditovan od strane registra domena sa najvišim generičkim nivoom (gTLD) i/ili od strane registra domena sa državnim kodom (ccTLD). Управљање се врши у складу са смерницама одређеног регистра имена домена и да пружа такве услуге јавности.
Историја[уреди | уреди извор]
До 1999, Network Solutions Inc. (НСИ) управљао је регистрима цом, нет и орг. Поред функција оператора регистра имена домена, био је, такође, једини регистар за ове домене. Ипак, неколико компанија је развило независне регистарске сервисе. Године 1996, једна таква фирма NetNames, развила је концепт самосталног комерцијалног сервиса за регистрацију имена домена који би за јавност продавао регистрацију домена и остале повезане сервисе. Ово је практично створило малопродајни модел у индустрији и додељивање великопродајне улоге регистрима. НСИ је асимиловао овај модел.
PGMedia је 1997. поднела тужбу због тржишног такмичења против НСИ наводећи КОРЕН зону као суштинску битну могућност.[1] Најзад, НСИ-у је био одобрен имунитет од антитрустовских парница, али парнице су створиле довољан притисак за реструктурирање тржишта имена домена.
У октобру 1998, притисак који је уследио због растућег посла у вези са регистрацијом имена домена и осталих заинтересованих партија, споразум између НСИ и америчког министарства за трговину био је измењен.[2] Овај систем је званично почео да ради 30. новембра 1999. године, под надзором Интернет корпорација за додељивање имена и бројева (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers), иако је постојало неколико пробних регистара који су користили систем од 11. Марта 1999. Од тад, преко 900 регистара је ушло на тржиште за сервисе за регистрацију имена домена.[3]
Од регистара који су у почетку ушли на тржиште, многи су наставили да расту и престижу ривале. Гоудеди (Go Daddy) је највећи регистар. Остали успешни укључују eNom, Tucows, Melbourne IT. Регистри који су у почетку водили тржиште били су надмашени од стране ривала укључујући Нетwорк Солутионс и Дотстер. Сваки ИЦАНН - акредитовани регистар мора да плати фиксну накнаду од 4000$ плус накнаду која варира. Збир променљивих провизија је укупно 3.8 милиона $. Такмичење створено од стране заједничког система за регистрацију омогућава крајњим корисницима да бирају од много регистара нудећи низ сродних сервиса по пазличитим ценама.
Одређени регистар[уреди | уреди извор]
Информација регистрације домена је одржавана од стране регистра имена домена, који је уговарао са регистром домена да пружају јавности услуге за регистрацију. Један крајњи корисник бира регистар да обезбеди сервис за регистрацију, и тај регистар постаје одређени регистар за домене који је корисник изабрао.
Само одређени регистар може изменити или избрисати информације о именима домена у бази података централног регистра. Није необично за једног крајњег корисника да замени регистре, позивајући процес трансфера домена између укључених регисара, који су регулисани од стране специфичне политике за трансфер имена домена.
Када регистар региструје цом име домена за крајњег корисника, мора да плати максималну годишњу накнаду од 7.85$ Верисајну (ВериСигн),[4] регистарски оператор за цом домен, и годишњу накнаду за администрацију од 0.18$ Интернет корпорацији за додељивање имена и бројева (ИЦАНН). Баријере за улазак у расуту регистрациону индустрију су велике за нове компаније, без постојеће базе клијената.
Многи регистри такође нуде регистрацију путем продајних филијала. Крајњи корисници се региструју или директно са регистра или индиректно преко једног или више слојева продаваца. Од 2010, малопродајна цена се генерално креће од ниске од око 7.50$ годишње до око 35$ годишње за једноставну регистрацију домена, иако регистри често спуштају цену – понекад буде и бесплатно – када се поручује са осталим производима као што су wеб хостинг услуге.
Максималан период регистрације за име домена је 10 година. Неки регистри нуде дуже периоде и до 100 година, али такве понуде укључују то да регисар обнови регистрацију за клијента, 100 – годишња регистрација не би била у званичној бази регистрације.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Clausing, Jeri (19 September 1997) National Science Foundation Is Added to Suit on Domain Names. Partners.nytimes.com. Retrieved on 2013-02-08.
- ^ Registrar Accreditation: History of the Shared Registry System. ICANN. Retrieved on 2013-02-08.
- ^ ICANN Registrars Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јул 2013). dotandco.net
- ^ Verisign Announces Increase in .com/.net Domain Name Fees (NASDAQ:VRSN) Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2012). Investor.verisign.com. Retrieved on 2013-02-08.