Салицин
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
(2R,3S,4S,5R,6S)-2-(Hidroksimetil)-6-[2-(hidroksimetil)fenoksi]oksan-3,
4,5-triol
| |
| Други називи
D-(−)-Салицин; Саликозид; 2-(Хидроксиметил)фенил
-β-D-глукопиранозид | |
| Идентификација | |
| ECHA InfoCard | 100.004.847 |
| КЕГГ[2] | |
| RTECS | ЛЗ5901700 |
| УНИИ | |
| Својства | |
| C13H18O7 | |
| Моларна маса | 286,28 g·mol−1 |
| Тачка топљења | 197-200 °C |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Салицин је алкохолни β-глукозид. Он је антиинфламаторни агенс који се може издвојити из коре врбе.[5]
Салицин има блиско сродну хемијску структуру са аспирином. Кад се конзумира, ацетални етарски мост се разлаже. Два дела молекула, глукоза и бензоил алкохол, затим подлежу засебном метаболизму. Оксидацијом алкохола од ароматичног дела се формира салицилна киселина.
Салицин има горак укус попут хинина.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Сусан Будавари, ур. (2001). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (13тх изд.). Мерцк Публисхинг. ИСБН 0911910131.
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Uchytil RJ (1991). „Salix drummondiana”. Fire Effects Information System,. Online. U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Rocky Mountain Research Station, Fire Sciences Laboratory (Producer). Приступљено 19. 7. 2006.
- ^ Daniells S (09/10/2006). „Symrise explores cheaper alternatives in bitter-maskers”. www.foodnavigator.com. Приступљено 13. 12. 2007. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ)[мртва веза]
