Сара Конор (певачица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Сара Конор
Конор 2015.
Лични подаци
Пуно имеСара Маријане Корина Леве
Датум рођења(1980-06-13)13. јун 1980.(43 год.)
Место рођењаДелменхорст, Западна Немачка
Занимањекантауторка, плесачица, пијанисткиња, филантроп
Породица
Деца4
Музички рад
Активни период2000—данас
ЖанрПоп, Р&Б, соул
Издавачке кућеЕпиц, Сонy
Остало
Повезани чланциWyцлеф Јеан, Не-Yо, Натурал, Натураллy 7, Марц Терензи, ТQ, Енриqуе Иглесиас
Веб-сајтsarah-connor.com

Сара Конор (енгл. Sarah Connor, рођена као Сара Маријане Корина Леве (нем. Sarah Marianne Corina Lewe); 13. јун 1980) је немачка певачица и текстописац.[1] Дебитовала је 2001. под водством музичара Роба Тајџера и Каја Денара и постала је прва певачица икада се четири узастопна хита на немачком Медиа Цонтрол листи синглова. Следећи успех у континенталној Еуропи постиже са својим синглом From Sarah with Love. Са серијом хит албума достигла је позицију једног од најуспешнијих немачких поп певача насталих у раним 2000-им с продајом од преко 12 милиона примерака широм света.

Приватни живот почео је да привлачи знатну пажњу медија због брака са америчком поп-рок певачем Марком Терензијем (2005-2008).

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство[уреди | уреди извор]

Конор је најстарија од шесторо браће и сестара. Њен отац, Михаел Леве, писац је америчког порекла, а његова супруга Сораја Леве-Таке (дјевојачки Греј), бивша је манекенка. Сара има четири сестре: Ана Мариу, Марису, Софиа-Луису и Валентину, као и једног брата, Робина.

Одрасла је слушајући соул музику, највише под утицајем њеног деде, који је рођен у Њу Орлеансу. Црквени хор постао је њено прво искуство у подручју госпел музике када је била врло мала. У својим тинејџерским годинама примљена је у школу примењених уметности. Иако су сви ученици били дужни изабрати инструмент, Коноровој је било дозвољено да за студије изабере само глас. Узимала је часове певања једном недељно и радила као конобарица у хотелу да би их платила.

Године 1997. Конорова је била изабрана да пева у хору током извођења песме Heal the World на концерту у Бремену, током турнеје Мајкла Џексона. Задивљена сусретом са Џексоном, потписала је уговор са својим првим менаџером следеће године. Ово је резултирало њеним псеудонимом Сара Греј и снимањем већег броја демо снимака, укључујући верзије као што су Silent Night и This Christmas. У 1999. певала је водећи вокал за денс ремикс из 1982. Last Unicorn, који је достигао 86. место на њемачком Singles Chart. Незадовољна својим менаџером, Конорова почиње да сарађује са менаџером Карлом Видиком, који је представља као Сару Конор и потписује уговор за X-Cell Records. Ово је довело до тога да Сара напусти школу и породични дом са 19 година.

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

2001—2003[уреди | уреди извор]

У овом периоду живела је између Хамбурга, Хановера и Берлина да би радила на свом првом албуму на коме су били укључени продуценти као што су Билент Арис, Тони Котура, Диана Ворен и продуцентски дуо Роб Тајџер и Кеј Денар. Албум Green Eyed Soul је објављен у новембру 2001, а Конорова је написала четири песме на албуму које су донеле њена прва два сингла: Let's Get Back to Bed- Boy![2] У овом периоду сарађује са америчким извођачима као што су TQ, и French Kissing. Међутим, трећи сингл с албума From Sarah with Love је досегао врх позиције у Немачкој, Пољској, Португалу и Швајцарској. Песма је донела певачици Comet и ECHO награду. Рецензије албума биле су углавном позитивне, посебно су хвалиле њене вокалне способности.

Само десет месеци касније, њен други албум Unbelievable (2002) био је објављен у Европи. Невероватном брзином добија златну позицију у Немачкој а у року од 48 сати је изнедрило још три сингла, укључујући и Дајане Ворен Skin on Skin, He's Unbelievable и Bounce.

У октобру 2003. објављује ДВД са називом Sarah Connor Live – A Night to Remember: Pop Meets Classic. Наступ је снимљен у Диселдорфу 24. јануара. У новембру 2003. затруднела је и објавила свој трећи албум: Key to My Soul. Први сингл са албума је био, Music Is the Key, снимљен са њујоршким црквеним ансамблом Naturally 7. То је постао њен други по реду број 1 хит у Немачкој.

2004—2006[уреди | уреди извор]

Албум Sarah Connor је комбиновани положај њених хитова. Објављен је у многим државама укључујући Јапан, Аустралију, Нови Зеланд, Канаду и САД. У Немачкој, сингл се нашао на 14 месту. У Америци, успех није био тако добар. Песма је успела стићи до 54 места на Billboard Hot 100. Албум је продат у скоро 100.000 примерака.

После успеха је почела да ради на свом новом албуму Naughy but nice. У Немачкој је стигао до првог места на листама и постаје платинаст. Након кратког предаха и након рођења свога сина Тајлера, Конорова се вратила са песмом Living To Love You, са којим се вратила је на прво место у Немачкој и Швајцарској. У марту 2005, учествовала је у анимираном филму Robots са својим синглом From Zero to Hero, а песма је постала њен пети chart-top сингл у Немачкој и четврти број један хит сингл по реду. Следеће лето са супругом Марком Терензијем је наступила у властитом реалити шоу Сара и Марк у љубави на ProSieben каналу. Серија је била документарац који је довео до поновног венчања у Шпанији крајем јула. ДВД са садржајем свих епизода објављен је 25. новембра 2005.

У децембру 2005. када је имала турнеју за свој нови албум Naughty but Nice, издала је и Божићни албум под називом Christmas in My Heart. Њен истоимени сингл досегао је до четвртог места на немачком Singles Chart, док је албум доспео у топ 10 домаћих албума.

Након тога, у току своје децембарске турнеје 2005. објављује да је поновно трудна.

2006—2008[уреди | уреди извор]

У новембру, 2006. издала је нови Божићни сигл под називом The Best Side of Life. Песма је дебитовала на 6 месту немачких топ листи и коришћена је за Кока-колину божићну промотивну кампању у Немачкој. Истог датума је објавила и њен Божићни албум: Christmas in My Heart.

У фебруару 2007. објављено је да певачица ради на новом албуму под називом Soulicious. Углавном је састављен од 1970-их Motown, али укључује и два оригинала, Албум је изнедрио сингл The Impossible Dream (The Quest), који је коришћен у јавној кампањи за повратак у борбу немачког боксера Хенрија Маске. Објављен 30. марта 2007. албум је дебитовао на броју 6 немачког Albums Charts. Други сингл, ремикс верзија Sexual Healing, са америчким певачем Ne-Yo у подршци, нашао се на броју 11 топ листе у Немачкој. Трећи сингл, Sin Preacher Man објављен је крајем године.

Одлазећи у нови музички правац, почела је рад на свом шестом студијском албуму, са продуцентима као што су Remee, Томас Троелсен и J.R. Rotem. У мају 2008, објављено је да ће Конорова и њена породица још једном да учествују у реалити шоу од осам делова под називом Sarah and Marc: Still Crazy in Love на ProSieben. Серијал је почео са емитовањем у јулу 2008, пратећи снимање и промоцију њеног новог албума насловљеног као Sexy as Hell. Први сингл, Under My Skin, написао је Троелсен. Објављен је 1. августа 2008. на немачком говорном подручју Европе. Са овог албума је 22. августа 2008. други сингл, I kiss it away је био рангиран на 21. месту немачке топ листе.

Након тога, била је номинована за Echo, али је изгубила против Штефани Хајнцман. често се пунила ступце жуте штампе, све до свог развода од мужа Марка Терензија и касније афере са фудбалером Бремена Диегом.

2009—данас[уреди | уреди извор]

У априлу 2009. издала је дует са певачем Енрикијем Иглесијасом под називом Takin' Back My Love. Песма је на деветом месту у Немачкој и била је хит у још неколико земаља широм Европе.

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

Остали албуми[уреди | уреди извор]

Награде[уреди | уреди извор]

2001
2002
  • ECHO – “Best National Female Rock/Pop”
  • Goldene Europa – “Most Successful German Female Singer”
  • BRAVO Otto – “Supersinger National”
  • Radio Regenbogen Award – “Best Hit 2001” (“From Sarah with Love”)
  • Maxim – “Woman of the Year – Popstar”
2003
  • Radio Hamburg Award – “Best Female National Pop Act”
2004
  • World Music Award – “Best Selling German Artist”
  • Neo Award – “Most Successful Download Album” ("Key to My Soul")
2005
  • Diva Awards – “Music Artist of the Year”
  • Goldenen Kamera – “Pop National”
  • BRAVO Otto – “Supersinger Female” (Golden Otto)
  • Comet – “Best Female Artist”
  • Eins Live Krone – “Best Female Artist”
2006
  • BRAVO Otto – “Supersinger Female” (Golden Otto)
  • Comet – “Best Female Singer”
2007
  • BRAVO Otto – “Supersinger Female” (Golden Otto)
  • Comet – “Best Female Singer”
2008
  • BRAVO Otto - “Supersinger Female”
2009
  • Comet – “Best Female Singer”

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Sarah Corina”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-04. 
  2. ^ „Sarah Connor Songs, Albums, Reviews, Bio & More”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]