Scream/Childhood

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Scream/Childhood
Сингл извођача Мајкл Џексон и Џенет Џексон
са албума HIStory: Past, Present and Future, Book I
Izdat31. maj 1995.
FormatKompakt-disk, 7", 12", kaseta
SnimljenOktobar — decembar 1994.
„Flaj tajm studiji“
(Edina, Minesota)
„Hit fektori“
(Njujork, Njujork)
ŽanrElektrorok, pop („Scream“)
Поп („Childhood“)
Дужина4:39 („Scream“)
4:27 („Childhood“)
IzdavačEpic
ТекстописацМајкл и Џенет Џексон, Џими Џем, Теру Луис („Scream“)
Мајкл Џексон („Childhood“)
КомпозиторМајкл и Џенет Џексон, Џем, Луис („Scream“)
Мајкл Џексон („Childhood“)
ПродуцентМајкл и Џенет Џексон, Џем, Луис („Scream“)
Мајкл Џексон, Дејвид Фостер („Childhood“)
Синглови Мајкл Џексон и Џенет Џексон
„Gone Too Soon“
(1993) 		„Scream/Childhood“
(1995) 		„You Are Not Alone“
(1995)

Scream/Childhood је водећи сингл америчког извођача Мајкла Џексона са његовог деветог студијског албума, „HIStory: Past, Present and Future, Book I“. На другом диску тог албума, познатом и као „HIStory Continues“, „Scream“ је прва песма док је „Childhood“ десета. „Scream“ је дует певача и његове сестре Џенет Џексон док је „Childhood“ његов соло комад. Сингл је објављен 31. маја 1995. године од стране Епик рекордса.

Музички критичари су „Scream“ описали као агресивну песму којом је Мајкл Џексон хтео да узврати таблоидима и њиховом извештавању оптужби за сексуално злостављање поднетим 1993. године. Написали су је, компоновали и продуцирали Џими Џем, Тери Луис као и двоје поменутих. Џексон је у њој одсвирао многе инструменте. Песма садржи елементе попа, електророка, њу џек свинга, денса и фанка. У октобру и децембру 1994, материјал се снимао у студијима „Хит фектори“ у Њујорку и „Флај тајм“ у Минесоти. Пре официјелног издања, песма се могла чути на многим радио станицама упркос тежњи Епик рекордса да се то не догоди.

Генерално добро оцењена од стране критичара, песма је била номинована за Греми и Америчку музичку награду. Њен музички спот је један од Џексонових критички најпризнатијих. Освојио је неколико МТВ видео музичких награда и Греми. Са буџетом од седам милиона америчких долара, држи Гинисов рекорд као најскупљи музички спот икада снимљен. Спот је утицао на многе савремене извођаче.

„Childhood“ је аутобиографска песма коју је написао и компоновао Мајкл Џексон. Њен текст говори о тешкоћама кроз које је извођач пролазио у свом детињству. Песма је била главна музичка тема филма „Free Willy 2: The Adventure Home“. „Childhood“ се нашла на неколико компилација и примила је различите оцене од стране критичара. Њен спот, који има мало заједничког са поменутим филмом, критичари су похвалили. „Scream/Childhood“ је први сингл икада, који је дебитовао међу пет најбољих на топ-листи „Билборд хот 100“. Био је светски хит, досежући неко од првих пет места на свим већим тржиштима.

„Scream“[уреди | уреди извор]

Позадина[уреди | уреди извор]

Главни чланци: здравље и појава Мајкла Џексона и прве оптужбе против Мајкла Џексона за сексуално злостављање

„Scream“ је првенствено усмерена ка таблоидима. Још од касних осамдесетих година прошлог века, Џексон и медији су имали затегнут однос. Године 1986, таблоиди су објавили причу у којој су тврдили да Џексон покушава да заустави процес старења, тако што спава у хипербаричној комори, што је илустровано са фотографијом на којој он лежи у стакленој кутији. Извештавано је да је певач заинтересован за куповину костију Џозефа Мерика (Човека слона).[1][2] Када је извођач купио шимпанзу имена Баблс, извештавано је и да је он изгубио контакт са стварношћу.[1] Инспирисани свим овим објавама, медији су му наденули надимак Ћакнути Џеко (енгл. Wacko Jacko). Џексон који је презирао надимак, све је поменуте приче и многе друге назвао потпуним лажима.[1][3]

Џексон је 1989. године издао сингл „Leave Me Alone“ (срп. „Остави ме на миру“) који упућује на његов однос са медијима.[4] Песмин спот приказује Џексона не само како исмејава таблоиде већ и ситуацију у којој се сам налазио. У кратком филму се могу видети наслови разних таблоида посвећени певачу, његова пријатељица Елизабет Тејлор, анимирани нос који бежи од скалпела и Џозеф Мерик како плеше са њим.[5]

Године 1993, однос између певача и медија се још више затегао када је оптужен за сексуално злостављање детета. Иако није био оптуживан на суду, медији су објављивали многе сензационалне приче на рачун поменутих оптужби.[6] Уље на ватру је долила чињеница да је певач у договору са породицом детета прихватио да плати одређену суму новца како би се случај затворио. У једном интервјуу он је рекао да је то урадио јер би му каријера била уништена и да није платио, случај би можда трајао и до седам година независно од тога да ли је невин. Уз то је јасно говорио да није крив односно да није злостављао дете.[7] Упркос свему, медији су га још више провоцирали.[8][9] У то време Џексон је реаговао: „Рећи ћу да сам нарочито напет због начина понашања невероватних и ужасних медија. При свакој прилици, медији су анализирали и манипулисали овим оптужбама да би достигли своје закључке.“[10]

Забављач је почео узимати лекове за смирење: валијум, ксанакс и ативан да би пребродио задобијен стрес током оптужби против њега.[11] Неколико месеци касније, када су оптужбе постале новости за јавност, изгубио је око четири и по килограма масе и престајао је да се храни.[12] Џексоново здравље је било толико нарушено да је морао отказати наставак светске турнеје албума „Dangerous“ и отићи на лечење.[13][14] Сам је резервисао цео четврти спрат клинике у којој се лечио. Користио је валијум IV како би се одвикао од лекова за смирење.[13][14] Његов представник за јавност је рекао репортерима да је недовољно способан да адекватно функционише на интелектуалном нивоу. Док је био на клиници, Џексон је користио терапије у групи и један на један.[13][14]

Када је Џексон отишао на рехабилитацију у Сједињеним Америчким Државама, медији су показали мало разумевања према њему. „Дејли мирор“ је организовао такмичење „Примети Џека“, нудећи читаоцима пут у „Дизни свет“ ако тачно предвиде где ће се забављач следећи пут појавити. „Дејли експрес“ је објавио наслов: „Одвикавање од дрога враћа звезду на животне стазе“, док су наслови других новина оптуживали Џексона да је бегунац. Ови таблоиди су га такође неосновано оптуживали да је путовао по Европи где је имао пластичне операције како би изгледао непрепознатљиво по свом повратку. Жералдо Ривера је организовао сатирично суђење са поротама сачињеним од публике иако Џексон није био оптуживан на суду.[15]

„Scream/Childhood“ и „HIStory“ су били Џексонова прва издања од оптужби и јавност је ишчекивала да види да ли ће бити добро продавани. Једна анализа Саундскена је истакла да таблоиди не знају ништа о публици када се ради о Џексону. Саундскен је сматрао да га је публика волела, а таблоиди не. Прогнозирао је да ће Џексонови „противници“ бити изненађени комерцијалним пријемом његових будућих издања.[16]

Књижица албума[уреди | уреди извор]

На књижици албума „HIStory“ се налази фотографија акварела Готфрида Хелнвајна из 1981. године која се зове „Das Lied/The Song“. Фотографија приказује уплашено дете које скучено уз зид вришти. Стихови песме „Scream“ које је Џексон исписао руком налазе се на зиду иза детета.[17] На последњој страници књижице је копија писма упућено бившем америчком председнику Билу Клинтону у ком га једно дете моли да оконча рат, уништавање животне средине и лажне чланке таблоида о Џексону.

Продукција и музика[уреди | уреди извор]

  • „Scream“
    Исечак песме у ком се могу чути обоје, Мајкл и Џенет.
  • Проблеми при репродукцији датотеке? Погледајте помоћ.

Џенет Џексон је хтела да буде укључена у овај пројекат како би подржила свог брата.[18] Био је то први пут да њих двоје раде заједно од 1982. године, када је она била пратећи вокал у Мајкловој песми „P.Y.T (Pretty Young Thing)“.[19] Џенет је изјавила да је било веома забавно поново радити са братом и да је његов рад занимљив. „Scream“ су написали, компоновали и продуцирали двоје поменутих, Џими Џем и Тери Луис.[20] Мајклу је било први пут да сарађује са Џемом и Луисом, што није случај и са његовом сестром која је са њима радила на многим успешним пројектима. Албум је створен по узору на ритам и блуз, поп и рок теме присутне код Џексоновог претходног албума „Dangerous“. Џексон је одсвирао многе инструменте на овом албуму као што су: клавијатуре, синтесајзер, гитара, бубањ и перкусије.[21]

У песми, Џексон позива медије да престану са притисцима и објављивањем лажи о њему. Џон Перлес, „Њујорк тајмс“, каже да се извођачев страх у песми претвара у агресију. Видевши Џексона како шкргуће зубима док пева, оцењује да његово дело има звук као музика са Џенетиног албума „Rhythm Nation“. Иначе, ово је прва Џексонова песма у којој се могу чути псовке — реч „fucking“ налази се у стиховима „Stop pressuring me/Stop pressuring me/Stop fucking with me“ — што се сматрало необичним избором за Џексона, имајући у виду његову популарност међу млађом публиком. Друге песме са „HIStory“ албума садрже речи попут kike, shit и nigger.[22] „Scream“ садржи елементе попа, ритам и блуза, хип хопа, фанка и рока.[23][24]

„Процурење“ песме[уреди | уреди извор]

Две недеље пре официјелног издања, „Scream“ се могла чути на једној радио станици у Лос Анђелесу. Станица ју је пуштала сваких сат времена по једном све док није добила позив од Епик рекордса и наређење да престане са нелегалном радњом. Две друге станице у Филаделфији су такође добиле иста наређења. Све станице су демантовале да им је Епик послао песму. Већина особља издавача није имала приступ копији, која је била под строгим обезбеђењем.[25]

У тренутку када је његовој станици претила легална акција, један програмер из Лос Анђелеса је изјавио: „Неке ствари су битније. Издавачка кућа је била бесна, адвокати су се укључили и ситуација се запетљала. Али код великог издања као што је издање Мајкла Џексона, нема шанси да ћемо чекати ако доспемо до копије. То је животна прилика, јер је његово обезбеђење стварно неприкосновено.“[25]

Критички пријем[уреди | уреди извор]

Стивен Томас Ерлвајн (Stephen Thomas Erlewine) је изразио мишљење да су „Scream“ и „Jam“, ранији Џексонов сингл номинован за две Греми награде (за најбоље ритам и блуз вокално извођење и најбољу ритам и блуз песму), веома слични.[26] Џејмс Хантер (James Hunter) из часописа „Ролинг стоун“ истакакао је да: „... одлични актуелни сингл „Scream“ и првокласна ритам и блуз балада „You Are Not Alone“ су успели да повежу инциденте из Џексонове непопуларне блиске прошлости и универзалне концепте као што су неправда и изолација.“[23] Изјавио је и да „Scream“ заједно са песмом „Tabloid Junkie“ подсећају на Џенетине хитове.

Патрик Макдоналд (Patrick Macdonald) је назвао песму најбољом на албуму. Рекао је: „Рефрен је снажан, а он изговара стихове са драмом и циљем. Песма има угриз и заразну енергију.“ Макдоналд је оценио употребу псовки непотребном.[27] Дипика Реди (Deepika Reddy) је написао: „Стихови деби сингла и спота са албума су по први пут у Џексоновој увијеној каријери болно директни. Он пева рефрен са силом и огорчењем што је ново и изванредно. „Scream“ и „Tabloid Junkie“ имају чист аспект који Џексон није досегао још од сингла „Billie Jean“.“[28] Ричард Херингтон (Richard Harrington) је назвао песму досадном и музички искљученом. Такође је истакао да звучи као „Jam“ из 1991.[29] „Scream“ је номинована за Америчку музичку награду за најбољу поп вокалну сарадњу 1996,[30] а убрзо након тога и за награду Греми, такође за најбољу поп вокалну сарадњу.[24]

Музички спот[уреди | уреди извор]

Продукција[уреди | уреди извор]

Џексон и његова сестра бесно узвраћају медијима који их погрешно интерпретирају годинама. Буџет признатог спота песме „Scream“, начињен у црно-белој верзији, износио је 7 милиона америчких долара.

Музички спот за песму „Scream“, снимљен 29. маја 1995, режирао га је Марк Романек и траје 4 минута и 46 секунди. Остали укључени у продукцији Тома Фодена били су кореографи: Травис Пејн, Лавел Смит, Тина Лендон и Шон Чизмен. Џексон, који је често раније радио концепте за своје спотове, овог пута је то препустио Романеку. Изјавио је да је кратки филм резултат колективне сарадње. Песма и њен спот су његов одговор на поруке које су му медији упућивали током 1993. године.[19]

Везано за настанак спота, продуцент Фоден је рекао: „Марк је разрадио план и општа идеја је била да Мајкл и Џенет буду на овом огромном свемирском броду. I да буду сами... Они одлазе са Земље, и различита седишта представљају различите средине брода на ком се могу макар мало забавити и одморити се.“ За продукцију спота која је трајала месец дана, осим Фодена, били су задужени Ричард Берг, Џеф Хол и Мартин Мервел. Фоден је свој задатак назвао војном операцијом објаснивши: „Идеја је била да сви задужени око визуелних ефеката добију три сета: компликовани, не баш компликовани и један мањи.“ Типографија у споту је дизајнирана од стране Скота Мекела.[31] Џексон је био срећан што поново ради са својом сестром, рекавши да обоје још имају страст за плесом што га враћа у „стара времена“.

У споту, Џенет тумачи мрачнију особу, што до тада није виђено у њеним спотовима. Џим Фарбер (Jim Farber), из њујоршог Дејли њуза (Daily News), описао ју је као „Опасну комбинацију перике за косу попут дебеле сламе, очију затамњених шминком црном као угаљ...суморна и арти...Џенет, међутим, никада није изгледала чвршће, или контролисаније“.[32] Спот приказује и сцене из јапанске научно-фантастичне аниме „Зилион“ које се виде на екранима у позадини.[32]

Пријем и утицај[уреди | уреди извор]

Спот је премијерно приказан у лето 1995. на МТВ-ју. Емитован је и током интервјуа који су дали Џексон и његова тадашња супруга, Лиса Мери Пресли, водитељки емисије „Приметиме Ливе“, Дајани Сојер (Diane Sawyer). Интервју је посматрало око 64 милиона гледалаца. Спот за песму је један од Џексонових критички најпризнатијих радова.[33] Џејмс Хантер, „Ролинг стоун“, назвао га је савременим, а Џим Фарбер суперкул црно-белим клипом. Фарбер је био мишљења да је Мајкл вокално супериорнији од своје сестре, али да је Џенет имала бољи наступ у споту.[32]

Године 1995, „Scream“ је номинован за једанаест МТВ видео музичких награда, више од било ког другог спота, и освојио три: за најбољи денс спот, најбољу кореографију и најбољи уметнички правац. Реагујући на ове номинације, Џексон је изјавио да је веома почаствован и срећан, да је напорно радио и да је веома срећан дотадашњим пријемом. „Scream“ је добио Билбордову музичку награду за најбољи поп и рок спот. Годину дана касније, освојио је Греми за најбољи музички спот кратке форме. Убрзо, уврштен је у Гинисову књигу рекорда као најскупљи спот икада снимљен са буџетом од седам милиона америчких долара.[24] Године 2001, телевизија VH-1 је ставила „Scream“ на девето место своје листе „100 највећих спотова“.[34]

Године 1997, песма је ремиксована и преименована у „Scream Louder (Flyte Time Remix)“ за Џексонов албум „Blood on the Dance Floor: HIStory in the Mix“. Други официјелни ремикс је назван „Scream (Naughty Remix)“ који садржи ритам и блуз инструментал као и реп стихове извођача Трич. „Scream“ је имао утицај на друге спотове. Спот песме „No Scrubs“ коју изводи бенд Ти-Ел-Си садржи многе његове елементе.[35] Исто важи и за „Shawty Get Loose“, извођача Лил Мама и Крис Браун.[36]

Посвета Мајклу[уреди | уреди извор]

У септембру 2009. године, Џенет Џексон је извела „Scream“ на додели МТВ видео музичких награда као један од учесника који су одали почаст Мајклу Џексону, преминулом три месеца раније.[37] Генерални менаџер Музичке телевизије, Стефен Фридмен, изјавио је: „Ово није нешто што је просто наишло, били смо у контакту већ неко време. Мислили смо да не постоји нико бољи од Џенет ко би послао тако снажну поруку.“[38] При овом подухвату, певачица је радила са неколико кореографа као што су: Дејв Скот, Крис Џуд, Брајан Фридмен, Вејд Робсон, Тај Диорио, Травис Пејн, Џери Слафтер, Лори Ен Гибсон, Мија Мајклс, Тина Лендон и Гил Дулдулао. Гил Кауфман из Музичке телевизије је сматрао да је Џенет приказала препознатљиве Мајклове кораке у новом светлу. Кристин Најхолм је описао наступ изванредним, а Мајкл Слезак енергичним.[39][40]

„Childhood“[уреди | уреди извор]

Позадина[уреди | уреди извор]

„Childhood“ је Џексонова аутобиографска песма која говори о његовом детињству и потешкоћама које је проживљавао. Као дечак и водећи вокал бенда Џексон 5, имао је затегнут однос са својим оцем и био је под сталним притиском медија. Још од тог доба, Џексона је физички и ментално злостављао отац Џозеф, током дуготрајних увежбавања и проба, често је тучен и вређан.[41] Малтретирање у овом добу оставило је трага на његов каснији живот.[42] Једном приликом Џозеф се попео у дечју собу ушавши кроз прозор. Упао је док су деца спавала са застрашујућом маском на лицу урлајући из свег гласа, јер је, како је касније објашњавао, хтео да их научи да не остављају прозор отворен када оду на спавање. Годинама касније, Мајкл је имао кошмаре у којима је киднапован из своје собе. Године 2003, Џозеф је признао телевизији Би-Би-Си да је тукао своју децу.

Иако је пуно пута у јавности навођено да је имао веома тешко детињство, Џексон је први пут отворено причао о злостављању којем га је подвргавао отац у интервјуу са Опром Винфри 1993. године. Рекао је да је као дечак често плакао јер се осећао усамљеним и да би му често позлило чим би угледао свог оца.[43][44][45] Сматрао је да је пуно тога пропустио током тих година али је и изјавио: „Жао ми је, молим вас не будите љути на мене. Али ја га и даље волим.“[46] У другом интервјуу са Мартином Баширом, познатом као „Живот са Мајклом Џексоном“, горко је заплакао током разговора о свом детињству. Тада је рекао да се још увек сећа како је Џозеф седео у фотељи са каишем којим би тукао кад год не би он и његова браћа добро вежбали: „Кад не би одрадио како треба, разбио би те. Било је ужасно. Стварно ужасно.“ Када је примио свој Греми на додели 1993. године, изјавио је: „Не читам све ствари написане о мени, нисам био свестан да свет мисли да сам толико чудан и необичан. Али када одрастате као што сам ја испред сто милиона људи од пете године аутоматски постајете другачији. Моје детињство ми је потпуно било одузето. Није било ни Божића ни рођендана. То није било нормално детињство, није било задовољстава детињства. То је све замењено за тежак рад, борбу и бол, коначни материјал и професионални успех.“[47]

Књижица албума[уреди | уреди извор]

У књижици „HIStory“ албума, налази се цртеж Џексона док је био дечак. Збијен је уз ћошак собе и изгледа уплашено. На зиду до њега су исписани стихови песме „Childhood“ док је на суседном зиду његов аутограм.[22][48]

Продукција, музика и пријем[уреди | уреди извор]

  • „Childhood“
    Isečak pesme.
  • Проблеми при репродукцији датотеке? Погледајте помоћ.

„Childhood“ је биографска песма. Написао ју је, продуцирао и отпевао Џексон. Дечји хор Њујорка је наведен као пратећи вокал у песми.[49] „Childhood“ је била главна музичка тема за саундтрек филма „Free Willy 2: The Adventure Home“. Објављена је од стране Џексонове издавачке куће Ем-Џеј-Џеј.[50] Џексон је аутор и музичке теме за први „Free Willy“ филм, тј. хит сингла „Will You Be There“ са албума „Dangerous“.[51] Осим на „HIStory“ и „Free Willy: The Adventure Home“ албумима, „Childhood“ се налази на компилацијама као што су „Movie Music: The Definitive Performances“ и „Sony Music 100: Soundtrack for a Century“.

Џон Перлес је описао песму језивом и најсочнијом додавши да она представља певачеву одбрану.[22] У њој, Џексон каже да га нико не разуме, да га сви виде као ексцентрика, описује своју болну младост и пита: „Да ли си ми видео детињство?“ Џејмсу Хантеру и Крису Вилмену песма се није допала.[52] Тим Молој је назива драгом песмом која звучи одбрамбено.[53] Петрик Макдоналд описује „Childhood“ као тужном и самосажаљивом песмом али и дирљивом и тужном. Ренди Тараборели је истакао да песма није само о његовим несрећним дечачким годинама већ да је и позив на саосећање и разумевање. Песма је прерађена и посвећена Џексону од стране италијанске певачице Кристине Давене за њен албум „Magia Di Natale“ објављен 2009. године.[54]

Музички спот[уреди | уреди извор]

Радња спота се одвија у шуми. Почетак приказује Џексон који седећи пева. Камера се затим издиже над дрвећем када приказује небо и летеће бродове. На бродовима који иду ка месецу, виде се деца која се играју. Друга деца се појављују у шуми пре него што ће се придружити поменутим на броду. Џексон у току целог спота седи на пању. Спот траје 4 минута и 27 секунди и има мало заједничког са филмом „Free Willy 2: The Adventure Home“ ком је главна музичка тема. У њему се појављују и двоје глумаца из филма: Џејсон Џејмс Рихтер и Френсис Капра. У публикацији „Doug Pratt’s DVD: Movies, Television, Music, Art, Adult, and More!“ Прат описује спот изванредним.[55]

Комерцијални пријем[уреди | уреди извор]

„Scream/Childhood“ је био хит сингл широм света. У Сједињеним Америчким Државама, „Scream“ је била прва песма у историји топ-листе „Билборд хот 100“ која је дебитовала на петом месту. До краја августа 1995, сертификована је златним, а затим и платинастим тиражом за продају од милион копија у Америци.[56] Досегла је прво место у Италији и Новом Зеланду, друго у Аустралији и Норвешкој и треће у Уједињеном Краљевству. Била је топ пет хит на сваком већем музичком тржишту.[57][58] Ремикс песме је објављен у Уједињеном Краљевству где се пласирао на 43. позицији.

Садржај[уреди | уреди извор]

Особље[уреди | уреди извор]

  • Вокали, продуцент, извршни продуцент, текстописац, композитор: Мајкл Џексон
  • Вокали, продуцент, текстописац, композитор: Џенет Џексон
  • Продуцент, текстописац, композитор: Тери Луис
  • Продуцент, текстописац, композитор: Џими Џем
  • Мастеровање: Берни Грандмен
  • Продуцент ремикса: Давид Моралес
  • Продуцент: Дејвид Фостер
  • Ремиксовање: Дејв Хол
  • Инжењер, мисковање: Дејв Веј
  • Ремиксовање: Френк Кераоло
  • Продуцент: Невел Хоџ
  • Продуцент ремикса: Сатоши Томи
  • Инжењер, миксовање: Брус Сведијен
  • Ремиксовање: Џуди Роуз
  • Инжењер: Џон Попо
  • Инжењер, миксовање: Енџела Пива

Пласмани[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Фусноте
  1. ^ а б в „Мусиц'с мисундерстоод суперстар”. ББЦ. 13. 6. 2005. Приступљено 14. 7. 2008. 
  2. ^ Тараборрелли 2004, стр. 355–361
  3. ^ Тараборрелли 2004, стр. 370–373
  4. ^ Тараборрелли 2004, стр. 365.
  5. ^ Тараборрелли 2004, стр. 413.
  6. ^ Цампбелл 1995, стр. 42–45.
  7. ^ Тараборрелли 2004, стр. 500–507
  8. ^ Цампбелл 1995, стр. 77–80
  9. ^ Цампбелл 1995, стр. 47–50.
  10. ^ „Мицхаел Јацксон спеакс: 'I ам тоталлy инноцент оф анy wронгдоинг.'”. Јет. 10. 1. 1994. Архивирано из оригинала 13. 7. 2012. г. Приступљено 3. 8. 2008. 
  11. ^ Тараборрелли 2004, стр. 518–520
  12. ^ Тараборрелли 2004, стр. 514–516
  13. ^ а б в Цампбелл 1995, стр. 89–93
  14. ^ а б в Тараборрелли 2004, стр. 524–528
  15. ^ Цампбелл 1995, стр. 104–106.
  16. ^ Фарлеy, Цхристопхер (19. 6. 1995). „Хисторy анд хубрис”. Тиме. Архивирано из оригинала 14. 01. 2009. г. Приступљено 18. 9. 2008. 
  17. ^ Јацксон, Мицхаел. ХИСторy бооклет. Сонy БМГ. п 33
  18. ^ Пинкертон 1997
  19. ^ а б Screamin' Siblings: Michael & Janet (Televised interview/press conference). Менхетн: MTV. јун 1995. Приступљено 6. 10. 2008. 
  20. ^ Јацксон, Мицхаел. ХИСторy бооклет. Сонy БМГ. п 32
  21. ^ Леwис 2005, стр. 59.
  22. ^ а б в Парелес, Jon (18. 6. 1995). „Поп Виеw; Мицхаел Јацксон Ис Ангрy, Ундерстанд?”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 18. 9. 2008. 
  23. ^ а б Хунтер, Јамес (10. 8. 1995). „Мицхаел Јацксон ХИСторy”. Роллинг Стоне. Архивирано из оригинала 5. 2. 2007. г. Приступљено 23. 7. 2008. 
  24. ^ а б в Георге 2004, стр. 48–50
  25. ^ а б Страусс, Neil (25. 5. 1995). „Сцреаминг абоут Сцреам”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 16. 9. 2008. 
  26. ^ Ерлеwине, Stephen. „Мицхаел Јацксон ХИСторy Овервиеw”. Аллмусиц. Приступљено 15. 6. 2008. [мртва веза]
  27. ^ Мацдоналд, Patrick (21. 6. 1995). „`Хисторy' Лессон: Јацксон'с Ливинг Он Паст Глориес”. Тхе Сеаттле Тимес. Приступљено 7. 11. 2008. 
  28. ^ Реддy, Deepika (23. 6. 1995). „Јацксон'с латест ливес уп то хис цхарацтер”. Тхе Даилy Цоллегиан. Архивирано из оригинала 26. 2. 2001. г. Приступљено 7. 11. 2008. 
  29. ^ Харрингтон, Рицхард (18. 6. 1995). „`ХИСторy': Јацксон'с Паст-ицхе”. Тхе Wасхингтон Пост. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 7. 11. 2008. 
  30. ^ Харрингтон, Richard (18. 6. 1995). „`ХИСторy': Јацксон'с Паст-ицхе”. Тхе Wасхингтон Пост. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 7. 11. 2008. 
  31. ^ Хер, Луцy (14. 5. 1999). „П. Сцотт Макела; wас грапхиц десигнер кноwн фор дигитал wорк”. СтарТрибуне. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 19. 6. 2010. 
  32. ^ а б в Фарбер, Јим (14. 6. 1995). „Тхат Сцреам Yоу Хеар Ис Јацксон'с”. Неw Yорк Даилy Неwс. Приступљено 7. 11. 2008. [мртва веза]
  33. ^ „Хисторy он Филм, Вол. 2”. Биллбоард. Архивирано из оригинала 13. 1. 2009. г. Приступљено 15. 9. 2008. 
  34. ^ „ВХ1 Ранкс 'Тхриллер' Ас Греатест Видео”. Биллбоард. 12. 5. 2001. Архивирано из оригинала 22. 07. 2012. г. Приступљено 15. 9. 2008. 
  35. ^ Хип Хоп Дивас, Вибе Магазине Стафф. . Three Rivers Press. 2001. pp. 224. ISBN 978-0-609-80836-8. 
  36. ^ Реид, Shaheem (23. 1. 2008). „Лил Мама Рефлецтс Он Хер Јоурнеy 'Фром Тхе 'Хоод То Тхе Стаге' Оф Мадисон Сqуаре Гарден”. МТВ. Приступљено 18. 9. 2008. 
  37. ^ Кауфман, Gil (13. 9. 2009). „ВМАс Кицк Офф wитх Мадонна анд Јанет'с Трибуте то Мицхаел Јацксон”. МТВ Неwс. Приступљено 14. 9. 2009. 
  38. ^ Кинон, Цристина (11. 9. 2009). „Јанет Јацксон то до данце трибуте фор Мицхаел то кицк офф ВМАс”. Даилy Неwс. Архивирано из оригинала 15. 09. 2009. г. Приступљено 19. 9. 2009. 
  39. ^ Нyхолм, Цхристине (14. 9. 2009). „Јанет Јацксон леадс мусиц анд данце трибуте то Мицхаел Јацксон ат МТВ ВМА”. Еxаминер. Приступљено 24. 9. 2009. 
  40. ^ Слезак, Мицхаел (13. 9. 2009). „Јанет Јацксон сингле-хандедлy савес МТВ ВМА трибуте то Мицхаел Јацксон”. Ентертаинмент Wееклy. Архивирано из оригинала 25. 09. 2009. г. Приступљено 16. 9. 2009. 
  41. ^ Тараборрелли 2004, стр. 20–22
  42. ^ „Мицхаел Јацксон'с Сецрет Цхилдхоод”. ВХ1. Архивирано из оригинала 15. 09. 2008. г. Приступљено 20. 6. 2008. 
  43. ^ Георге 2004, стр. 45–46
  44. ^ Цампбелл 1995, стр. 14–16
  45. ^ Леwис 2005, стр. 165–168
  46. ^ Тараборрелли 2004, стр. 620
  47. ^ Цампбелл 1995, стр. 20
  48. ^ Јацксон, Мицхаел. ХИСторy бооклет. Сонy БМГ. п 34
  49. ^ Јацксон, Мицхаел. ХИСторy бооклет. Сонy БМГ. п 40
  50. ^ „Цхилдхоод ; Мицхаел Јацксон”. Аллмусиц. Приступљено 18. 9. 2008. 
  51. ^ „Фрее Wиллy Соундтрацк”. Аллмусиц. Приступљено 18. 9. 2008. 
  52. ^ Wиллман, Chris (18. 6. 1995). „POP REVIEW Hits and Missives Michael Jackson takes off the glove and rails at attackers with new songs that take the King of Pop from `Bad' to sad-very sad.”. Los Angeles Times. Приступљено 18. 8. 2008. 
  53. ^ Molloy, Tim (22. 5. 2005). „Michael Jackson seemingly gives his side of story – on decade-old album”. Associated Press. Приступљено 5. 11. 2008. 
  54. ^ „Cristina D'Avena - Magia di Natale - cd di Cristina D'Avena - - disco di Cristina D'Avena - IBS”. Ibs.it. Приступљено 28. 5. 2010. 
  55. ^ Pratt 2005, стр. 792
  56. ^ „Gold and platinum”. RIAA. Приступљено 15. 9. 2008. 
  57. ^ а б в г д ђ е ж з и „M. Jackson & J. Jackson - Scream (nummer)”. www.ultratop.be. Приступљено 14. 9. 2008. 
  58. ^ а б Hit parade Italia Pristupljeno 30. maja 2008.
  59. ^ „Michael Jackson & Janet Jackson - Scream”. Discogs. Приступљено 26. 4. 2010. 
  60. ^ „Michael Jackson - Scream”. Discogs. Приступљено 26. 4. 2010. 
  61. ^ „Michael Jackson - Scream”. Discogs. Приступљено 26. 4. 2010. 
  62. ^ Scream. „The Remixes. By David Morales and Naughty by Nature” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Discogs. Приступљено 26. 4. 2010. 
  63. ^ а б „Michael Jackson - Scream”. Discogs. Приступљено 26. 4. 2010. 
  64. ^ „Michael Jackson - Scream / Childhood (Theme From "Free Willy 2")”. Discogs. Приступљено 26. 4. 2010. 
  65. ^ „Michael Jackson - Scream”. Discogs. Приступљено 26. 4. 2010. 
  66. ^ „Michael Jackson - Scream/Childhood”. Discogs. Приступљено 26. 4. 2010. 
  67. ^ „Michael Jackson With Janet Jackson - Scream”. Discogs. Приступљено 26. 4. 2010. 
  68. ^ „Michael Jackson - Scream”. Discogs. Архивирано из оригинала 27. 02. 2010. г. Приступљено 26. 4. 2010. 
  69. ^ а б „Swiss Singles Chart Archives”. hitparade.ch. Приступљено 18. 7. 2009. 
  70. ^ а б George 2004, стр. 48–50
  71. ^ „Billboard Hot 100 - Scream”. Billboard. Архивирано из оригинала 14. 1. 2009. г. Приступљено 14. 9. 2008. 
  72. ^ „Billboard Hot R&B/Hip Hop Songs - Scream”. Billboard. Архивирано из оригинала 14. 1. 2009. г. Приступљено 14. 9. 2008. 
  73. ^ „Hot Dance Club Play - Scream”. Billboard. Архивирано из оригинала 14. 1. 2009. г. Приступљено 14. 9. 2008. 
  74. ^ „UK Singles Chart”. The Official UK Charts Company. Архивирано из оригинала 23. 10. 2008. г. Приступљено 6. 7. 2009. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Мајкл Џексон Део искључиво посвећен чланцима о Мајклу Џексону.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Scream/Childhood&oldid=26784423”