Семинарски рад

С Википедије, слободне енциклопедије

Семинарски рад је самостално дело студента у којем се под вођством ментора обрађује задана или самостално изабрана тема. Тема рада може бити практична или теоријска. Циљ рада је да се докаже способност студента у самосталном решавању практичних и теоријских проблема који не морају имати карактер оригиналности. Дакле, радови не морају представљати оригинално научно достигнуће, већ је потребно показати способност примене одређене теорије, аналитичког апарата или способност аналитичког читања текста. Радови могу доносити и преглед научних теорија и праваца. Посебно је важно савладати правила академског писања и излагања проблематике, с правилним цитирањем извора.

Технологија научног истраживања[уреди | уреди извор]

Научно истраживање обухвата следеће фазе:

  • Уочавање научног проблема или предмета истраживања и његова формулација;
  • Постављање хипотезе (шта се доказује у раду);
  • Избор анализе теме (којом методом се служи);
  • Израда оријентацијског плана истраживања (шта све треба урадити и којим редом);
  • Састављање радне библиографије (које књиге долазе у обзир, односно које су релевантне за предмет истраживања);
  • Прикупљање, проучавање, сређивање постојеће литературе и теренске грађе;
  • Структура или композиција дела (радни наслови целина);
  • Решавање постављеног проблема (анализа);
  • Формулисање резултата истраживања (синтеза).

Елементи семинарског рада[уреди | уреди извор]

  1. Апстракт (100 речи);
  2. Кључне речи;
  3. Увод;
  4. Разрада (излагање тематике);
  5. Закључак;
  6. Сажетак (у којем се издвајају најзначајнији делови текста, по правилу служи за превод на страни језик, прилаже се на крају текста у дужини 1-2 странице);
  7. Попис прилога;
  8. Попис литературе.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]