Серин

С Википедије, слободне енциклопедије
Серин
Називи
IUPAC назив
Serine
Други називи
2-Амино-3-хyдроxyпропиониц ацид
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Абревијација Ser, S
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.250
МеСХ Серине
  • OC[C@H](N)C(=O)O
Својства
C3H7NO3
Моларна маса 105,09 g·mol−1
Агрегатно стање бели кристали или прах
Густина 1,603 g/cm3 (22 ºC)
Тачка топљења 246 ºC (razlaže se)
растворан је
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Серин (Ser или S), 2-amino-3-hidroksipropionska kiselina. Neesencijalna aminokiselina koja se sintetizuje u telu čoveka od metaboita i glicina. Kod sisara prisutna je samo u obliku L-stereoizomera.[4][5]

Hemijska formula: OHCH2CHNH2COOH

Синтеза[уреди | уреди извор]

Синтеза серина и глицина почиње оксидацијом 3-фосфоглицерата при чему настаје 3-фосфохидроксипирват и НАДХ. Трансаминацијом са глутаминском киселином настаје 3-фосфосерин. Уклањањем фосфата настаје серин.

Улога[уреди | уреди извор]

Серин учествује у биосинтези пурина и пиримидина, цистеина, триптофана (код бактерија) и великог броја метаболита.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Weast, Robert C., ур. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0462-8. .
  4. ^ Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  5. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Mediji vezani za članak Serin na Vikimedijinoj ostavi